Порекло презимена, село Дикава (Сурдулица)

4. априла 2021.

коментара: 0

Порекло презимена села Дикава, општина, општина Сурдулица – Пчињски округ. Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и воде.

Село лежи у крајњем југоисточном делу Грделичке Клисуре, на граници према суседној сурдуличкој котлиници. Околна насеља су: Козница, Данино Село, Ружић итд.

Становници водом ce снабдевају са извора и из бунара. Главни извор Дикаве избија на потесу Калањевцу.

Земље и шуме.

Називи потеса на атару су: Столови, Рудна Чука, Мртвица, Буке, Црквиште, Калањевце, Старо Пискавице, Падина, Присађе, Митин Нладенац.

Тип села.

Дикава има јако разбијен тип. У њој су махале: Здравачка Падина, Присађе, Фикина, Карадаци, Ћосинци, Деда Цветановци и Падина. И куће у једној махали нису груписане.

Свега Дикава има 124 дома (1960. г.).

Старине и прошлост.

У северном делу Дикаве (махала Карадаци) налази се место Црквиште. Сељаци говоре: „Тамо неки пут била црква“. Виде се слаби остаци од зидова.

На месту Калањевцу налазе се стари гробови. Виде се „побивени“ каменови. Код тих гробова има ливаду Миленко Петровић. Он је на једном надгробном камену видео урезан крст. Иначе многи сељаци кажу, да је то „турско гробље“.

Данашња Дикава није много старо село. Њен „народ је сав досељенички“. Преци данашњих родова долазили су са разних страна, највише са истока (са Власине, из околине Трна). Изгледа да су најпре дошли (у првој половини XIX века) преци родова Деда Аризановци и Деда Миланови. Затим су се населили остали родови.

До 1878. г. Арбанаси из околних сурдуличких села (Житорађе, Прекоделца, Алакинца) „притежавали“ су земљу на атару Дикаве.

До поменуте године Срби су радили на њиховој земљи. Из Житорађе овде су имали земљу браћа Фејзула и Абдураман.

Село Дикава има посебан засеок звани Горња Козница са 32 дома. Дели се на Горњу и Доњу Махалу. До 1900. г. поменути засеок чинио је део суседне Кознице (в. опис тога села). Горња Козница 1878. г. имала је само 5 српских кућа. То су били Гоље 2, Ђорђевићи 2 и Николићи 1 кућа. Плоднија земља у Г. Козници до поменуте године припадала је Арбанасима у Козници (раније Д. Козница).

Сеоска слава je другог дана Духова. По један сеоски крст постоји на местима Старо Пискавице, Падина и Присађе.

Засеок Горња Козница има славу на Петровдан. Ти становници своје умрле сахрањују у гробљу суседне Кознице.

Становништво села Дикаве.

У махали Здравачка Падина живе родови:

-Падинци (4 к),

-Баба Саљини (7 к, св. Арханђео),

-Пауновићи (1 к, св. Архађео) и:

-Стефановићи (1 к, св. Никола). Баба Саљини дошли су са Власине. Пауновићи су из Теговишта (даље порекло им је непознато). Стефановићи су из Дупљана (даље порекло им се не зна).

У махали Присађе живе родови:

-Искреновићи (7 к, св. Јован),

-Ристићеви (2 к, св. Никола) и:

-Голубовићи (2 к, св. Арханђео). Сви родови досељени су са Власине.

У Фикиној махали живе:

-Величковићи (5 к., св. Арханђео). Род је основао предак Филип. Дошао је из Мелне близу Трна. Знају ову генеалогију: Чедомир, 61 година – Таса—Величко-Филнп, који се доселио. Он је основао махалу на месту где је била велика шума.

У махали Карадаци живе радови:

-Божанићевци (5 к),

-Крајчини (4 к, св. Јован),

-Карадаци (8 к, св. Никола) и:

-Дугоњивци (9 к, св. Никола).

Божанићевци су грана истоименог рода у махали Ћосинци. За род Карадаци зна се да је досељен из Манајла. Грана су од тамошњег рода Марчинци чије је даље порекло са Кoсова. Род је основао предак Петар Карадаг. За њега се каже да је био „непокоран“ и да је зато добио име Карадаг.

У махали Ћосинци живи род:

-Божанићевци (21 к, св. Никола и св. Арханђео). У овом роду рачунате су и две „домазетске куће“. Порекло рода Божанићевци је из места Дивља у околини Трна. Из тог села „побегли су од колере“. Најпре су се населили y Житорађи код Сурдулице па одатле прешли у Дикаву. У Дикави затекли су само три српске куће. То је било пре око 130 година (Миленко, 73 година –– Риста–Петар–Илија).

У махали Деда Цветановци живе родови:

-Деда Цветановци (2 к, св. Никола и св. Арханђео),

-Деда Миленови (3 к, Митровдан) и:

-Деда Аризановци (2 к, св. Арханђео),

У махали Падина живе родови:

-Станишићи (2 к)

-Стојковићи (2 к),

-Димићи (2 к),

-Крстићи (2 к) и:

– Стефановићи (1 к).

Димићи славе св. Арханђела, а остали славе св. Николу. Сви су ови родови досељени: Станишићи из Троскача (даље порекло им се не зна). Димићи из околине Трна, а остали су из Дупљана (даље порекло им се не зна).

Становништво засеока Горње Кознице.

У Горњој Махали живе ови родови:

-Гоље (5 к),

-Николићи (6 к) и:

-Ђорђевићи (2 к). Ту се они налазе још од турског доба.

У Доњој Махалн живе ови родови:

-Стаменковићи (5 к),

-Миленковићи (4 к),

-Новковићи (3 к),

-Димитријвићи (3 к),

-Ристићи (2 к),

-Ђорђевићи (1 к) и:

-Стојановићи (1 к).

Исељеници.

Из Дикаве знају се ови исељени српски родови:

-Ивковићи (3 к) и:

-Димићи (2 к) 1878. г. иселили су се у сурдулнчко село Житорађу.

Од рода Вељковнћа има исељеника у Турићевцу у Метохији (3 и).

ИЗВОР: Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Грделичка Клисура“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.