Порекло становништва, село Боково (Цетиње)

13. маја 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Боково, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Колским путем, дугим 5,5 km, Од Цетиња преко Црне граде, Завале, Огорелог ждријела, Пољица и Брда боковског долази се у Боково. Налази се у изразитој крашкој ували између Добрштика, Ћуковца и Градишта. Насеље се у полукругу пружа западним обедом увале – од Орашког бријега преко Скале и Гојкове њиве до плоче Маретића. Гранична линија његова атара почиње од Марковића осоја, на сјеверозападу па ка југоистоку преко Дебељака и поред Ћуковца избија на Милошев крш, а затим право на југ стазом за Улице до на Улићку скалу, одакле скреће на запад и преко Зборишта, Пециље и Добрштика излази на Завалу, те даље стазом за Прашни до и поред Боковских пољица избија на Марковића осоје.
Налази се на висини (црква) од 540 m, а атар, чија је дужина (СЗ–ЈИ) 4,1 km и ширина (С–Ј) 1,1 km захвата 5,80 km2 површине.

Историјат.

Помиње се у вријеме зетског војводе Алтомана 1435. године. У турским дефтерима из 1521. и 1523. године заведено је као село Ријечка нахија, са 15, односно 8 кућа. У которским споменицима помиње се тек 1597. године. Према Болици насеље је 1614. имало 20 кућа и 40 војника. Почетком 19. вијека Дипре и Сомијер наведе да је имало 23 домаћинстава и 48 војника. Јовићевић 1906. и Ердељановић 1910/11. године наводе податак да је Боково имало 51 д. Према подацима из 1925. године у насељу је живјело 61 д. са 318 становника. А затим: 1948 (50 :221), 1953 (45 :214), 1961 (38 :154) и 1971 (27 :104). Од задњег броја те године y мјесту је од рођења становало 81, а остали су били досељеници из исте (10) и других општина Црне Горе (4) и изван ње (3); од њих је 12 досељено прије 1941, а остали послије те године. Дневних миграната је било 16. У задња два пописа домаћинства су према броју чланова била: са 1 (11 :5), са 2 (5 :4), са 3–5 (11 :12) и са више од 5 (8 :6). Истовремено је старосно–полна структура била: у првој групи 37 :28 (ж. 22 : 11), у другој 76 : 49 (ж. 43 : 28) и у трећој 41 : 27 (ж. 21 : 16).

Структура становништва.

Образовна обиљежја мјештана су била: без школе 50:35 (ж. 45 : 28), са четворогодишњом 78 :36 (ж. 37 : 19), са осмогоцишњом 10 : 6, са средњом 2 :3 и квалификованих радника 2 :3, а неписмених 41 :28 (ж. 40 :26), од којих су старији од 35 година 40 : 27 (ж. 39 :25).
С друге стране, тада је посуедовна и доходовна структура домаћинстава била: без земље (6 :5), до 2 ха (32 :21), са 2—5 (0 : 1) односно: пољопривредних 7 :3, мјешовитих 25 :7 и непољопривредних 6 : 17.
У 1953. години 64 активних издржавало је 128 лица; у пољопривреди 52 :48, а са личним примањима било је 22. Тај Однос је у наредна два пописа изгледао овако: првих 70 :32 и других 54:56 ; у пољопривреди 35 :12 и 34 :47, а лица са личним примањима 20 : 16.

Тип села.

Поред осталог неки од ових показатеља указују на утицај недалеког Цетиња. Они се очитују у позитивној промјени квантитативног односа активних и издржаваних и у релативном порасту броја са личним примањима.
Иако су два засеока са по 1 кућом (Машоско гумно и Краљистан) извјесно педвојена од главнине села која има 44 куће и врло је збијена, Боково припада збијеном типу насеља. Главнина је смјештена у углу између Дренове главице и Ћуковца. Положај му је присојан, јер је окренут према истоку и југу, захватајући стране и подножје брда. Горњи дио села је стрмен и куће су поређане једна изнад друге. Међу њима су само 3 приземне, а остале на изби ; све су под тиглом ; са дашчаним плафоном је 26, са малтерисаним 14 и без њега 6. У међуратном периоду преправком и доградњом на 3 куће направљене су 3 собе, а у поратном на 29 кућа 32 собе, 28 кухиња и 9 остава. У стамбеном фонду овдје су 1971. пописана 24 стана са 995 m2, од којих су 9 из првог, 1 из другог, 9 из трећег и 5 из четвртог периода. Са отвореним огњиштем било их. је 8. Према врсти су: 22 једнособна и гарсоњере, 1 двособни и 1 посебна соба. Сви су били настањени. У главнини села забиљежили смо да има 7 кућа изједна без посебних просторија, а са собом 37. Прије рата, међутим, била je само 1 кућа са преграђеном собом и 2 са приграђеном (званом тријем), а све остале куће биле су изједна.

Становништво.

У селу живе:
-Борозани (11),
-Мудреше (11),
-Ломпари (1) и:
-Маретићи (2).
Повремено долазе чланови 38 д. која данас имају око 140 чланова; највише из Цетиња, Титограда и Београда. Послије рата иселило се 45 мјештана (у Цетиње 25). У задњем рату погинуле су 32 особе.
Послије првог свјетског рата y Метохију су се иселила 3 д., а послије другог у Војвоцину 7. Раније је на рад у Америку ишло 17 мјештана. Дневних миграната 1971. је било 28.

Воде.

У Бокову су од давнина постојале заједничке воде. То су једна жива, звана Плоча, рађена 1935. године (налази се y подножју Ћуковца, 1 km Удаљена од средине села); друга је при врху Ћуковца, звана Пишталина. Доста је неприступачна, па се сада готово и не користи. Остале заједничке воде cy: 4 убла (2 у ђеру и 2 у камену),7 и то: Гњила, Плијешац, Локва и Ђуров уба. Исто тако, и 6 бистијерни: Близурад, Црнијељ (за њих нико не зна кад су копане –– у ђеру), Озовик, Нова вода, Веља вода и Бистијерна. Приватних бистијерни има 22, од којих је прије задњег рата постојало само 6.

Занимање становништва и остали подаци о селу.

И сада мјештани са задовољством истичу заједничку солидарност којом се одликују у погледу предузимања акција за добробит села. Они су овдје (у приватној кући) 1936. године основали читаоницу, добављајући књиге самодоприносом. Радила је до 1940. године. Двије године послије читаонице (такође y приватној кући) организовали су рад основне школе, а 1946. године за њу изградили нову зграду. Такође су 1951. године изградили омладински дом. Сада, међутим, желе да га оправе и намијене за продавницу. Пут од Цетиња, уз учешће самодоприноса, пробили су 1968. године. Ова колективна црта живота испољавала се раније и y свим другим видовима међусобног испомагања. Пренасељеност села и релативно мала имовина, одраније је усповила тежњу за школовањем дјеце.’
Од када је 1960. г0дине уведено електрично освјетљење, у селу је прибављено 7 електричних шпорета, 16 фрижидера, 7 телевизора, 24 радио–пријемника (11 транзистора и 7 грамофона), а од осталих кућних ствари оздје имају: само огњиште 5 д., огњиште и обичан шпорет 12, црепуљу и сач 19, вериге 22, столоваче 12, скриње 3, новије постеље 27, кауче 7, гусле 9 итд.
Боковљани су се раније готово подједнако бавили сточарством и земљорадњом. Њихова имања, гора и испаше, у поређењу са многим другим селима, нијесу много удаљена. И стока и фрут се због доста оштре климе и обилних јесењих и прољећних падавина морају смјештати за дужи дио године. Отуда је, насупрот извјесне тјескобе кућа и њихове претежне двоспратне конструкције, било нужно направити повећи број, макар и мањих, помоћних објеката. Са њима је тјескоба увећана, првенствено на рачун дворишта. Између кућа су многе сухозидине, било појате, ограде, живинарници или свињарници. Раније их је очигледно било више; данас, пак, реновирањем кућа и већим уређивањем дворишта њихов број се смањује. Уосталом и зато што је стоке неупоредиво мање него раније.
Груписаност кућа условила је одсуство непосредно блиских окућница. Размјештене у ували пониже насеља, оне су углавном дио других имања, која су раније много више имала карактер цјелина. На њих указују и топоними, као што су: Раткове њиве, Попове њиве, Дуге њиве, Орањиве, Покрће, Конопљиште. Најбогатијим мјештанима сматрали су се они који су имали 5—10 рала земље, 60—70 грла ситне стоке, 2 вола, 1—2 мазге, 2—3 краве, свиње. Сада таквих нема, а живи се неупоредиво боље него до 1945. године. Било је прилично и надничара; сада пак дневни мигранти раде y цетињској индустрији. Боково је, као и друга околна села, снабдијевало Цетиње дрветом за огрев, млијеком, месом. Боковљани су се, као и Бјелошани, веома бавили печењем креча, највише га процајући на Цетињу. Све те некадашње комплементарне функције окоградских села сада су попримиле нове форме. Везе са градом су данас стабилније и перспективније; град подстиче савремене аспирације ка бољем стандарду, отварајући му веће, реалне могућности.
Боковљани су изјављивали стоку на подручје између Косијера, Бокова и Доњег краја (Цетиња). Ту, на Пољицу боковском, Прашном долу, Костовој рупи, Ружином долу, Папалама, Вучјем Ждријелу, Кошарицама и другим мјестима етеру се приватни посједи са испашама, гором или обрадивим земљиштем. Укомуњене су само мање површине око појединих вода и стабала под којима је пландовала стока. Знало се, на примјер, испод којих стабала може пландовати стока појединих братстава. Кажу да је и сада тако.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.