Порекло презимена, село Цpвена Папрат (Подгорица)

19. октобра 2021.

коментара: 0

Порекло становништва насеља Црвена Папрат, општина Подгорица – Црна Гора. Према књизи др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Налази се између Долова, Ораовице, Балоча и Бандића. Захвата знатно разбијени, бреговито–доловити и нагнути простор од Долова, на југу до Матице на сјеверу. Насеље је размјештено на домацима мањих, присојно положених, обрадивих депресија. Повезано је са главним команским путем који преко Горње Горице (Љешкопоља) води за Титоград. Од њега је удаљено 13, од Даниловграда 15 и од мјесног средишта у Балочима око 2,5 km. Почев од мјеста Љеша, граница атара води западно преко; Јованова крша и излази на Врањ. Одатле скреће ка сјеверозападу и преко Ладојевине иде на Грљев кук, те даље y истом правцу на поток Цуревац (код Близанаца), одакле се наставља њиме до ушћа у Матицу, те Матицом низводно до Бобовина. Одатле скреће на југозапад и преко Пруди излази на Љеш. У том оквиру атар је (С–Ј) дуг 3,1, широк (З-И) 1,6 km и захвата 4,90 km2 површине. Насеље се (у доњем дијелу села) налази на око 100m релативне висине.

Историјат.

Овај простор су такође захватали Малиновићи. У турским дефтерима 1521. и 1523. г. заведене су двије овдашње махале нахије Малоншићи, и то Радоњићи са 5 (у првом и другом дефтеру) и Грлов кук са 10, односно 7 кућа. Исто тако, у првој безименој нахији, послије махале Милати (данашњег села у Горњим Команима) заведена је 1521. махала Руцевићи са 12 кућа. Доста основано се може тврдити да се тај назив задржао у називу овдашњег засеока Руцојевићи, који сада има 7 кућа. Налази се ниже Милата.

Године 1910/11. село је у три своја дијела (Зелени долови 14, Црвена папрат 12 и Жупа тезданска 7), како их је Ердељановић евидентирао, имало 33 д. Нешто касније (1925) село је имало 37 д. са 163 огановника, а до 1948. број првих се повећао за 11, а других за 55. На даље: 1953 (48:226), 1961 (49:203) и 1971 (38:146). Од задњег броја те године у селу је од рођења живјело 102 лица, а остали су се доселили, и то 27 прије 1945, а други послије. У задња два пописа домаћинства су према. броју чланова била: са 1 (6:6), са 2 (11:8), са 3–5 (12:9), са 5—8 (11;12) и са 8 и више (8:3). Уједно је састав главних старосно-полних група био: прве 85:47 (ж. 42:23), друге 79:66 (ж. 50:35) и треће 39:33 (ж. 27:21).

Структура становништва.

Према образовању, мјештани су били: без школе 68 18 (ж. 5 : 13), са средњом 7:4 (ж. 1:0), ca вишом 0 : 1 и квалификовани радници 1:4 (ж. 0:2), а неписмених је било 57 : 39 (ж. 51:36).

Тада је посједовна и доходовна структура домаћинстава изгледала овако: без земље (0 : 3), до 2 ха (15:24), са 2-5 (20: 9), са 5-10 (13:2), односно пољопривредних 28:14, мјешовитих 20:9 и непољопривредних 0 : 15.

У 1953. г. 70 активних издржавало је 145 лица; у пољопривреди 62:73, а са личним примањима било је 11. Током два наредна међупописна периода однос истих измијенио се тако да је активних било 60:44, издржаваних 129 : 87; у пољопривреди 49:36 и (88:46), а са личним примањима (14:15).

Тип села.

Село припада разбијеном типу насеља. Поред његове главнине са 31 кућом, које нијесу груписане, ту су још засеоци – Рупице (4), Руцојевићи (7), Врањ (2) и Вилина греда (4 куће). Међу њима је 27 приземних и 21 на изби. Сем 4 под сламом, остале су покривене тиглом; дашчани плафон је у 29, малтерисани у 14, а 4 су без плафона. У међуратном периоду оправкама (понајвише замјена сламеног тигленим кровом) је било захваћено 13, а у поратном периоду реновирањем и доградњом 17 кућа. У селу је пописано 40 станова са 1885 m2, од којих су 18 из првог, 8 из другог, 8 из трећег и 6 из четвртог периода. Огњиште су имала 32, земљани под 19 и електрично осветљење 33 д. Према врсти су: 17 једнособних и гарсоњера, 16 посебних соба и 7 двособних. Повремено је био настањен само 1, а остали стално.

Воде.

Село се водом снабдијева из једног бунара и 31 бистијерне. Бунар је веома стар, а бистијерне cy: 2 од прије 1900, 8 из периода 1900-18, 11 из периода (1918-45) и 10 из периода (1945-71). Кад су пресушивале, по воду се ишло на Врестицу (у Милате) и на Вучји стуценац код Сађавца. Од села су удаљене по око 3 km.

Родови.

Јуна 1974. у селу су живјели:

-Радоњићи (22 д.),

-Пејовићи (13),

-Радуловићи (13) и:

-Јовановићи (2).

У периоду 1918–41. г. иселило се 7 д. са 25 чланова, y Цетиње 2, Никшић 2, Београд 1 и Ново Село (Бјелопавлићи 2 д.), а послије 1945. 35 мјештана. Дневних миграната (до Титограда) има 5. Раније је на рад у Америку ишло 7 мјештана.

Занимање становништва и остали подаци о селу.

Електрично освјетљење почело се уводити 1968, а затим се наставило 1971. r. Сада (октобра 1972.) у селу има 9 електричних шпорета, 6 фрижидера, 3 телевизора, 11 радио—пријемника (7 транзистора и 1 грамофон). Домаћинства користе: 13 само огњиште, 13 огњиште и обичан шпорет, 9 огњиште и електрични шпорет и 4 само обични шпорет. У већем броју кућа задржао се добар дио старе опреме, нарочито кухињског покућства, као и ствари за оставу. Само, рецимо, старих сандука за оставу (тзв. скриња) има, како наводи анкетар, 34, и то у 31 кући. Додуше, овај показатељ се не може уважити као поуздан индикатор за степен промјена кућне опреме, јер се ови ковчези, као израз ранијег обичајног „брачног“ права, понајдуже одржавају у покућству. Извјесне невјестинске донесене ствари чувају се у њима као породичне амајлије. У случајевима гдје се одстрањују, показују јачи степен еманципације, или у извјесном смислу „скоројевићки“ манир одређених породица. Присуство огњишта y кући, особито тамо гдје се оно искључиво користи, једна je од главних запрека бржем осавремењивању опреме и унутрашњег изгледа куће уопште. Међутим, било потпуно или дјелимично, реновирање куће готово је редовно праћено и измјеном њене опреме.

Оно, пак, што се најспорије мијења, у овом, као и у највећем броју староцрногорских села, су помоћни објекти, те уз њих, можемо рећи, и непосредна околина кућа, односно дворишта и обори. Код објашњења прве констатације првенствено имамо у виду то што је сточарство веома опало, па је самим тим и интерес за те објекте увелико смањен, док је у другом случају по вриједи то што је простор око куће толико и тако топографски уоквирен да промјене у њему изискују веће радне напоре. Некада изграђени за непосредне економске потребе, дакле без урбано–естетских претензија, остали су кроз дуго вријеме непромијењени или промијењени незнатно, готово овлашно. Другим ријечима, грубо импровизовани, сувозидни покривени сламом, плочама и ређе тиглом, у знатној мјери запуштени, – чине главни фонд помоћног простора намијењеног спраћању стоке и остави. Село има 34 штале, 4 живинарника и 12 магаза, док 17 двобојних кућа за ту сврху корити избу. Доњи дио куће овдје се традиционално користи за потребе развијеног виноградарства. По изузетно квалитетном вину, на примјер, у читавом овом крају су познате Рупице, које се, присојно окренуте, налазе у доњем дијелу села.

Винова лоза је највише заступљена на ближим, махом подзиданим парцелама. Оне међутим, у свим случајевима нијесу окућнице, јер је положај неких кућа извјесно педвојен од имања. Но, већи број окућница је у саставу главних дијелова имовине, тако да их је 27 са површином од 1 до 3 рала, а остале су мање. На њима је данас око четири пута више ливаде него оранице. До унатраг око двије деценије стање је било обрнуто. Таква ситуација је и на имањима ван окућнице: неупоредиво је већа површина под ливадама, пасиштима, шумама и брањевинама – појединачно – него под ораницама. Истина, у безмало свим селима Старе Црне Горе, површине пасишта, шума и брањевина биле су одувијек веће од оних под ораницом и ливадом. Међутим, све до новијег времена на заливађене површине нијесу биле веће од ораничних. Иначе средња удаљеност имања од кућа креће се од 0,4 до 1,2 km.

До 1941. г. 13 д. је на племенској планини на Латичном имало своје стаје, док их је 10 давало стоку другима на чување (такође на истој планини). Од 1945. до 1950. стоку је изјављивало 8 д., затим у наредној декади 12, те у периоцу 1960–71. 15, од којих је 11 имало своје стаје, а 4 су другима давала стоку на чување. С јесени, пак, на тзв. јесеновиште стока је давана у Велестово.

ИЗВОР: Према књизи др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.