Порекло становништва села Прекорница, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Ово љуботињско село налази се између Вирања на сјеверу, Осмина на истоку, Црног врха и Дебеле главе на југоистоку, Лавовог дола и Душака на југу, Вилина на југозападу, Татарије и Сеоштика на западу и Плане горе (према Пачарађу) на сјеверозападу од Вирања. Прекорница се глобално дијели на два дијела — на Прекорницу у ужем опсегу и Прекорничку планину. Први дио села пружа се полукружним потезом од истока ка западу на пристранцима Малог Осмина, Расезе и Бријега.
Други дио се наставља истим потезом, и то разбијеним микронасељима – подножним странама Плане горе, Сеоштика, Татарије и Вилина.
Средње растојањеизмеђу ова два дијела је око 2,5 km. За сам назив села се сматра да долази отуда што су насељеници у Прекорници из Богута, из којих су они прешли преко Ођа, тј. превојем између Копица и Ковчега.
Село преко средишта Љуботиња и поменутим путем до Кошћела излази на пут Р. Црнојевића – Цетиње. До мјесног средишта у Љуботињу повезано је краком (3,5 km) довршеним 1970/72. године, а од Ријеке Црнојевића удаљено је 15 и од Цетиња 20 km.
Прекорничко подручје је, како смо рекли, слично обзовичком и пачарађком, што значи да се одликује сложеном крашком морфоструктуром. Граница атара .са сјевера почиње од Вирањске стране па се спушта ка југу преко Малог Осмина, Дубоког дола и избија на Црни врх. Одатле ка југозападу скреће преко Дебеле главице и спушта се на Лавов лаз па се у благом луку пење ка Малој скали и води поред Koсмате главице и преко Вилиња, гдје прелази пут Цетиње – Вишњица, затим Дрсновог дола и Татарије, те прелазећи пут Цетиње – Будва излази на Сеоштик. Даље се према југу наставља уз пут Будва –– Цетиње, па скреће на исток и преко Веље и Плане горе излази на Вирањску страну. Дуг (СЗ–ЈИ) 5,1 km и широк (СИ–ЈЗ) 1,9 km, атар села захвата 8,51 km2 површине. Висина насеља (код цркве) је 610 m.
Историјат.
Мада по Јовићевићевим налазима трагова, гомила, топонима и помена некадашњих старосједилаца има основе за претпоставку да је овдје могло бити какво старо насеље, ипак је данашње релативно младо. Почело је, наиме, да се развија слиједећи овдашње катуне које су имали Богућани. Као што су Вигњевићи матица исељеним сељанима к Цеклинштаку и к Вељој гори, Мужовићи онијема на Буковицама и Мијелама, Богуте Пачарађима и Обзовици тако је и Прекорница матица Глухом долу и Буковику, (данашњим засеоцима Прекорнице–ПР). Прекорница је насељена прије 350 година, Глухи до прије 120, а Буковик прије 80 година. Како се село множило и стјешњавало, тако су се људи исељавали на свој дио или куповали имање у другијех и иселили се тамо. Отуда су крајеви измијешани, нпр: у Глухом долу има Бановића с Прекорнице, а има Вукићевића и Пејановића из Богута; y Буковику има Бановића, а има и Дрецуна. Тога не видимо на Обзовици, Тдукачи, Koвачевим кућиштима и Пачарађима, и крајевима Богута. Ту појаву тумачимо тиме, што су Глухи до и Буковик зг0днија мјеста за живот, па се људи спуштали к бољим мјестима и ту се насељавали. Ову констатацију Јовићевића истичемо као кључну и готово општеважећу за питања поступног и етапног ширења насеља, које је за екуменизацију свих дијелова Старе Црне Горе било Од примарног значаја. Године 1865. Прекорница је имала 81 д. а 1879. 76 са 336 становника (192 м. и 174 ж.) и 1883. и 1903. 85, односно 82 д. Припадала је љуботињској капетанији. Према Јовићевићу, y њој је 1906. год. живјело 75 д., а затим: 1952. 90 д.:442 становника, 1948 (60:258), 1953 (64:285), 1961 (65:236) и 1971 (33:99). Састав домаћинстава према броју чланова у задња два пописа био је: са 1 (20 : 6), са 2 (6:8), са 3–5 (25 : 18), Од 5—8 (12:1) и са 8 и више (2:0). Истовремене промјене код главних група старосно–полне структуре, показују подаци.: у првој 99:22 (ж. 48 : 12) у другој 94:48 (ж. 57:31) и у трећој 43:29 (ж. 30 : 15).
Структура становништва.
Према образовним обиљежјима мјештани су били: без школе 88 :35 (ж. 74:30), са четворогоцишњом 90:46 (ж. 34:22), са осмогодишњом 2:9 (ж. 0:3), са средњом 3:0 (ж. 1:0), квалификованих радника (0 : 2), а неписмених је било 48:29 (ж. 46:24).
С друге стране се посједовна и доходовна структура домаћинстава у истом периоду промијенила оваке: без земље је било 7:3, до 2х 6 :6, са 2–5 (17 :5), са 5-10 (20:10), са 10–15 (8:7) и са 15 и више (7:4), односно пољопривредних 25:12, мјешовитих 33 :4 и непољопривредних 7:17.
V 1953. години 112 активних издржавало је 146 лица; у пољопривреди 101:107, а са личним примањима било је 27. Тај однос се за наредна два пописа измијенио овако: активних је било 71 :22, издржаваних 132:54; у пољопривреди 61:21 и 71:20, а са личним примањима 33:23.
Тип села.
Прекорница је релативно велико насеље, чију главнину чине групе збијених кућа, и то Лаличића (12), Вучковића (17), Ратковића (1) и Бановића (6), док су остале 24 куће разбијене на 11 локација: Под Планом гором (4), Кокорињ (1), Граница (2), Селиште (1), Под Пећином (1), Глухи до (2), Дапчевића рупа (2), Дренови до (5), Буковик (3), Вишњаца (2) и Поцвилин (1). Средња удаљеност заселачких кућа од средишта главнине села је око 1,5 km. Напоменимо и то да кроз село пролази љуботињски пут (сада је до главнине села колски пут) крчаник, који извјесно спаја наведене насеобинске једИнице. На читавом прекорничком простору нема куће која је смјештена у правој равнини, већ су све размјештене при странама, углавном присојним, заклоњене брдима и бреговима. Тако су их y простору „развеле“ мање и веће плодне површине поред којих су подигнуте. Код главнине села, међутим, главни имовински комплекси су распоређени y нешто ширим, знатно терасираним потесима ниже кућа.
У селу је 41 приземна кућа, а на изби 19; под тигленим је 56, а под сламеним кровом 4; дашчани плафон имају 36, малтерисани 20, а без њега су 4 куће. У периоду 1918—41. оправке и реновирање вршени су на 10, а послије 1945. год. на 13 кућа. У селу су пописана 34 стана са 1296 m2, од којих су 23 из првог, 8 из другог, 2 из трећег и 1 из четвртог периода; огњиште има 15 станова, а 27 их је било електрифицирано. Према врсти су. 19 једнособних и гарсоњера, 10 посебних соба и 5 двособних; сви. су били настањени.
Становништво.
У селу су августа 1972. живјели:
-Вучковићи (12 д.),
-Бановићи (8),
-Лаличићи (6),
-Вукићевићи (2) и:
-Ратковићи (2).
Тада је било 20 „затворених“ кућа чији власници живе y другим мјестима (у Цетињу 7, Титограду 3, Котору 2, Београду 2, Херцег—Новом 1, Бару 5 и у Будви 1).
Послије 1945. г0д. иселило се око 130 лица. У Војводини је колонизовано 9 д., од којих се 4 вратило. Раније је на рад у друге земље (углавном Америку) ишло око 40 мјештана.
Воде.
Воде у селу су заједнички ублови — Дубока рупа у главнини села и 3 убла y Кокорину. Више главнине села, y једној каменици је извор Расеза, који „брзо пресахне”, а на Буковику је истоимени извор. Остало су бистијерне, било приватне или групне, којих је 36. До 1918. год. направљене су 4, од те до 1941. године и пОслије 1945. год. 8.
Занимање становништва и остали подаци о селу.
Знатније промјене y стандарду села настале су послије 1963. год., када је уведено електрично освјетљење. У септембру 1973. год. домаћинства су имала: 3 огњиште, 28 огњиште и шпорет, 25 радио–пријемник, (7 транзистор и 1 грамофон), 8 гусле, 30 старе приборе за печење, 6 старије врсте кревета, 28 столоваче, 25 скриње, 25 новије постеље, 3 кауче, 2 фотеље итд.
Што се тиче помоћних. објеката, они су, у првом реду за потребе сточарства, овдје били неопхоцни, и то у оној мјери, у којој су их имали Обзовица, Пачарађе и друга насеља чији атари уједно располажу и планином, као што је случај са Прекорницом. У посљедње вријеме ти објекти се, нарочито, у главном дијелу села, прикладније реадаптирају за крупну стоку, која је иначе малобројна. С друге стране, овдје се због виноградарства већа пажња поклањала оставама за пиће и прибору за његову производњу.
Раније странствовање и печалба релативно великог броја људи из ових крајева, те и из Прекорнице, развијали су код повратника већу марљивост и смисао за организацију рада, а исто тако и за уређивање кућа и њихову потпунију опрему. Они су, будући искуснији и богатији, били истакнути носиоци промјена старог начина живота. Куповали су имања, боље га држали, реновирали старе или подизали нове: куће итд.
Прије повратка из печалбе помагали су своје укућане y селу; нарочито су слали новац за школовање дјеце и куповину имања. Такву праксу, бар до задњег рата, нијесу прекидали ни они који су се задржали (поглавито у С. Америци). Примјера ради наведимо да је 1935. год. 36 Прекорничана било у Америци; дио њих се вратио до 1941. год. а дио је остао. Тих година је рало земље y селу могло да се купи за 1000 долара. Тако је, рецимо, Перо Николин Вучковић код браће од стричева (недалеко од куће) купио у једном комаду З рала добре земље за 3250 долара, коју је затим узорно обрађивао. Истовремено је убрзано преображавање старих кућа, познатих по типу конструкције, званом „изједна“ – дакле, кућа са једном просторијом, у којој су уједно и огњиште и коначиште. ово је превасходно захватало подвајање та два дијела на „камеру“ и „кужину”, а затим су мијењани и други елементи, као прозори, плафони, стављани су дрвени подови итд.
Прекорничани нијесу имали своју планину за изјављивање стоке, јер је сама Прекорница –– планина. Штавише, стоку су узимали од других, углавном од Цеклињана и овдје је торили, користећи млијеко и сир, те истовремено премјештањем торова ђубрили имања. Претежни дио мјештана живио је од рада на имањима, надничења и печалбе. Због положаја села на трокраћи између Цетиња, Ријеке Црнојевића и Будве мјештани су трговали у та три средишта; до првог свјетског рата свакако највише на Р. Црнојевића.
ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)