Порекло Велимира-Бате Живојиновића

ПОРЕКЛО ВЕЛИМИРА-БАТЕ ЖИВОЈИНОВИЋА

О Велимиру – Бати Живојиновићу (1933-2016) не треба много писати. Сви знамо његове легендарне улоге и колику је славу стекао својом филмском каријером, не само на југословенским просторима, него и у целом свету.

Оно чиме ћемо се у овом чланку позабавити је порекло овог нашег прослављеног глумца. Рођен је у Јагодини, али је детињство провео у Кораћици подно Космаја, одакле и јесте његово порекло.

У Кораћици постоје два рода са презименом Живојиновић и са истом славом Ђурђиц (Обновљење храма Светог великомученика Георгија, 16/3. новембра). Ђурђиц је, иначе, најчешћа крсна слава међу кораћичким родовима – око три четвртине домаћинстава славу ову славу. Једни Живојиновићи припадају ширем братству Јовићана, најбронијем братству у Кораћици, који су ту дошли из околине Ђаковице. Други су од братства Ђуричића. Бата Живојиновић је од ових других.

Постоје три већа братства са предањем да су подно Космаја досељени од Сјенице и Пештери. Предање каже да су они најстарији досељеници у Кораћицу. Није сасвим поуздано, али у народу постоји и предање да су ова три братства настала од три брата. Вероватно тако и јесте било, с обзиром да се братство дели на три гране. Међутим, упитно је да ли су се та тројица браће доселила у Кораћицу, или су они синови (потомци) тог првог досељеника. Предања неких других родова истог порекла, у другим околним местима, говоре о инокосном досељенику, о чему ће бити више речи. Најбројнији огранак овог братства су Петковићи, који су се временом разгранали на нова презимена: Павловићи, Петровићи – Ћеримовићи, Ивановићи, Џуџићи, Миленићи, Ђурићи, Бранковићи, Радосављевићи, Сердаровићи, Бакаловићи, Чокићи, Живановићи–Миланчевићи, Милошичићи. Затим по бројности следе Ђуричићи, са новијим презименима: Живојиновићи, Јанковићи, Кузмићи, Стејићи, Дакићи. Треће братство су Чулићи, који се на уже презивају Марковићи и Лазаревићи. Као што је поменуто, сви славе Ђурђиц.

Што се тиче времена досељења предака ових родова у Кораћицу, вредан је податак о години рођења кнеза Вићентија Петровића (једног од знаменитих војсковођа србских устанака и оберкнеза Грочанске нахије), око 1770. године. Уколико су Петровићи тада носили то презиме, можемо претпоставити да се њихов предак Петко, или још вероватније заједнички предак сва три огранка ширег братства, ту доселио најмање два колена раније, што пада, највероватније после Велике сеобе 1690. године.

Кораћичка братства досељена „од Сјенице“ имају сроднике истог порекла у мушкој предачкој линији у Јасеници, то су Манојловићи-Јокићи у Деспотовици (Топола), чије предање памти и имена тројице браће који су се доселили: Станко, Видоје и Рескија. Станко је остао у Деспотовици, а друга двојица оду даље, један у Ковачевац, а други у Кораћицу.

Друго предање не памти имена и у неколико је другачије: „Предање вели да су најстарији родови у Кораћицу дошли од Сјенице и Пештери. Најстарији досељеник је пошао са браћим и са њима се споразумео да сваки остане онде где му певац запева. Једноме је певац запевао у Трешњевици (Јасеница), другоме у Липовцу (Јасеница). трећем у Тополи (Јасеница), четвртом у Ковачевцу а петом у Кораћици“. Видимо да је у оба предања у Кораћицу дошао инокосни предак.

У Америћу је велики род заједничког имена Вујичићи, данас разгранат на презимена: Радојковићи, Милосављевићи, Урошевићи, Ивковићи, Милинковићи, Миливојевићи, Гавриловићи, Јовановићи, Милићевићи; затим велико братство у Ковачевцу Чокићи-Милојевићи, које се дели на презимена: Чокићи, Влајићи, Ракићи, Ивковићи, Јовановићи, Ивановићи-Катанићи, Стевановићи, Ристићи и Пантићи; као и Маринковићи у селу Влашка (сви такође славе Ђурђиц), који су сви истог порекла као и кораћички родови. Занимљиво је предање Вујичића из Амерића да су им преци најдаљом старином „од Скадра“, док предање Чокића из Ковачевца каже да је у осамнаестом веку једно јако, удружено братство пребегло „из Црне Горе од племена Куча“. Генетика није потврдила везу поменутих Чокића из Ковачевца, с обзиром да је код двојице тестираних припадника овог рода утврђена хаплогрупа R1b Y6669.

Сасвим другачију верзију порекла Живојиновића у односу на предања која се наводе по етнографској литератури, чуо сам од самог овог рода. Ово предање каже да се родоначелник Живојиновића звао Живојин Радојковић. Живео је на Пештери, одакле је морао да бежи након што је убио неког Турчина који му је претходно силовао сестру. Дошавши у Кораћицу, да би заварао траг, прозове се Живојин Живојиновић, а стару славу Ђурђевдан замени за други празник истог светитеља – Ђурђиц. Према родослову који чувају потомци Велимира-Бате Живојиновића, пасови од данас до родоначелника Живојина иду овако: Велимир (рођен 2001) – Миљко (1961) – Велимир-Бата (1933) -Драгољуб – Велимир – Михаило – Живојин. Према неком просечном распону од око 30 година између два паса, испада да је Живојин рођен почетком 19. века, тако да би његово пресељење у Кораћицу било најраније 1820-их година. Предање додаје и да Живојиновићи нису сродни Ђурићима (из огранка Петковића), од којих је мајка Велимира-Бате Живојиновића. С обзиром да су наведена три братства настала, по предању, од тројице браће у Кораћици из знатно веће давнине, поставља се питање да ли су Живојиновићи њима сродни, или можда ово предање о Живојиновом досељењу није тачно.

Генетички резултат Живојиновића

Тестирана су тројица припадника овог рода: Миљко Живојиновић, син Велимира-Бате Живојиновића, затим један релативно близак сродник Батиној линији (његов чукундеда је заједнички предак), као и један нешто даљи сродник. У сва три случаја утврђена је хаплогрупа R1a M458. Хаплотипови друге двојице (с обзиром да је господин Миљко тестиран код 23andMe, те нам, утолико, није доступан његов хаплотип) поседују две неуобичајене вредности, прилично високу вредност 13 на маркеру DYS439, и за ову хаплогрупу незабележено ниску вредност 8 на маркeру DYS392, па управо због ових вредности хаплотип Живојиновића нема нарочито блиских поклапања међу до сада тестираним припадницима ове хаплогрупе.

Хаплогрупа R1a M458, подграна L1029, је општесловенска хаплогрупа, присутна код свих словенских народа, а највећу учесталост показује међу Западним Словенима: Пољацима, Лужичким Србима, Чесима и Словацима. Дели се на две велике гране, грану L260 која је заступљена највећим делом међу Западним Словенима, и грану L1029 која је релативно равномерно распоређена међу свим словенским народима. Сматра се да је ова грана настала у пограничном подручју између данашњих држава Пољске и Белорусије, и да се одатле ширила на исток и запад. Код Срба, и уопште код Јужних Словена, ова грана је заступљена највећим делом са подграном L1029. Разноврсност и висока заступљеност хаплогрупе R1a M458 у Пољској указује да ова грана настала управо на том подручју. Најранији носиоци ове хаплогрупе би могли бити припадници Померанске културе (7-3. век пре Христа), односно каснији Венди или Венети (Venedi, Venethae, Venethi), који се помињу у староримским изворима од средине 1. века. Крајем 3. века пре Христа, експанзија германских племена из Готланда потискује Померанску културу (Венде) према истоку. Вероватно ту долази до стапања R1a M458 са балтословенском хаплогрупом R1a Z280, а касније и староевропском I2 YP196. У суживоту и мешању ове три популације настаће Словени.

Грана L1029 YP417 је најзаступљенија грана R1a M458 на Балкану. Најприсутнија је на руском етничком простору, а на Балкану је присутна највише у југозападној Бугарској, Македонији, северној Грчкој, као и међу данас албанским родовима са подручја Дебра. Нарочито се у северозападној Македонији, укључујући и шире подручје Шар планине, као и граничне албанске пределе, показује повећано присуство хаплогрупе R1a M458. Судећи према данашњем распореду ове генетике, могло би се закључити да се ради о неком источнословенском племену које се источним правцем, преко Доњег Подунавља, доселило у традиционалну Македонију, вероватно у 6. веку.

Што се даљег порекла Живојиновића тиче, могло би се претпоставити да су њихови преци живели у Старој Србији, с обзиром на подручја за која је наведено повећано присуство хаплогрупе R1a M458 – из шарпланинског краја или крајњег југа Метохије, одакле су прешли на Пештер, а затим у Шумадију. Пештерска висораван је кроз нашу прошлост била успутна станица у сеобама са југа, тако да не би требало везивати порекло Живојиновића за ово подручје, а нарочито имајући у виду наведену заступљеност хаплогрупе R1a M458. Можда би се досељење њихових предака могло везати за повлачење Срба из Старе Србије на север током једне од две велике сеобе – 1690. (вероватније, с обзиром на помињане временске одреднице) или 1737. године. У прилог претпоставци да је старије порекло Живојиновића и осталих побројаних родова управо у тим крајевима иде и предање друге веће групе родова – Јовићана, такође са славом Ђурђиц, а који су у Кораћицу дошли из Ђаковице.

С обзиром на наведено предање самих Живојиновића, које се потпуно разликује од осталих, било би веома значајно да се тестирају и припадници огранака Петковића и Чулића, као и барем још један род из огранка Ђуричића којем припадају Живојиновићи. На овај начин бисмо сазнали да ли постоји сродство између наведених братстава.

---

Фотографије у тексту из личне колекције Миљка Живојиновића

Насловна фотографија са https://www.novosti.rs

Извори:

Боривоје Дробњаковић, Космај, 1930.

Миладин Станкић, 150 година школе у Кораћици, 2003.

Боривоје Дробњаковић, Јасеница, 1923

Бора Стефановић, Ковачевац и ковачевачке фамилије, 2008

Риста Николић, Околина Београда, 1903

Српски ДНК пројекат

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=3769.0

http://www.poreklo.rs/2012/05/03/prezimena-selo-kora%c4%87ica-mladenovac/

Казивање Миљка Велимировог Живојиновића