Poreklo i preci Miloša Crnjanskog

Što se mene tiče, protivno onom što se kod nas misli,

meni nimalo nije stalo ni do te prošlosti, ni kakvog sam porekla.

Ja sam uvek bio sam sebi predak.

Miloš Crnjanski

Reči našeg proslavljenog pisca o svom poreklu gotovo su sarkastične, ako imamo u vidu da se njegov prvi poznati predak upravo zvao isto kao i on sam – Miloš Crnjanski.

“Crnjanski, preci pesnika, nalaze se krajem XVII veka u selu Itebeju, y Banatu. Pesnik zna samo da su tamo došli iz obližnjeg sela Crnja. Pesnikov otac mislio je i pričao da je otuda i u ime njihovo, koje su dobili pri seobi iz Crnje u Itebej. Može biti. U svakom slučaju, u Itebeju, kod crkve, i sad stoje tri kuće Crnjanskih, mojih bliskih rođaka. A uz crkvu nadgrobni spomenici Crnjanskih, na primer paroha Itebeja, Miloša Crnjanskog, koji je umro 1735. I drugih. Vuk međutim kaže da u narodu ima nadimak: „Crnjan“ i „Crnik”, a da narod kaže i „Jovane i crnjane!”, „Boško i crnjo!” Pa se pitam: ko zna ko smo bili, otkud došli, kako ime dobili i zašto? Sve do moga oca pisali smo ga staroslovenski: Cernjanski. Znamo sigurno da mi se praded zvao: Jovan. Moj ded, pop Mita, prešao je iz Itebeja u Ilanču i oženio se ćerkom sveštenika u Ilanči, Nenada Putnika. Moj otac, Toma, učio je školu u Hodmezoevašarhelju. Na fotografijama, on i njegovi drugovi, već brkati, liče ne mladiće u romanima Laze Nančića. Toma nije voleo školu, a bio se potukao sa profesorima.”

Ovako je Miloš Crnjanski pisao o svom poreklu u knjizi “O Banatu i o Banaćanima.”

Predanja o naselju Srpska Crnja

Predanja o naselju Srpskoj Crnji u knjizi Jovana Erdeljanovića “Srbi u Banatu”. Po kazivanju crkvenjaka Miloša Markova, starog 76 godina, najpre su ovde došle dve familije: Čojićevi ili Tomini i Markovi (tri brata: Iva, Marko i Sava). Oni su najpre došli u Žombolj, pa kako je to bilo na glavnom putu Temišvar — Segedin, nisu hteli da budu uznemiravani i pređu preko vode, koja je nekad bila svud oko grede, gde je sad Crnja, a pošto se ta greda zvala Crna greda, prozovu selo Crnja, a k njima posle pridođu i drugi naseljenici. Međutim, po pričanju starih ljudi, kad su ratovali s Turcima u vreme Čarnojevića (poslednja je bitka c Turcima bila na Čeneju), Srbi, koji su se bili nastanili u Žombolju, tražili su mesto da se isele, pa se tako 13 familija naselilo ovde, jer im se dopalo zemljište. Tih 13 familija su: Stevanovi -Grnčarini; Markovi; Tomini; Arsen – Miljanićevi, poreklom iz Crne Gore (Od njega su Savini i drugi, najpoštenija familija u Crnji); Gajini; Ivini; Jova sa tri sina: Racka od kojeg su Rackovi, Rada od koga su Radini i Mija od koga su Jovini; Gavrilovi; Ćirini (Purdićevi); Glišini; Milankovi; Aleksini; i Nenadovi (Delonjini). Svih tih 13 familija bile su zajedno kao srodnici, prijatelji i kumovi. Bile su u vojsci na Senti i gonile “Turke do Temišvara i zatim privremeno živele u Žombolju, najpre nastanjene na današnjem Selištu, gde su bili najpre „Turci“ nastanjeni. Sačuvana je uspomena na Čarnojevića koji je predvodeći Srbe proganjao Turke preko banatskih ritova, ali se to ne odnosi na patrijarha Čarnojevića, nego na Čarnojevića srpskog vojnog komandanta. (prim. J. Erdeljanovića).

Predanja o naselju Itebeju

Dušan Popović navodi podatke o istorijatu naselja Itebej, njegovim prvim pomenima i prvim popisima naroda u svojoj knjizi “Srbi u Banatu do kraja 18. veka.” Na njegove zabeleške o istorijatu naselja nastavićemo zabeleškama Jovana Erdeljanovića za knjigu “Srbi u Banatu”.

Itebej je kao naselje pripadao je Kovinskoj županiji. Zabeležen je 1319—1508. Zabeležen je u kruševskom pomeniku 1660. bio je znatno naselje. Tada su zabeleženi: pop Jovan, Boža, Pejak, Vukosav, Tomaš, Pegak, Belja, Nedeljko, Pantelej, Stepan Stanojčić, Gavrilo, Maleta, Laza, Stojan, Gruja, Zaharije, Cveja, Marko, Rajko, Stojan Homal, Radak, Mihailo, Petar Krstonoša, Ilija. 1717 ušao je 39 domova. Tada je već imao crkvu. 1727 imao je 40 dom-ova, a 1736/7 73 poreska obveznika. 1739 umrlo je u Itebeju 28 osoba od kuge. Godine 1740. imao je 29 domova sa 12 oženjenih i jednim neoženjenim sinom. Porodične starešine  bile su: knez Krsta Onogšić, Stojić, Crnjanski, Marinko Jerkov, Radosav Rajić, Marinko Rajić, Jovan Beljin, Stojić Stanoje, Stojić Milićev, Jovan Plavšin, Stepan Valenčić, Rade Knežević, Srdan Knežević, Mihailo Omaljević, Jovan Popović, Iva Božanić, Nina Radulovački, Ignjat Nedić, Radivoj Bosančić, Nikola Stojanić, Marko Mrkšin, Stojić Ostojin, Stanisav Grujin, Strainja Knežević, Živko Prijić (Bryitz), Arsa Pejin, Radojgša Šuvaković, ‘Burica Šuvaković, Petar Petković, Stoja Cvetković, Miloš Crnjanski, Stojić Davin (Davin), birov Radoje, poljar Vuk.

Prvo najstarije selo bilo je oko sadašnje crkve. Negdašnja crkva je bila na mestu gde je sad krst, a krst je bio njen oltar. Neki imaju uspomene da ih je doveo „neki patrijarh” (?), i to 60 domova iz Srbije.  U Itebeju su predanja o postanku sela i poreklu najstarijih rodova (onih iz 1745. godine i ranije) sasvim pogubljena, što svakako dokazuje veliku starinu sela i tih rodova. Ni Rajići koji su najveći rod (oko 150 domova), i koji imaju i najviše staraca i inteligentnijih ljudi (Mrkšićeva, Rajićeva, Rakićeva, Crnjanski i Šuvački su bile prve, najstarije familije u Itebeju, za njima su podolazile druge) ne znaju ništa o svom poreklu. Oni objašnjavaju to vrlo velikom strogošću njihovih negdašnjih domaćih starešina, koji svojim mlađima nisu ništa govori li osim najpotrebnijih naređenja o radovima. Inače, stara lična imena (osobito ona na –ić) i prezimena jasno svedoče o njihovom poreklu iz zapadnih srpskih krajeva, a po njihovim nejasnim „uspomenama verovatno iz zapadne Srbije.” Na crkvenom zidu, na južnoj strani, nalaze se četiri uzidane ploče, nadgrobni spomenici, na sva četiri krupna stara slova crkvena: Arsenije, sin Ilije Rajića (godina se ne vidi); Vasilije, sin Atanasija Pop(ovića); Nikolaj Miloša Crnjanski 1750. (ovo bi moglo biti dokaz da je još i pre toga vremena bilo sela Crnje); jerej Ilija, paroh sela Itebeja, sin Miloš Crnjan(ski) 1763. (jamačno je taj sin postavio spomenik ocu; i u Protokolu umrlih za 1763. godinu 7. mart: jerej Ilija Crnjanović). Naredne 1763. godine novi paroh Itebeja bio je Simeon Crnjanski. U mineju za novembar zapisano je : Miloš „Cernlnski” prilaže 15. oktobra 1742. godine.U mineju za decembar na trećem livtu je zapis iz 1750. godine o poseti mitropolita temišvarskog Georgija Popovića crkvi itebejskoj i miropomazanju sveštenika i kako je on postavio prvog tutora Ninu Radulova. Kaže se da se u hramu Sv. Save i Simeuna imenuju se jereji Ilija C(e)rnjanović, Mihailo Marković i Nikola Popović Pri crkvi itebejsk0j. U obščaku na prvim listovima ima zapis da je kupljen po naređenju episkopa logoškog, vršačkog, ključkog, krajinskog, 1738. godine, a da ga je od igumana Mojseja kupio jerej Ilija Milošević (itebejski) 1739. godine. U oktoihu na prvim listovima je zapis da ga je priložio Crnjanski (ime se ne može pročitati) 1743. godine.

Jovan Erdeljanović u svojoj knjizi “Srbi u Banatu” piše o jednom od poznatih predaka našeg pisca Miloša Crnjanskog — jereju Iliji Miloševiću (Miloševu) Crnjanoviću/Crnjanskom.Jerej Ilija Milošev(5, Sv. Jovan), sin Milošev; inače se potpisuje Crnjanski. Namesnik Ilija Milošević 1758. godine, rodom iz Itebeja. Popova greda je bila pop-Ilijina, a tako i Veliki pretok usred šume Činarova, i njega nije mogao isterati ni spahija. Još kad je Itebej naseljen, njegova kuća(prema crkvi) bila je prva numera.Predanje da su iz „Černe” i da su se zato pisali Cernjanski. Devet popova je bilo iz te numere pop Ilijine. Od starijih smo čuli Čarnojević.

U Protokolu cerkve sv. Save i Simeona, serbskih prosvjetitetljej v selje Itebej na ljeto gospodnje 1745. popisani su članovi Doma jereja Ilije Miloševa (Crnjanskog) :  Jerej Ilija (34); žena jego Marta Miloševna (31); Lazar sin (8); Ana, dšči (3); Milovan Milošev, brat že jereja Ilije (45); Marija, žena jego, Gordanova (40); Sara, dšči (5); Jelisaveta, dšči (3); Teodor, sin (1); Nikola Milošev, brat že jereja Ilije (37); Mirjana, žena (33); Ana, dšči (6); Filip Joanov sinovac jereja Ilije (29); žena jego Marta Radosavljeva (25); Sava, sin (5); Josim Joanov, brat Filipov (22); Marta Mihajlova, žena (19); Nikifor, sin (2); David Stojkov, sinovac jereja Ilije (23); Teodora Rajkova, žena (20); Bogić sin (1); Živko, Stojkov, brat Davidov (20); Kosana J oanovna, žena (17).  Na popisu Srpskog/Rackog Itebeja 1828. godine zapisani su Jova Czernyanszki, Lucas Czernyanski, Isak Czernyanski, Tanas Czernyansz, Ignat Czernyansz, Szreja Czernyansz, Elias Czernyansz. 

Prezimenjaci našeg proslavljenog pisca pominju se u Velikom Bečkereku 1765. godine — Milovan Crnjanski i 1773. godine-Filip Crnjanski. U knjizi Ivana Jakšića “Iz popisa stanovništva Ugarske početkom 18. veka” u opisu Ostrogona 1715. i 1720. godine pominje se Jovan Crnjanski (Joannes Csernanszky), dok se u popisu Pivnice 1743. godine upisuje Maxim Czernanin (Dušan Popović “Srbi u Bačkoj do kraja 18. veka), a u popisu Karlovaca 1702. godine naveden je Stanko Czernanin.

Istraživanje porekla Miloša Crnjanskog daleko je od ispitanog. Ostaje da se pogledaju stare matične knjige i domovni protokoli sela Itebej (pravoslavna crkva Srpskog Itebeja kao i crkvene matične knjige sela Srpski Itebej koje se čuvaju u Istorijskom arhivu u Zrenjaninu), kao i da se kroz moderne metode geneologije ispita poreklo Miloša Crnjanskog po muškom prapretku (preko Y DNK).

PRIREDIO: Saradnik portala Poreklo Saša Pančevački