Порекло презимена, село Бољевићи (Бар)

6. априла 2021.

коментара: 1

Порекло становништва села Бољевићи, општина Бар – Црна Гора. Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Налазе се југоисточно Од Вирпазара. Почев од врха Горивука гранична линија, села води јужно и југозападно — између Бољевићких и Лимљанских Репушта, до извора Врела, одакле истоименим потоком избија на стари колски пут Вирпазар—Бар, а затим брдашцем Шогова главица излази на Крекунову скалу и преко Црног камена на седло Ћафа. Према западу линија се наставља врхом брда Зеленике до Лучина гувна, а Одатле на ријеку Црмницу, тј. до мјеста гдје се у њу улива Лимштица. Са сјевера и сјеверозапада до Вирпазара граничи се ријеком Црмницом, а одатле сјевероисточно – Скадарским језером до рта Обиде. Ка истоку и југо-истоку граничи се брдима Мијелом, Вељом главом, Голом рудином, Вељим Висом и Стржницом до Горивука.

Својим повољним положајем Бољевићи су природно упућени на Црмничко поље, Скадарско језеро, сусједна села… нарочито Лимљане и Годиње, и на прометна средишта Вирпазар и Бар. Раније везе са Баром које је село имало макадамским путем и ускотрачном жељезницом од Вирпазара, односно Подгорице до Бара, замијењене су у новије вријеме пругом нормалног колосијека и магистралом. Атар села пружа се дужином од 3,8 km и ширином од 2,1 km, захватајући. површину од 7,61 итд. Надморска висина села је око 200 m.

Историјат села.

Бољевићи су старо насеље. У његовој близини пропађени су гробови из римског доба. У средњем вијеку удолином Црмнице и њене притоке Лимштице водио је пут од приморја за Рибницу (Подгорицу).

У то вријеме, у повељама владара, помињу се и нека сусједна црмничка мјеста. У турским дефтерима из 1.521. и 1523. године стоји да је село Бољевићи имало 30, односно 33 куће, а само Забес (данашњи заселак Бољевића) 3 куће. Око сто година касније (између 1608. и 1640) помиње се да су Бољевићи имали: 42 куће, док М. Болица (1614. г.) наводи да је тада било 31 кућа и 80 војника.

Тип села.

Бољевићи су насеље разбијеног типа. Наведеним потезом дужине села размјештене су групе и још чешће групице кућа, којих је укупно 107. Куће смо овдје, као и у свим другим селима Старе Црне Горе, евидентирали тако што смо их узимали као грађевинске цјелине, тј. Без обзира на то колико под једним кровом („шљеменом“) живи домаћинстава или колико се на њима налази улазних врата. Као цјеловити грађевински објекат регистровани смо сваку кућу која има двије листре и шљеме, као и оне чији кровови нијесу y истој равни, без обзира на то што су y истом низу и што их y неким случајевима раздвајају исти зидови.

Веће групе кућа y Бољевићима, које се због међусобне удаљености (100—400 m) издвајају се као засеоци, сачињавају скупове мањих група (1-11) кућа које такође имају своје називе. Будући да је такав случај и код других бројних села Старе Црне Горе, све групације кућа ћемо именовати, наравно оним именима која су међу мјештанима устаљена. У овом случају почев од првих кућа (долазећи од Вирпазара) ређају се засеоци: Забес, Средина села и Горњаци.

Становништво*.

У селу живе:

-Пламенци (17 д.),

-Петрановићи (14),

-Ђуришићи (9),

-Вулековићи (8),

-Маровићи (7),

-Јовалекићи (4),

-Поповићи (4),

-Живановићи (4),

-Укшановићи (3),

-Радачићи (3),

-Пекићи (2),

-Стојановићи (2) и:

-Шуштери, Роловићи, Стојановићи, Ђуровићи, Јоветићи, Клисици, Каљевићи и Лековићи по 1 домаћинство. Од бивших становника села, међу којима је највећи број исељених y поратном периоду, повремено долази око 40 домаћинстава, највише из недалеких, али и из многих других градова широм Југославије. Она су, рецимо, y приморским мјестима, код Вирпазара и y Титограду и Цетињу, подигла 14 кућа, док их је у селу потпуно или дјелимично запуштених 12.

*Писац ниједном речју није поменуо одакле потичу ови родови, старинци – досељеници.

Воде.

Насеље има повољне услове за снабдијевање водом. Живим водама сс користи 80 д, 11 их користи водовод у стану, а 4 у дворишту. Само 3 стана имају купатило. Бројни извори се јављају y свим дијеловима насеља, међу којима су: Добра вода, Миланица, Маричина вода, Живановића вода, Марај вода, Никукића вода, Милутинова воца, Кнежевића вода, Постан, Челопек, Веља Бија, Томашићца, Фрутке, Вода у Драчу и др.

Занимање становништва.

За Бољевиће се може рећи да нису били типично сточарско насеље. Будући да се y турско доба налазило на граници Црне Горе, оно није могло да шири атар према планинском залеђу, гдје се налазе пашњачки предјели звани Пепићи, који се према истоку и сјевероистоку пружају ка Шестинама и Сеоцима до линије Главица—Веља и Мала Сиљавица—Ћафа и на југозападу и западу према Лимљанима до линије Главица, Црна скала и Турска пећина—Басра. Према том подручју била су у свом прироцном ширењу упућена још села Годиње и Лимљани. Због приграничног положаја њихово ширење је за разлику од већине староцрногорских села касније почело и релативно је дуго трајало. Почев од средине 18. до средине 19. вијека „нешто куповином, а нешто силом од Шестана, као и приликом повлачења границе, y вријеме кнеза Данила” тај простор је од сва три села био захваћен. Сама претензија да се тај простор задобије и чињеница да су Бољевићи и Годиње два блиска сусједа, отворена према Скадарском језеру, те уједно истурена према турским граничним постајама, свакако су утицале на њихово спајање y једну племенску територију.

ИЗВОР: Према књизи Др Павла С. Радусиновића „Насеља Старе Црне Горе, посебни део“, издање Београд 1986. године. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Đorđe

    Za Boljeviće literatura : Vuleković Boljevići, Vukmanović Crmnica, Erdeljanović Stara Crna Gora i knjige udruženja Crmničana Rodoslovi i druga izdanja ovog udruženja.