Порекло презимена, село Горња Заљут (Цетиње)

31. маја 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Горња Заљут, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Простире се источно и југоисточно од Доње Заљути, тј. такође на тешко проходном крашком терену према подручјима Кривошија и Трешњева. Својим положајем, рашчлањеношћу рељефа и другим природним,одликама аналогна је првом дијелу Заљути. Граница њеног атара на сјеверу почиње од Крстовске рупе, на путу Бата –– Трешњево па на исток иде врхом Стругова до на Липовачки под, гдје скреће на југ, те прелазећи стазу Прентин До –– Добра гора, продужава преко Јасикове рупе, Жутковпх лавина, Јарчевог дела и обухватајући Бату ниже основне школе прелази пут Цетиње – Бата, а затим западно поред Гуке, Ђурове и Миокове долине избија на Липову алугу и даље поред Његуша, Руњеве главице допире на Косман. Одатле се преко Пећи и Ублице наставља на Вукоцолско присоје и најзад скрећући на исток избија код Крстовске рупе. Тако уоквирен атар је дуг (СЗ-ЈИ) 6,1, широк (CИ-JЗ) 3,5 km и захвата 18,8 km2 површине. Средина села је на висини од 650 m.

Историјат.

И ово село се, како смо напоменули говорећи о доњој Заљути, у наведеним изворима среће под општим називом Цуце. Године 1903. (заједно са Доњом заљути) имало је 137 д. (види у дијелу о Доњој Заљути). Пописујући братства, Ердељановић је у данашњој Горњој Заљути евидентирао 75 д. Значи y оба данашња села Заљути пописао је 143 домаћинства. За њих y Речнику места из 1925. године стоји да су заједно имали 147 домаћинстава. А затим је, према новим пописима, било: 1948 (90:415), 1953 (75:308), 1961 (75:279) и 1971 (45:208). Од задњег броја 152 од рођења станују у селу, а остали су досељени из исте (46) и других општина Црне Горе (10), и то 17 прије 1941. године, а остали послије. У задња два пописа домаћинства су према броју чланова била: са 1 (16:6), са 2 (10:5), са 3–5 (32:16) и са више од 5 (17:8). Истовремене промјене у главним групама старосно–полне структуре показују ови подаци: у првој 119 :88 (ж. 56:51), у другој 102:75 (ж. 57:46) и у трећој 58 :45 (ж. 32 :23).

Структура становништва.

Образовна обиљежја мјештана тада су била: без школе 111:70 (ж. 75:52), са четворогодишњом 87:66 (ж. 39:30), са осмогоцишњом 11 :10 (ж. 0:6), са средњом 2:6 (ж. 1:1), са вишом 3:0 и квалификованих радника 0 : 3, a неписмених 91:47 (ж. 67:31), од којих су млађи од 35 год. 15 :2 (ж. 13:2).

C друге стране је y истом пери0ду структура домаћинстава према величини посједа и извору дохотка била: без земље (16 : 8), са 2 ha (11:0), са 2–5 (20:3), са 5–8 (15:7) и са преко 8 ха (13:27), односно: пољопривредних 39:21, мјешовитих 20:9 и непољопривредних 16 : 15.

У 1953. години 122 активна издржавала су 169 лица; у пољопривреди 103:150, а са личним примањима било је 17. Тада је у грађевинарству радило 5, y саобраћају и промету 3 и y управи 6 лица. Затим се у два наредна пописа тај однос измијенио овако: активних 139 :51, издржаваних 115:140; у пољопривреди 128:41 и 72:94, а са личним примањима 25 : 17 лица.

Тип села.

Попут Доње и Горња Заљут је јако разбијено насеље. Састоји се из 8 заселака — са 45 кућа. То СУ: Добра гора, (12 кућа), Јабука (4), Јасени (2), Вуков до (6), Сламеница (5), Ублице (2), Стражишта (7) и Липовац (7). Средња удаљеност кућа од средишта насеља је око 2,5 km, а удаљеност насеља од мјесног средишта у Бати око 5 km. Од Цетиња је удаљено 38 и од Котора 54 km. Атар села је толико морфолошки разбијен да се до засеока стиже напорним пјешачењем по узаним крчаницима и постопицама. Куће су разбацане по доловима и валама, подножјем брда и брегова. Тешка прохоцност је примарно утицала и на изградњу кућа, које су овдје обично мање и приземне. Само је једна на изби.

Под тигленим кровом је 14, а под сламеним 31; са дашчаним плафоном је 17, са малтерисаним 4 и без њега 24. У међуратном периоду преправкама (преградама) на 11 кућа подвојено је и толико просторија, а у поратном на 5, такође толико. У стамбеном фонду пописано је 45 станова са 1.472 m2, од којих је 15 из првог, 15 из другог, 12 из трећег и 3 из четвртог периода; 2 су са земљаним подом, а 21 са отвореним огњиштем. Према врсти су: 25 једнособних и гарсоњера, 17 посебних соба и 3 двособна.

Воде.

Аналогно Доњој Заљути, воде су и овдје ублови и бистијерне. Први су због наведених услова такође бројни. Рачуна се да је 12 њих направљено прије више од 100 година, неки свакако и прије, а затим од 1928. до 1938. године 7 и 1948. гадине. Сем њих у селу има 20 бистијерни. Први објекти су поглавито групно или заједничко власништво, а други углавном приватно.

Становништво.

У селу живе ова домаћинства:

-Кривокапићи (22),

-Банићевићи (6),

-Перовићи (4),

-Јовановићи (2),

-Поповићи (2) и:

-Илићи (1).

Повремено долази (највише из Боке) око 20 д. У Војводину је колонизовано 12 д., од којих су се 4 вратила. Послије 1945. године иселило се 225 мјештана. Дио њих, према казивању мјештана, само у Боки и Цетињу подигао је 25 кућа (у Боки 21, У Цетињу 4), а у селу су 3 напуштене. Раније је на рад у друге земље ишло 27 становника.

Занимање становника и остали подаци о селу.

Природна изолованост села, особито оних заселака који су највише удаљени Од пута Цетиње – Грахово, од пресудног је утицаја на споро мијењање овдашњих услова живота. Тешко је и помислити да би у већем броју заселака у догледно вријеме могло бити уведено електрично освјетљење. Отуда данас домаћинства имају 20 само огњиште, 20 огњиште и шпорет, 5 само шпорет, 5 транзистор, 1 грамофон, 15 гусле, 40 црепуљу, сач и вериге, 23 скриње, 42 стеловаче, 35 старијс врсте кревета, 25 жрвањ. Може се рећи, да уколико су куће Удаљеније од пута и више забите, утолико је мање промјена на њима и у њима. Стога је сасвим разумљиво што се из овог каменитог невидбога „часна и изузетно гостољубива цуцка сиротиња”, како се то у Старој Црној Гори обично каже, у задње три деценије у толикој маси иселила.

Синоним опстанка овдашњег живља y прошлости била је коза. На камењару и ситногорици она се најрационалније могла држати, Домаћинства су држала по 30–100 грла, по неколико оваца и гдје које говедо, а и свиње су много мање држали него у другим селима. Држала се, дакле, бројна стока, а познати су примјери да су joi станишта била и y истим просторијама у којима су обитавали љуци. У приземним кућама „изједна” (са једном просторијом) подијељеним преплетеним прућем, под истим, најчешће сламеним кровом, смјештала се стока y једном, а чељад у другом дијелу куће. Била је то раније, кажу, честа појава не само у цуцким селима. Она је временом нестајала градњом бројних–сухозидних појата покривених сламом у које се стока издвајала. Данас таквих, а и бољих, у крену и цементу грађених објеката има y селу око 50. Законским тријебљењем коза од прије готово двије деценије оне су увелико испражњене, задржавајући се ради малобројних оваца, говеда, магаради, коња, живине и свиња; y сувомеђи их је 42, а покривених сламом 22. Грађене су у двориштима, боље рећи y оборима, било посебно или надограђене при неком од зидова куће, Стока се пуштала y брст и пашу по околним брдима, доловима и валама, тјерала се до водопоја и пландишта, али је током читаве године боравила y појатама и оборима око кућа. Зановијет, виш и листобери били су на највећој цијени, јер се од стоке превасходно живјело. Она се, као и у случају доње Заљути, није изјављивала на планину, Комунице су биле само локалитети око водопоја, гдје су и била inanna пландишта. Била су додуше и у неким пећинама, којих овдје има неколико. Куће су поглавито лоциране поред главних дијелова имања или недалеко од њих, док су остали дијелови, најчешће листобери, често подаље. Та најближа имања, било које величине да су, држе се као окућенице и најбоље су обрађене. Узев у цјелини, средња удаљеност од кућа је ораница и ливада до 1,5, брстишта и ловишта до 1,8 и шуме и брањевина до 2,5 km.

Мјештани су раније највише трговали– y приморским мјестима, пoготово у Рисну и Ораховцу. Носили су на продају чешће на мало, или, ријеђе на велико, путем ортаклука- суво месо, нарочито козји бут, сир, скоруп, кожу, кромпир, ћумур, дрва, виш и др.

Са Кривошијама су одржавали добре односе, а преко границе су често ускакали и ради отимачине. Сматрало се то и „врлином“, јер се отимало са оне стране границе, тј. из „друге државе“.

На крају, ради стицања што јасније представе о природним одликама читавог подручја Доње и Горње Заљути навешћемо катастарске податке о структури његових коришћених површина y 1960. години. Према њима је укупна површина износила 2421 ha, од којих су пољопривредна 1.274, односно обрадива 44 (оранице и баште 36 и ливаде 9), пашњаци 1.188, баре 43, шуме 4-50 и неплодно земљиште 697 хектара.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.