Порекло и преци Милоша Црњанског

11. септембар 2021.

коментара: 6

Што се мене тиче, противно оном што се код нас мисли,

мени нимало није стало ни до те прошлости, ни каквог сам порекла.

Ја сам увек био сам себи предак.

Милош Црњански

 

Речи нашег прослављеног писца о свом пореклу готово су саркастичне, ако имамо у виду да се његов први познати предак управо звао исто као и он сам – Милош Црњански.

“Црњански, преци песника, налазе се крајем XVII века у селу Итебеју, y Банату. Песник зна само да су тамо дошли из оближњег села Црња. Песников отац мислио је и причао да је отуда и у име њихово, које су добили при сеоби из Црње у Итебеј. Може бити. У сваком случају, у Итебеју, код цркве, и сад стоје три куће Црњанских, мојих блиских рођака. А уз цркву надгробни споменици Црњанских, на пример пароха Итебеја, Милоша Црњанског, који је умро 1735. И других. Вук међутим каже да у народу има надимак: „Црњан“ и „Црник”, а да народ каже и „Јоване и црњане!”, „Бошко и црњо!” Па се питам: ко зна ко смо били, откуд дошли, како име добили и зашто? Све до мога оца писали смо га старословенски: Церњански. Знамо сигурно да ми се прадед звао: Јован. Мој дед, поп Мита, прешао је из Итебеја у Иланчу и оженио се ћерком свештеника у Иланчи, Ненада Путника. Мој отац, Тома, учио је школу у Ходмезоевашархељу. На фотографијама, он и његови другови, већ бркати, личе не младиће у романима Лазе Нанчића. Тома није волео школу, а био се потукао са професорима.”

Овако је Милош Црњански писао о свом пореклу у књизи “О Банату и о Банаћанима.”

Предања о насељу Српска Црња

Предања о насељу Српској Црњи у књизи Јована Ердељановића “Срби у Банату”. По казивању црквењака Милоша Маркова, старог 76 година, најпре су овде дошле две фамилије: Чојићеви или Томини и Маркови (три брата: Ива, Марко и Сава). Они су најпре дошли у Жомбољ, па како је то било на главном путу Темишвар — Сегедин, нису хтели да буду узнемиравани и пређу преко воде, која је некад била свуд око греде, где је сад Црња, а пошто се та греда звала Црна греда, прозову село Црња, а к њима после придођу и други насељеници. Међутим, по причању старих људи, кад су ратовали с Турцима у време Чарнојевића (последња је битка c Турцима била на Ченеју), Срби, који су се били настанили у Жомбољу, тражили су место да се иселе, па се тако 13 фамилија населило овде, јер им се допало земљиште. Тих 13 фамилија су: Стеванови -Грнчарини; Маркови; Томини; Арсен – Миљанићеви, пореклом из Црне Горе (Од њега су Савини и други, најпоштенија фамилија у Црњи); Гајини; Ивини; Јова са три сина: Рацка од којег су Рацкови, Рада од кога су Радини и Мија од кога су Јовини; Гаврилови; Ћирини (Пурдићеви); Глишини; Миланкови; Алексини; и Ненадови (Делоњини). Свих тих 13 фамилија биле су заједно као сродници, пријатељи и кумови. Биле су у војсци на Сенти и гониле “Турке до Темишвара и затим привремено живеле у Жомбољу, најпре настањене на данашњем Селишту, где су били најпре „Турци“ настањени. Сачувана је успомена на Чарнојевића који је предводећи Србе прогањао Турке преко банатских ритова, али се то не односи на патријарха Чарнојевића, него на Чарнојевића српског војног команданта. (прим. Ј. Ердељановића).

Предања о насељу Итебеју

Душан Поповић наводи податке о историјату насеља Итебеј, његовим првим поменима и првим пописима народа у својој књизи “Срби у Банату до краја 18. века.” На његове забелешке о историјату насеља наставићемо забелешкама Јована Ердељановића за књигу “Срби у Банату”.

Итебеј је као насеље припадао је Ковинској жупанији. Забележен је 1319—1508. Забележен је у крушевском поменику 1660. био је знатно насеље. Тада су забележени: поп Јован, Божа, Пејак, Вукосав, Томаш, Пегак, Беља, Недељко, Пантелеј, Степан Станојчић, Гаврило, Малета, Лаза, Стојан, Груја, Захарије, Цвеја, Марко, Рајко, Стојан Хомал, Радак, Михаило, Петар Крстоноша, Илија. 1717 ушао је 39 домова. Тада је већ имао цркву. 1727 имао је 40 дом-ова, а 1736/7 73 пореска обвезника. 1739 умрло је у Итебеју 28 особа од куге. Године 1740. имао је 29 домова са 12 ожењених и једним неожењеним сином. Породичне старешине  биле су: кнез Крста Оногшић, Стојић, Црњански, Маринко Јерков, Радосав Рајић, Маринко Рајић, Јован Бељин, Стојић Станоје, Стојић Милићев, Јован Плавшин, Степан Валенчић, Раде Кнежевић, Срдан Кнежевић, Михаило Омаљевић, Јован Поповић, Ива Божанић, Нина Радуловачки, Игњат Недић, Радивој Босанчић, Никола Стојанић, Марко Мркшин, Стојић Остојин, Станисав Грујин, Страиња Кнежевић, Живко Пријић (Bryitz), Арса Пејин, Радојгша Шуваковић, ‘Бурица Шуваковић, Петар Петковић, Стоја Цветковић, Милош Црњански, Стојић Давин (Davin), биров Радоје, пољар Вук.

Прво најстарије село било je око садашње цркве. Негдашња црква је била на месту где је сад крст, а крст је био њен олтар. Неки имају успомене да их је довео „неки патријарх” (?), и то 60 домова из Србије.  У Итебеју су предања o постанку села и пореклу најстаријих родова (оних из 1745. године и раније) сасвим погубљена, што свакако доказује велику старину села и тих родова. Ни Рајићи који су највећи род (око 150 домова), и који имају и највише стараца и интелигентнијих људи (Мркшићева, Рајићева, Ракићева, Црњански и Шувачки су биле прве, најстарије фамилије у Итебеју, за њима су подолазиле друге) не знају ништа о свом пореклу. Они објашњавају то врло великом строгошћу њихових негдашњих домаћих старешина, који својим млађима нису ништа говори ли осим најпотребнијих наређења o радовима. Иначе, стара лична имена (особито она на –ић) и презимена јасно сведоче о њиховом пореклу из западних српских крајева, a по њиховим нејасним „успоменама вероватно из западне Србије.” На црквеном зиду, на јужној страни, налазе се четири узидане плоче, надгробни споменици, на сва четири крупна стара слова црквена: Арсеније, син Илије Рајића (година се не види); Василије, син Атанасија Поп(овића); Николај Милоша Црњански 1750. (ово би могло бити доказ да је још и пре тога времена било села Црње); јереј Илија, парох села Итебеја, син Милош Црњан(ски) 1763. (јамачно је тај син поставио споменик оцу; и у Протоколу умрлих за 1763. годину 7. март: јереј Илија Црњановић). Наредне 1763. године нови парох Итебеја био је Симеон Црњански. У минеју за новембар записано је : Милош „Цернлнски” прилаже 15. октобра 1742. године. У минеју за децембар на трећем ливту је запис из 1750. године о посети митрополита темишварског Георгија Поповића цркви итебејској и миропомазању свештеника и како је он поставио првог тутора Нину Радулова. Каже се да се у храму Св. Саве и Симеуна именују се јереји Илија Ц(е)рњановић, Михаило Марковић и Никола Поповић При цркви итебејск0ј. У обшчаку на првим листовима има запис да је купљен по наређењу епископа логошког, вршачког, кључког, крајинског, 1738. године, а да га је од игумана Мојсеја купио јереј Илија Милошевић (итебејски) 1739. године. У октоиху на првим листовима је запис да га је приложио Црњански (име се не може прочитати) 1743. године.

Јован Ердељановић у својој књизи “Срби у Банату” пише о једном од познатих предака нашег писца Милоша Црњанског — јереју Илији Милошевићу (Милошеву) Црњановићу/Црњанском. Јереј Илија Милошев (5, Св. Јован), син Милошев; иначе се потписује Црњански. Намесник Илија Милошевић 1758. године, родом из Итебеја. Попова греда је била поп-Илијина, а тако и Велики преток усред шуме Чинарова, и њега није могао истерати ни спахија. Још кад је Итебеј насељен, његова кућа (према цркви) била је прва нумера. Предање да су из „Черне” и да су се зато писали Церњански. Девет попова је било из те нумере поп Илијине. Од старијих смо чули Чарнојевић.

У Протоколу церкве св. Саве и Симеона, сербских просвјетитетљеј в сеље Итебеј на љето господње 1745. пописани су чланови Дома јереја Илије Милошева (Црњанског) :  Јереј Илија (34); жена јего Марта Милошевна (31); Лазар син (8); Ана, дшчи (3); Милован Милошев, брат же јереја Илије (45); Марија, жена јего, Горданова (40); Сара, дшчи (5); Јелисавета, дшчи (3); Теодор, син (1); Никола Милошев, брат же јереја Илије (37); Мирјана, жена (33); Ана, дшчи (6); Филип Јоанов синовац јереја Илије (29); жена јего Марта Радосављева (25); Сава, син (5); Јосим Јоанов, брат Филипов (22); Марта Михајлова, жена (19); Никифор, син (2); Давид Стојков, синовац јереја Илије (23); Теодора Рајкова, жена (20); Богић син (1); Живко, Стојков, брат Давидов (20); Косана Ј оановна, жена (17).  На попису Српског/Рацког Итебеја 1828. године записани су Jova Czernyanszki, Lucas Czernyanski, Isak Czernyanski, Tanas Czernyansz, Ignat Czernyansz, Szreja Czernyansz, Elias Czernyansz. 

Презимењаци нашег прослављеног писца помињу се у Великом Бечкереку 1765. године — Милован Црњански и 1773. године-Филип Црњански. У књизи Ивана Јакшића “Из пописа становништва Угарске почетком 18. века” у опису Острогона 1715. и 1720. године помиње се Јован Црњански (Joannes Csernanszky), док се у попису Пивнице 1743. године уписује Маxim Czernanin (Душан Поповић “Срби у Бачкој до краја 18. века), а у попису Карловаца 1702. године наведен је Stanko Czernanin.

Истраживање порекла Милоша Црњанског далеко је од испитаног. Остаје да се погледају старе матичне књиге и домовни протоколи села Итебеј (православна црква Српског Итебеја као и црквене матичне књиге села Српски Итебеј које се чувају у Историјском архиву у Зрењанину), као и да се кроз модерне методе генеологије испита порекло Милоша Црњанског по мушком прапретку (преко Y DNK).

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Саша Панчевачки

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара