Порекло презимена, село Подбуковица (Цетиње)

4. јул 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Подбуковица, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Захвата крајње југозападно п0дручје цуцке територије, које се граничи са Кривошијама. Дио је тешко проходне, беспутне и увелико изоловане планинске зоне која се пружа од Заљути ка Граховском пољу. Као такво оно је у процесу насељавања цуцке области за дуго било катунско подручје, које се временом, попут Заљути или Кобиљег Дола и Рокоча, преобразило у стално насеље. Бројни долови, вале и главице који малтене испуњавају читаву подгорину планине Буковице, предодредили су такву топографску ситуацију да се у њој размјестило једно право насеобинско, разбијено сазвјежђе, састављено више од усамљених него од груписаних кућа. Насеље је упућено на пут Цетиње — Грахово; од свог мјесног средишта у Трешњеву удаљено је око 6 km, од Цетиња око 45 и од Рисна око 30 km. Релативно велики и морфолошки сложени простор његовог атара, граничи се, почев са сјевера, од Доброгледа, па, мимоилазећи Трешњевачке долине, води на Башину продо, те одатле ка истоку на Жуковицу и спуштајући се на југ преко Локвене зграде, Pyдиница и Ђиновске капе избија на Зечје алуге. Одатле се наставља на сјевер и преко Буковице излази на Наковањ и коту Бјелош, па даље преко Вјетрошића излази на Границу и одатле путем за Трешњево до на Доброглед. Тако уоквирен простор чија је дужина (З–И) 7 и ширина (С—Ј) 3 km захвата површину од 16,23 km2. Средина села је на висини од око 740 m.

Историјат.

Бројна „сеоца” y овом насељу су релативно новијег постанка. Имена мјеста, међутим, y којима су насеобине, из давнашњег су времена. Ово је топономастичком анализом установио Ердељановић. Он налази да је релативно обиље топонима y овом подручју остатак од ранијег, старог становништва. Године 1865. Подбуковица је имала 26 д. Ердељановић је y ,.сеоцима” која данас улазе у атар Подбуковице евидентирао 18 кућа. У Речнику места из 1925. године насеље није посебно евидентирано, већ y склопу Трешњева, тако да тачне податке о њему имамо тек из нових пописа. Наиме, 1948. год. насеље је имало 33 д. са 179 становника, а затим: 1953 (38: 190), 1961 (31:174) и 1971 (20:91).

Састав домаћинстава према броју чланова y задња два пописа био је: са 1 (2:1), са 2 (4:4), са 3-5 (6:9), са 6–8 (17:3) и са 8 и више (2:3).

Истовремене промјене y главним групама старосно–полне структуре, показују ови подаци: y првој 80 : 37 (ж. 30 : 32), y другој 62 :32 (ж. 33 :22) и у трећој 32 : 22 (ж. 17 : 10).

Структура становништва.

Уједно су образовна обиљежја мјештана била: без школе 81:32  (ж. 50 : 16), са четворогодишњом 41:34 (ж. 13:17), са осмогодишњом 3 : 12 (ж. 0 : 9), ca средњом 0 : 1, квалификованих радника 0 : 2 и неписмених 40 : 20 (ж. 24 : 12).

С друге стране, посједовна и доходовна структура домаћинстава у истом периоду била је: без земље (0 :0), до 2 ха (4 :2), са 2–5 (3:3), са 5-10 (3:1), са 10-15 (0 : 6) и са 15 и више ћа 12:9, Односно пољопривредних 22 : 13, мјешовитих 9 :3 и непољопривредних 0:4.

У 1953. години 70 активних издржавало је 109 лица; у пољопривреди 67:101, а лица са личним примањима било је 11. За наредна два пописа тај однос се промијенио овако: активних је било 46:30, издржаваних 122:57, у пољопривреди 43:26 и 107:45, а са личним примањима 6 : 4.

Тип села.

Подбуковпца је по броју насеобинских јединица и њиховом размјештају изразито разбијено насеље. На правцу СЗ–ЈИ засеоци и број кућа y њима су: Радин до (1), Калачка прода (1), Богојев до (1), Црниони до (3), Стажер (1), Папратни до (3), Јабуковац (5), Башина продо (1), Грандов до (6), Околишта (1), Ржишта (1), Цареве долине (1),. Љесков до (1), Липов до (1), Трнови до (1) и Ђинов до (2). Средња удаљеност кућа од средишта насеља је око 2. km.. Од укупно 26 кућа – 14 је приземних и 12 на изби, поф тигленим кровом је 5, сламеним 17 и лименим 4 ; са дашчаним плафоном је 9, са малтерисаним 8 и без њега 9.

У периоду 1918-41. оправке и реновирања вршена су на 3, а y поратном на 5 кућа. У селу је пописано 25 станова са 985 m2, од. којих су 10 из првог, 7 из другог, 2 из трећег и 2 из четвртог периода. Огњиште је имало 8; а земљани под 1 стан; према врсти су: 22 једнособна, 2 двособна и 1 посебна соба; настањено је 19, а 6 је напуштено на дуже вријеме.

Становништво.

Ради бољег увида y настале промјене послије 1945. год. указаћемо на неке појединости. У Радином долу умјесто старе, подигнута је нова кућа. Власник (Пешикан) живи у Београду и повремено долази. У Калачкој продоли је 1 кућа, у коју долазе 3 д. (из Сарајева, Бачке Тополе и Ловћенца). У Црнионом долу живе 3 дома:

-Пешикани (2) и:

-Звицери (1)

а повремено долазе 3 д. (из Херцег–Новог). У Стражеру је 1 д. (Пешикани), повремено долазе 2 (из Рисна и Бијеле). У Папратном долу су 3 д.

-Кривокапићи (2) и

Пешикани 1; Под равном страном су 2 напуштене куће; власници су у Бијелој и Херцег–Новом. Власници кућа у Јабуковцу живе y Рисну и повремено долазе. У Башиној продоли су 2 куће напуштене; власници им живе у Трешњеву, сада се само једна кућа може користити. У Копитовом долу је 1 напуштена кућа; власник живи у Тивту. У Грандовом долу живи 1 д. (Кривокапићи), а повремено долазе 2 из Никшића, 2 из Рисна и 2 из Бијеле. У Околиштима је 1 д. (Кривокапићи); има кућу у Бијелој. У Ржиштима је 1 д.

-Банићевићи,

у Љесковом долу такође 1 (Банићевићи), y Липовом долутакође 1 (Кривокапићи). У Трновом долу је 1 кућа напуштена, власник живи у Рисну; у Ђиновом долу су 2 д. (Кривокапићи и Банићевићи); повремено долази 1 д. (из Бијеле) и у Царевим долинама је 1 д. (Кривокапићи). Овдје, дакле, има некадашњих „сеоца”, која то више нијесу, јер су опустјела; у њима нико не живи. Послије рата (углавном послије 1950. год.) из Подбуковице се иселило преко 40 мјештана. У Војводину су колонизирана 4 д. Раније је на рад y друге земље ишло 20 мјештана. По свему судећи, ово насеље је један од најизразитијих примјера расељавања и „замирања” села у Старој Црној Гори.

Воде.

Село се иначе водом опскрбљује из извора, ублова и локања. Први је Трновски поток у истоименом долу; има јако врело, али на 50–ак метара понире. Користи га добар дио домаћинстава, особито раније, y вријеме суше. Сљедећи је Млински поток у Млиништу; у сушном периоду пресушује, затим у Јабуковцу истоимени извор и Водена пећина у Ржиштима. Ове воде користе поједини дијелови села; раније су их користила (посебно за стоку) и околна села. А ишло се тамо и за „бурило добре воде”. Познат је и убао Риђица, који се налази у Вјетрошићима. Бистијерни овдје нема, али зато има око 20 локања. Они су за сточарство имали непроцјењив значај. У својини су читавог села и у нужденим приликама (суша) коришћени су, без обзира на удаљеност појединих села, од свих, а у нормалним приликама од оних домаћинстава (првенствено за појење стоке) која су појединим Од њих најближа.

Занимање становништва и остали подаци о селу.

Планинско беспуће, раштрканост и удаљеност села увелико га чине изолованим. Може се рећи да се за догледно вријеме овдје тешко може рачунати на електрично освјетљење. Због свега тога, сем мањих изузетака, промјене y погледу новије опреме кућа и покућства уопште су веома мале.

Читаво подручје Буковице је изразито сточарски крај. Било је домаћинстава која су имала и преко 200 грла стоке, највише коза. Овај крај заједно са Кривошијама је y комплементарном смислу вршио исту улогу и имао исти значај за Рисан и Ораховац који су Његуши имали за Котор. Подбуковичани су са односним дијелом Боке одржавали и развијали исте облике трговине као и Заљућани. Стока, сточни производи, суво месо, кожа, вуна, дрво, виш и др. чинили су основу те трговине. Она је много мање била упућена на Грахово па и на Трешњево.

Веома развијеном екстензивном сточарству, поред великих и најчешће од кућа извјесно удаљених површина за брст, листобер и испашу биле су потребне и бројне појате. Сем 12 кућа, чије се избе користе за стоку и оставу, y селу, према подацима из анкете, сада постоје 32 мање и веће, претежно сувозидне појате. Разумије се да их је раније било више, а постојеће се користе у неупоредиво мањој мјери него раније.

Просторија, међутим, које специјално служе за магазине, нема, већ се у ту сврху користе „тавани кућа” (поткровље) и појата или њихови врло мали дијелови „крајеви“.

У околини кућа има слободног простора, али он мање—више није уобличен као двориште, јер најчешће није „ограђен“. Практично су једино торови ограђени простори, и то са локацијама које се повремено мијењају.

Разбацане куће по „сеоцима” раштркале су се у ствари због пасишта и мањих приватних површина по депресијама, слиједећи на тај начин некадашње прибоје. Око њих су стога главнине зиратних површина које уједно, y цјелини, представљају окућнице. Поред таквих окућница, тачније речено имовинских „главница”, остали дијелови зиратних имања су разбацани по деловима, док су пасишта, брстови или гора за сјечу и лист по странама, косама и кршевитим, неравним површима удаљени од кућа и по који километар.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.