Порекло презимена, село Браћени (Бар)

7. априла 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Браћени, општина Бар – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Ово мало село налази се сјеверозападно од Вирпазара, близу цесте која води за Ријеку Црнојевића. Са сјевера се граничи брдом Љетни врх, са сјевероистока Вељим Стражаником и Вељом стијеном, а са југа и југоистока Скадарским језером и Вирпазаром; са запада и сјеверозапада су Ораховско поље, Бачвик и Љути крш. У том оквиру атар села захвата неколико мањих улегнућа у којима су куће и имања, док се према Ораховском пољу, чија ободна зона чини његов дио, спушта каменитим нагибима. Површина му је 6,05 км2, а надморска висина (средине села) 155 m.

Историја и постанак села.

Године 1521. насеље је заведено као махала (Браћане) са 15, а двије године касније (1523) са 14 кућа. У Боличином попису се не помиње. Међутим, почетком XVIII вијека помиње се да је у Браћенима, како каже Ердељановић, био чардак потурчењака Перкочевића, који су се „дигли у Жабљак у вријеме истребљења потурица“. Према казивању старијих људи из братства Радомана који овдје живе, они „су се ту доселили прије око 370 година. Кажу да су се доселили због крвне освете и да су најприје живјели на сеоској комуници, Одакле су се постепено ширили према садашњем средишту села, купујући имања одвласника из недалеког села Буковика, који су овдје имали посједе. А. Јовићевић, међутим, наводи да се овдје „на домозетство доселио син Ника Радомана, од кога има 6 домова потомства Радомана. Као вјероватно, наводимо казивање мјештана да је од главнине насеља недалека црква св. Петке стара око 700 година и да су је подигли „Зетски чобани“. На одиста старом гробљу поред ње, сахрањивали су се, тврде мјештани — Зећани. У пописима с почетка XIX вијека село се не помиње. Додуше, не може се искључити могућност да је исписан y саставу села Орахова, с обзиром на то што је y њему евидентиран знатан број кућа, тј. 50, са 120 војника. Напоменимо да је и Болица за Орахово навео толики број кућа и 110 војника.

До 1963. гОдине смањило се за 1 д. и 2 становника, а 1961. и 1971. Имало је по 14 д. и 66 :55 становника. Овдје је тада од рођења становало 28 становника, а из исте општине се доселило 21, од којих само 1 из града, а из других општина 5. Више је досељеника из поратног (18) него из периода прије 1945. године (9).

Структура становништва.

Од 44 становника са преко 10 година старости y 1961. год. било је 14 без школске спреме (2 жене), а 27 са четворогодишњом и 3 са осмогодишњом школом, а десет година касније са првом спремом било је 31, са другом 4, а без спреме 13.

Тип села и порекло становника.

Куће у Браћанима, којих има 12, груписане су y облику грозда. Тачније, њих 9 чине истоимену главнину села, смјештену у плиткој утолеглици, док су 3 одвојене, и то (посебно 2, чије се мјесто назива Бастаћи и једна на простору званом Мићовићи.

У селу живе:

-Радомани (7 д.) и

-Марковићи (3 д.). Марковићи су се доселили из недалеког села Бријеге почетком 19. вијека.

Воде.

Браћени су релативно добро опскрбљени водом. Извори су Скореч y самом селу (преко љета пресушује) и Студенац, који се налази под Скалом браћенском у подножју брда Мерата (око 300 m удаљен од села). Бистијерни има 3, од којих је 1 заједничка (изграђена уз помоћ државе 1937. год.); 1 је својина групе домаћинстава, а 1 приватна. Ту су и 3 убла; 1 је сеоски, а 2 приватна. У атару, на 1 km удаљености од насеља поред цесте, налази се бистијерна изграђена као задужбина 1927. године.

Занимање становника и остали подаци о селу.

Поред или испред кућа су штале или живинарници са оборима који су уједно саставни дијелови дворишта. Тај простор се, било покривен или откривен држао као особито функционалан изначајан, јер се највећим богатством сматрала стока. Ње је y међуратном периоду, а нарочито прије балканских ратова, било релативно много. Мјештани су имали и торове близу села, на мјесту званом Грлић. Стока се добро чувала и од крађе, јер су је мјештани из сусједних села ноћу каткада отимали, и то се сматрало „јунаштвом“.

Браћени су раније имали комуницу. Захватала је простор од села до љетне воде, односно Паштровог стана. Сви су је користили неограничено, углавном за сјечу и испашу. Такође су користили комуницу y лугу Миловића, тј. y ободној зони језера – од брда Веље стијене до канала (воденог пута од Вирпазара ка Ријеци Црнојевића). Тај комплекс је преко љета, пошто се вода повуче, коришћен као пасиште за Браћене, Орахово, Дабовиће и Бољевиће. Углавном од краја јуна до почетка септембра ту се напасала стока. Мноштво чобана из свих тих села чувало ју је уједно и живјело, како мјештани истичу, у „најбољим односима“.

Кроз овај као и друге примјере (мобе и друга испомагања), они наглашавају како је сеоска солидарност била узорна.

На истом комплексу зими, када је под воцом, Врањинаши су ловили рибу. У надокнаду за ловљење у „браћенским водама” Браћенима су давали пола улова, нарочито када би „грибили” рибу. Ловили су такође и Браћени, највише појединачно и неорганизовано, али знатно и уносно.

Но, село се ипак сматрало сиромашним. Имања су била мала, кажу мјештани, а „земља није ваљаста, но Од мјесеца, а камоли сунца, изгори. Само ето, путеви и Вирпазар су ту, а фаџоле, млијека, кукуруза из поља Ораховског и рибе из језера је било”.”

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.