Четири школска друга: Војин Димитријевић, Драгиша Кашиковић, Слободан Селенић и Александар Руварац

27. августа 2021.

коментара: 0

Школски извештаји, који су се редовно објављивали у форми прегледне књижице са свим важним подацима о раду школе у једној школској години, један су од занимљивијих извора за родословна истраживања. Садрже обиље података о личностима, наставницима и ученицима, о њиховом успеху али и неуспеху у школи. Објављивани су нарочито у периоду између два рата, а тај лепи обичај настављен је и после Другог светског рата, да би последњих деценија готово сасвим ишчезао.

Прелиставањем ових књижица често се дође и до ненаданих података, нарочито о познатим личностима које првобитно нису биле предмет истраживања. Како то изгледа најбоље сведочи следећи пример. У извештају Друге мушке гимназије у Београду за школску 1945/1946. годину у једном одељењу пронашли смо имена четворице ђака који ће доцније, свако у својој области рада, направити више него запажене каријере. Могуће је да је у овом разреду било још оних који су се професионално остварили, али имена су била исувише честа па нисмо хтели да спекулишемо.

Драгиша Б. Кашиковић (1932-1977)

На списку ученика првог одељења трећег разреда Друге мушке гимназије, за које се наводи да су свршили разред, најпре смо уочили име Драгише Б. Кашиковића. Реч је о човеку који ће доцније бити на удару комунистичког режима, због чега ће напустити земљу и отићи у Америку. Тамо је остварио запажену каријеру у емигрантским листовима, што га је коштало и живота (убијен је под неразјашњеним околностима, а сумња се да је то било дело УДБЕ). Драгиша Кашиковић је рођен 9. августа 1932. у Хаџићима код Сарајева у породици која је дала још знаменитих личности. Његов отац Бранко био је син Николе Кашиковића, уредника листа “Босанска вила”, једног од најзначајнијих српских листова с прелаза два века (излазио од 1885. до 1914. у Сарајеву). Мајка Драгише Кашиковића звала се Невенка, дев. Ракић. Драгиша Кашиковић је у емиграцији кренуо стопама свог деде – у Чикагу је уређивао лист “Слобода”, а покренуо је још неколико листова. Убијен је у ноћи између 18. и 19. јуна 1977. у редакцији листа “Слобода”. Заједно са њим је брутално убијена и његова деветогодишња пасторка Иванка Милошевић. Више о животном путу Драгише Кашиковића прочитајте ОВДЕ, а само још да наведемо да је 1994. године у Београду установљена “Награда Драгиша Кашиковић”, која се додељује за доприносе у новинарству, публицистици, сатири и драмској уметности.

Слободан Селенић (1933-1995)

Да је 3/1 одељење Друге мушке гимназије у Београду те школске 1945/1946. нешто на шта би требало обратити помнију пажњу показало је следеће занимљиво откриће. У истим клупама са Кашиковићем седео је и познати српски књижевник Слободан С. Селенић, аутор чувених дела “Мемоари Пере Богаља”, “Писмо глава”, “Пријатељи”, “Очеви и оци”, “Тимор мортис”, “Убиство с предумишљајем”. Селенић је рођен 7. јуна 1933. у Пакрацу. Његов отац Сава је био професор, а мајка Вера (дев. Подунавац) је потицала из свештеничке породице. Отац му је био и политички активан (у Самосталној демократској странци Светозара Прибићевића), а пре рата у Београду је, заједно са супругом Вером, основао и приватну гимназију. Слободан Селенић је преминуо у Београду 27. октобра 1995. године, а више о његовој каријери прочитајте ОВДЕ.

Војин Димитријевић (1932-2012)

Следеће име које нам је упало у око на списку ученика је било истакнуто (са још тројицом ученика) подебљаним словима, што је упућивало да су у разреду постигли најбољи успех. Реч је о Војину Б. Димитријевићу, који ће касније постати професором Правног факултета у Београду. Димитријевић је рођен 9. јула 1932. године у Ријеци. Његов отац Бранислав радио је у конзуларној служби, а мајка Загорка (дев. Живановић) је била професорка. Војин Димитријевић је направио више него запажену академску каријеру, како на домаћем тако и на међународном плану. Преминуо је у Београду 5. октобра 2012. године. Више о његовој каријери прочитајте ОВДЕ.

Александар Руварац (1932)

Таман кад смо помислили да је и ово невероватно да из једног школског одељења у свет крену три доцније национално познате личности, појавила се и четврта! Реч је о Александру Љ. Руварцу, доцнијем истакнутом научнику у Институту за нуклеарне науке у Винчи. Рођен је 1932. у Скопљу од оца Љубомира и мајке Јелене (дев. Трајковић). Руварац је остварио запажену каријеру и на интернационалном плану о чему више прочитајте ОВДЕ.

На крају овог кратког осврта неколико речи о Другој мушкој гимназији у Београду. До Другог светског рата она је била у једном од најлепших школских здања у Поенкареовој улици (данашњој Македонској, код зграде Политика, а у време 1945/1946 улица се називала Стаљинградска). У бомбардовању Београда зграда гимназије је оштећена па су после рата ученици Друге мушке похађали наставу у другим објектима. Како се у извештају за школску 1945/1946. може видети, Друга мушка (заједно са Првом мушком) после рата су отпочеле рад са Реалком, смештеној у малој згради у Узун Мирковој 14. Септембра 1945. Друга мушка гимназија је премештена у зграду Прве женске гимназије (Битољска 24), да би децембра исте године прешли у зграду Треће мушке гимназије (Његошева 15). Из школског летописа преносимо још један занимљив податак – 26. јануара 1946. одржано је предавање о Св. Сави, да би сутрадан била одржана и прослава Савиндана.

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.