Порекло презимена, село Богути (Цетиње)

13. маја 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Богути, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово љуботињско село стере се источном, присојном подгорином Вирања, Копица и Осмина. Њиховим вијенцима и врховима разграничава се од Прекорнице и Пачарађа на југу и југозападу. Према сјеверу и истоку су Мужовићи и Грађани.

Богути су саставни дио жупне и врло панорамичне љуботињске увале, окружене претежно окомитим брдским странама. Њена раван је уједно средиште Љуботиња. Она је нешто више отворена на правцу према Кошћелама. На једној, мање ка Грађанима на другој и најмање према Прекорници и Пачарађама на трећој страни. У тим правцима (сем према Пачарађама) Богути су, као и остала љуботињска села, у новије вријеме повезани комуникацијама. За прва два правца ријеч је  о поменутом путу Цетиње—Р. Црнојевића, који на Кошћелама скреће преко Љуботиња, Грађана и Црмнице према Јадранској магистрали, а трећи је крак тог пута који преко средишта Љуботиња и Богута води ка Прекорници.

Само насеље пружа се рубним дијелом љуботињске равни и састоји се од истоимене главнине села и засеока Под Осмин. Налази се (црква) на висини од 450 m, а атар, чија је дужина (И–З) 4,3 km и ширина (С–Ј) 1,2 km, захвата 3,61 km2.

Историјат.

Према турским дефтерима из 1521. и 1523. године Богути су имали 27, односно 26 кућа. М. Болица посебно не помиње данашња љуботињска села, већ за Љуботињ, као село, наводи да је имао 70 кућа и 160 војника. Исте податке почетком 19. вијека саопштавају Дипре и Сомијер.

Године 1865. Богути су имали 84 д., затим 1879. 75 са 321 становника (175 м. и 146 ж.) и 1903. 81д. Заједно са Доњим селима, Мужовићима и Зачаром припадали су љуботињској капетанији. Године 1910/ 11. село је имало 75 д., а 1925. 67, са 164 становника. Према подацима из наредних пописа тај број се нагло смањивао, тако да је 1948. било 53 : 164, 1953 (34 : 112), 1961 (34 : 82) и 1971 (24:66). Од задњег броја те године је од рођења становало y мјесту 46, а остали су досељени из сеоских насеља исте (12) и других општина Црне Горе (8), и то: до 1941. доселило се 12, а остали послије те године. У саставу домаћинстава према броју чланова у задњој међупописној декади извршене су сљедеће промјене: са 1 (14 :8), са 2 (8 :7), са 3–5 (10 : 8) и са преко 5 (2 : 1). Истовремено промјене у главним старосно–полним групама изгледале су овако: у првој 25 :15 (ж.14 :7), у другој 31 :25 (ж. 17 : 14) и y трећој 26 :24 (ж. 14 :14). Трећа група је, значи, у порасту.

Структура становништва.

Уједно је образовна структура мјештана била: без школе 32:30 (ж. 26:24), са четворогодишњом 20:19 (ж. 4 :5), са осмогоцишњом 6 : 5 (ж. 2 : 3), са средњом 7 : 1 (ж. 3 : 0), са високом 1 : 0 и  квалификованих радника 1 :1, а неписмених 20:27 (ж. 17 :21), од којих старијих од 35 година 20:21 (ж. 17 : 19).

С друге стране је посједовна и дохоцовна структура домаћинстава била сљедећа: бсз земље (10:5), до 2 ха (17:14), са 2—5 (5 :2) и са преко 5 (2 :2), односно: пољопривредних 17 :4, мјешовитих 25 :1 и непољопривредних 11 :19.

У 1953. години 45 активних издржавало је 63 лица; у пољопривреди 41 :55, а са личним примањима било је 4. У наредна два пописа тај однос је био: првих 30 : 12 и других 43 : 38; y пољопривреди 18 :5 и 24 :7, а са личним примањима 9 :16.

Тип села.

Обзиром на то да су куће y селу у знатној мјери груписане, насеље припада збијеном типу. Осим једне, све куће y селу су на изби и покривене тиглом. Има међу њима очуваних и изгледних; са дашчаним плафоном их је 10, са малтерисаним 10, и без њега 4. У међуратном периоду у 5 кућа направљено је 5 соба и 3 кухиње, а у поратном, такође у 5 кућа – 5 соба, 3 кухиње и 1 остава. Стамбени фонд сачињавају 22 стана са 888 m2. Из првог периода су 13, из другог 7 и из четвртог 2.

Са отвореним огњиштем било их је 12. Према врсти су: 13 једнособних и гарсоњера, 6 посебних соба, 2 двособна и 1 трособни. Сви су били настањени.

Становништво.

У насељу живе:

-Вукићевићи (6 д.),

-Дрецуни (6),

-Пејаковићи (2) и:

Ђурашевићи (1).

Тада је y селу било 10 запуштених кућа, а кућа y којима се може становати али су затворене, такође 10. Њихови власници живе у Цетињу (3), у Титограду (3) и y Буцви, Бару, Сарајеву и Америци (по 1). Не тако често, али ипак повремено, долазе. У засеоку Под Осмин живи дио братства Дрецуна: ту је 6 кућа, а у њима живе 3 д. Власници двију кућа живе у Цетињу и Херцег–Новом. Прије рата, пак, све куће су биле настањене. Послије 1945. год. из села се у Војводину преселило 5 д. Из Богута је (13) као и из читавог Љуботиња, релативно велики број људи ишао на рад y друге земље, највише у Америку. Село је попут других овдашњих насеља било пренасељено и, сразмјерно томе, посједи су били мали. Богатим се сматрао домаћин који је имао 3 рала обрадиве земље. Поглавито се живјело од стоке и од зараде по свијету. Због брста нискогорице .по околним брдима много су се држале козе. Број брава neo се и до 2.000. Крупне стоке је било много мање. Нека домаћинства држала су по једног вола, али су их по договору спрезали, односно спаривали у јарму. Моба, као заједничка форма рада и испомагања, била је уобичајена појава. Судјеловала су у сјечи листа, у прашењу кукуруза, у жетви пшенице итд. У поратном периоду ова појава је сасвим ишчиљела.

Воде.

Село је водом релативно добро снабдјевено. Повише села су два извора Мали и Велики Вирањ. Први је проведен цијевима и користи га дио села, док други на исти начин користи дио Мужовића. Чесме су направљене 1972. г0дине. Село има и 21 бистијерну, од којих су 3 у Под Осмину. Осим једне старе заједничке, која се налази на периферији села, ка Прекорници, остале су приватне.

Занимање становништва и остали подаци о селу.

Електрично освјетљење уведено је 1961. године. До јула 1972. Све куће су биле електрифициране, а прибављене је: 5 фрижидера, 4 телевизора, 10 радио–пријемника (5 транзистора и 3 грамофона). Тада су 4 д. имала огњиште, 15 огњиште и обични шпорет, 5 само обични шпорет, 4 црепуљу и сач, 19 вериге, 6 старе врсте кревета, 8 столоваче, 8 скриње, 10 новије постеље, 4 кауче, 2 фотеље итд.

Коришћење помоћних објеката увелико је смањено. Раније их је било више, ради стоке. Додуше, веома су их надомјешћивале куће на изби, какве су овдје и прављене. Као такве имале су у том погледу комплексну функцију. Неодвојиво су их употпуњавала дворишта, која постоје испред свих кућа. Чешће су, зависно од положаја кућа, подзидана и ограђена сувомеђом, а нека су мање–више поплочана. Будући да су куће претежно на нагнутом и каменитом терену, окућнице су релативно мале, док су имања размјештена у „пољу“ ниже насеља. И оне су добрим дијелом на каскадним подзидама. На њима се због погодније експозиције махом узгаја лоза, а на нижим равним дијеловима су ливаде и оранице. Близина „поља“ је скратила удаљеност од кућа до имања, која су омеђена по дионицама и парцелама. Раније имовинске цјелине су новијим купопродајама извјесно поремећене.

Богутска планина обухватала је Пачарађе, Вељу гору и Обзовицу. Тамо су мјештани имали посједе, торове и најприје мање куће, које су временом омеђавали, претварајући их у сталне настамбе. На тај начин су братства ширила имовину и насељавала је. Бројне појате, међутим, раније направљене, сада су запуштене. Осим испаше, тамо се на посједима сијао кукуруз, раж, пшеница, кромпир, а гајила се и лоза звана френска (американка). Такође се ради зимске прехране стоке сјекао лист. Подгорином Осмина се као одлична храна за стоку, нарочито с јесени, користила зановијет.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.