Порекло становништва села Предиш, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Ово главно и најстарије бјеличко село налази се око групе долова и мањих вала окружених брдима Гајем, Вилињаком, Гргуљем и Кулином. Према насељу се од мјеста Милушина пећина на путу Цетиње – Чево иде крчаником (дугим 2,5 km) ка западу преко Јагњила и Синадиновог дола. Од Цетиња је удаљено 30 km, од Чева 5 и од Даниловграда 35 km. За подручје Предиша се може рећи да y погледу природних особина понајбоље представља типичне пејзаже Старе Црне Горе. У њему су заступљене готово све категорије облика (изузев поља) карактеристичних за крашке терене. Њихова панорама испуњава релативно велики простор сеоског атара, чија граница са сјевера почиње од пута Цетиње – Чево, те њиме даље прелази стазу за љешев Ступ и код Трновице излази на стазу за Томиће, којом продужује до близу Јесеница, одакле скреће на запад до Грдетина дола, а одатле на сјевер преко Челинца, Волује ластве и Дубоког дола, те, обухватајући Љушин до, долази код школе, гдје прелази пут Цетиње – Чево. Одатле преко Руђина почивала, Гаја, Крша и Алужнице води на стазу за Пејовиће, те прелазећи је избија на Петериг, одакле скреће на исток и преко Прекољућа излази на пут Чево — Цетиње. У том оквиру он са дужином (СЗ-ЈИ) од 5,4 km и ширином (CИ-JЗ) од 2,4 km има површину од 16,25 km2. Висина насеља (код цркве) је 770 m.
Историјат.
О поменима и подацима за Бјелице, чије је једно од територијалних језгара био Предиш, говорили смо y претходним одјељцима о бјеличким селима. Додајмо да је по турским дефтерима из 1521. и 1523. год., као махала села Бјелица, Предиш имао 27, односно 7 кућа. Године 1865. имао је 89 д. (обухватајући свакако и Пејовиће), док је Дуб, који је, изузимајући Томиће и Микулиће, обухватао остале дијелове Бјелица, имао 69 д. Бјелице су 1879. пописане као село са 198 д. и 1059 становника, а 1903, обухватајући Дуб са 132 д. (укључив Предиш), Малошин До са 15, Љешев Ступ са 15, Томиће са 36 и Микулиће са 39 д. – 237 становника. Ердељановић је у селу (без Пејовића) записао 40 д. а 1925. било их је 45, са 258 становника, па затим: 1948 (30:127), 1953 (38:161), 1961 (35:144) и 1971 (16:93). У задња два пописа домаћинства су према броју чланова била: са 1 (8:1), са 2 (3:0), са 3–5 (14:6), са 5—8 (7:4) и са 8 и више (3 :5). Истовремене промјене y главним групама старосно–полне структуре показују наредни подаци: у првој 62:44 (ж.36 :22), у другој 58:35 (ж. 29 : 18) и у трећој 24 : 14 (ж. 14:7).
Структура становништва.
Уједно су мјештани према образовним обиљежјима били: без школе 55:30 (ж. 49:24), са четворогодишњом 44:42 (ж. 15 : 16), са осмогодишњом 1:0, са средњом 3:0 (ж. 1:0), са вишом 0 : 1, а неписмених је било 36 : 21 (ж. 28 : 17).
С друге стране, промјене у посједовном и доходовном саставу домаћинстава биле су следеће: без земље (5:0), до 2 ха (1 :1), са 2–5 (2:3), са 5–10 (2:4), са 10—15 (4:2) и са 15 ха и више (21 :6), oдносно пољопривредних 15:8, мјешовитих 15:15 и непољопривредних (5 : 3).
У 1953. години 61 активни издржавао је 88 лица; у пољопривреди 56:86, а са личним примањима било је 12. Тај однос се за два наредна пописа измијенио овако: активних је било 45:33, издржаваних 82:55; у пољопривреди 38:29 и 60:47, а са личним примањима 17 : 5 лица.
Тип села.
С обзиром на то да Предиш сачињавају главнина села са 12 кућа и 4 засеока. Закоњ (4), Овсишта (1), Боричков до (2) и Веље Ждријело (1), може се рећи да он припада полуразбијеном типу насеља. Средња удаљеност кућа од средишта села износи око 0,5 km. И подручје Предиша је доста непроходно. Па ипак због невелике удаљености од поменуте главне саобраћајнице и од Чева као мјесног средишта не може се рећи да је изолирано у „критичној“ мјери. Куће су размјештене при странама брда и главица, Односно око долших или валастих имања. Од постојећих кућа 17 је приземних, а 3 су на изби ; под тигленим кровом је 7, а под сламеним 13; дашчани плафон имају 3, малтерисани 11 и без њега је 6 кућа. У селу је пописано 20 станова са 952 m2, Од којих је 9 из првог, 6 из другог, 3 из трећег и 1 из четвртог периода; огњиште је имало 12, а земљани под 1 стан. Према врсти су: 14 једнособних, 5 посебних соба и 1 двособни, а према коришћењум16 је настањених и 4 напуштена на дуже вријеме.
Становништво.
У селу сада живе ова домаћинства:
-Мрваљевићи (4),
-Вуковићи (4),
-Абрамовићи (3),
-Татари (2) и по један дом:
-Милића, Пејовића и Црвеница.
Послије првог свјетског рата y Метохију се иселило око 20 д., од којих се 1941. год. вратило 10-ак, а послије 1945. год. раселило се 27 д. са 85 чланова. Од њих је у Војвоцину колонизовано 11 д., а вратило се 7. Највише новијих исељеника настанило се на Цетињу и у Боки. Повремено долази 14 д. Раније на рад у друге земље ишло је 17 мјештана.
Воде.
Село се водом опскрбљује из 1 извора, 7 ублова и 7 бистијерни. У Боричковом долу су 2 заједничка убла и 4 приватне бистијерне; у Предишу 1 извор, 2 заједничка убла и 2 бистијерне и у Закуњу 3 убла, од којих је један заједнички (пресушује), и 2 приватна као и 1 бистијерна. Раније је од великог значаја био велики и веома стари убао, звани Петериг, који се налази између Пејовића, Чева (Доњи крај) и Предиша и служи као појиште за шире подручје.
Занимање становништва и остали подаци о селу.
Будући без колских путева и електричног освјетљења, село у новије вријеме „није могло бити захваћено јачим преображајем. Истина, многе куће су обновљене и извјесно преуређене, али y опреми кућа, y стамбеном стандарду није било крупнијих промјена. Тако 5 д. користи само огњиште, 11 шпорет и огњиште, 16 стари прибор за печење, 8 вериге, 6 старије врсте крвета, сва столоваче и троношке, 7 скриње, 10 новије постеље, 7 транзистор, 8 гусле итд.
Знатније промјене запажају се на преправљеним старијим и дограђеним, новијим помоћним објектима, терацама и степеништима, увећаним прозорима и сл. Поред 3 избе у двобојним кућама y селу има 20 штала, од којих је 7 новијих. Има такође 17 живинарника мале величине док се за оставу користе дијелови куће, избе или штале, и то понајвише поткровље. Новије дограђене просторије обично су дозицане уз куће и користе се било као сушаре (за месо, жито) или као кухињице са шпоретом.
За Предиш су карактеристичне бројне сувозидине. Њима је практично ограђено све што је за ограђивање. А тога није мало. То су парцелисана имања, па ту и тамо и шуме и брањевине, обори и дворишта.
Због неравног земљишта много је међа, подзиде и ограда поред стаза и пролаза. И то је посљедица велике кршевитости и оголићености овога краја. Овдје све куће имају дворишта. Сва су практично на каменитој подлози, дјелимично или потпуно уравњена и у дијелу ближем кући обично поплочана. До њих или у њиховом саставу су обори, такорећи више потребни од самих дворишта, јер се Предиш, као основа свог опстанка, одувијек држао сточарства. Уједно, готово сва домаћинства имају окућнице, чија се величина креће од 0,2 km2 до 2 рала. На другој страни, дјелимична разбијеност села приближила је имања кућама, тако да иако је атар релативно велики, ипак средња удаљеност ливада, пасишта, шуме и брањевина не прелази (око) 1,3 km, a ораница 0,7 km.
ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)