Порекло презимена, село Бајрамовица (Цетиње)

8. маја 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Бајрамовица, општина Цетиње – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Налази се у једном од највише изолованих, крашких крајева Старе Црне Горе. Пружа се југоисточно од Велестова, ка Горњем Загарачу, Бандићима, Команима и Орасима. Из Велестова се до цркве у насељу стиже крчаником преко Стражнице и Живе. Са источне стране граница села почиње од Тврдоша (кота 930) и према југоистоку иде преко Ћеклине каменице, па се спушта на Сиљсвицу а затим се ка сјеверозападу наставља поред Вукова ждријела, поново се спуштајући на југ, те преко Ораног дола избија на Станиште. Одатле ка југозападу преко Равне главице избија на Косматицу, затим ка сјеверу преко коте 1153 (код Пјешивца), обухватајући Куши до, излази на Љескову главицу, па се даље према истоку, подножјем Лисца, Крушевице, Криве горице, Лисичиних долина, Бобије и Стрмца враћа на Тврдош. Таква гранична изломљена линија што прелази преко врхова, главица и долова највјерније представља разломљене пејзаже читаве Барјамовице. Црква у њој налази се на висини од 893 m, а атар села, чија је дужина (И–З) 7,4 km и ширина (С–Ј) 1,9 km, захвата површину од 13,27 км2.

Историјат.

Помен и податке о Барјамовици не налазимо ни у једном од ранијих, (коришћених) статистичких извора. Могуће је да је у том погледу била уклопљена у неко од сусједних насеља. Чак је ни Ердељановић не издваја, већ је третира y оквиру Велестова. Једино наводи своју забиљешку, везану за име насеља, гдје такође каже „у селу Барјамовици у Велестову”. „Још даље на југу у југоистоку“ (Од Велестова –– П. Р.), каже Ердељановић, „је повелико ,село’ Барјамовица. Оно се дијели на многа мања ,села’ и ,сеоца’, којима су куће по доловима и по странама брда. У њима је набројао 32 куће, односно домаћинства. Према подацима из 1925. године насеље је имало 28 домова, са 189 становника, на даље према пописима: 1948 (33 171), 1953 (34 144), 1961 (25 95) и 1971 (11 32). Од задњег броја те године у селу је од рођења живјело 26, а остали су се доселили, од којих 3 прије 1941. год., а остали послије.

У задња два пописа домаћинства су према броју чланова била: са 1 (7 2), са 2 (3 3), са 3—5 (7 5) и са више од 5 (5 0). Истовремено су главне старосно—полне групе изгледале овако: прва 43 8 (ж. 20 5), друга 43 15 (ж. 25 8) и треће 9 :9 (ж. 4 : 6).

Структура становништва.

Уједно је састав мјештана према образовању био: без школе 28 12 (ж. 22:8), са четворогодишњом 44 : 18 (ж. 17 : 8), са осмогодишњом 3:2 (ж. 0: 2), а неписмених 22 : 9 (ж. 20 : 6), од којих старијих од 35 година 18 : 9 (ж. 16:3).

Промјене у структури домаћинстава према величини посједа и изворима дохотка у истом периоду, показују подаци: без земље (2:0), до 2 ха (0 0), са 2 -5 (1 : 0), а са преко 5 (22 : 11), односно пољопривредних 20 : 7, мјешовитих 3 : 2 и непољопривредних 2:2.

У 1953. години 41 активно издржавало је 90 лица; у пољопривреди 37 : 85, а лица са личним примањима било је 13. Тај однос се y наредна два пописа измијенио тако да је првих било 39:16, других 51 : 12; у пољопривреди првих (36 : 16) и других (44 : 12), а са личним примањима 5 : 4.

Тип села.

Барјамовица има 17 кућа и припада разбијеном типу насеља. Од истоимене главнине села (7 кућа) средња удаљеност осталих двају заселака – Јасике (6) ка сјевероистоку и Тврдоша (4 куће) према југоистоку износи око 4 km. У току задњег рата спаљене су 4 куће. Удаљености од главнине села су: до Цетиња 40 km, до Даниловграда 20 km, до Велестова 5 km, до Чева 10 km, до Томића 7 km, до Ораха 8 km и до Доње Марковине 6 km. Несразмјера између величине насеља и атара условљена је чиниоцима изолације, облицима рељефа, релативно малим обрадивим површинама и чињеницом да се овај простор, особито раније, а и данас користио и користи као планина (јесеновиште), и то поглавито за Горњу Љешанску нахију и Комане. Стога се у новије вријеме насеље увелико раселило (51 лице), тако да су и 3 куће напуштене. С друге стране, домаћинства која су се ту задржала реновирала су 3 куће, а пресељеници (углавном повремено долазе) су изградили 8 кућа (у Цетињу 4, у Титограду 3 и у Даниловграду 1). Село сада има 14 приземних и 3 куће на изби, 4 су под тиглом, 10 под сламом и 3 под каменим плочама; у 8 је дашчани плафон, у 2 малтерисани, а 7 су без њега. У стамбеном фонду пописано је 11 станова са 490 м2, од којих су 7 из првог, 2 из другог и 2 из трећег периода. Пописом су третирани као посебне собе (6) и једнособни и гарсоњере (5).

Становништво.

У селу живе:

-Мрваљевићи (6 д.),

-Драшковићи (3) и по један дом:

-Катнићи, Кековићи и Вучковићи.

Повремено долазе још 4 домаћинства.

Воде.

Насеље се водом опскрбљује из 5 ублова и 7 бистијерни. Ублови су (2 y Јасикама, 2 у Барјамовици и 1 у Тврдошу) заједнички по засеоцима. Бистијерне су, осим једне заједничке у Тврдошу, приватне. Ублови су стари, па отуда и заједништво y њима.

Село је без електричног освјетљења. Отуда 8 д. још користи отворено огњиште, 4 огњиште и обичан шпорет, 10 има транзисторе, 8 гусле, 11 црепуљу, сач и вериге, 3, старе врсте кревета, 12 столоваче, 8 старе ковчеге за оставу итд.

Занимање становништва и остали подаци о селу.

Барјамовица је раније била синоним ситног сточарства; ради брста, више су се држале козе. За сточну зимницу највише се користила сјечена нискогорица, тј. њен лист. Због релативно оштре зиме подизане су бројне појате – највише сувомеђе покривене сламом. Данас су многе од њих запуштене. Тачније, има их 17, од којих су 14 сувомеђе, а 15 је покривено сламом. Све куће имају дворишта, која су се раније уједно више користила као обори. Окућнице су мале (до 50 m2 — 4, Од 50 до 100 m2 — 7 и Од 100 до 200 m2 ·– 1). Средња Удаљеност ораница ван окућнице је око 1 km, а ливада (углавном по доловима и валама) 1,5–2 km.

Пописом пољопривредних газдинстава према коришћеним површинама и по категоријама земљишта на нивоу катастарских општина 1960. године установљено је да Барјамовица заједно са доста сличним Велестовом има укупну коришћену површину од 2.248 хектара, од које су пољопривредне површине 640, пашњачке 543 и шумске 1.075, а неплодно земљиште 444 хектара. Обрадивих површина било је свега 25 ha, односно ораница и башти 19 и ливада 6 ha. Ови подаци увјерљиво говоре о природним одликама овог краја.

 ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.