РОЂЕН: У Београду, 1. септембра 1940. године
РОДИТЕЉИ: Отац Драгослав Јанковић, рођен у Лесковцу 3. јануара 1912. (21. децембра 1911. по старом календару), професор Правног факултета, ректор Универзитета у Београду, академик ЈАЗУ (не и САНУ). Мајка Босиљка (дев. Кокановић), рођена 10. септембра 1915. године, по занимању библиотекар.
ПОРЕКЛО ПО ОЦУ: Јанковићи су пореклом из Врања. Имају породични надимак Лунге. Прадеда се звао Стојиљко, а прабаба Савета (дев. Костић). Деда Риста, правник, рођен је у Врању, 23. фебруара 1875. године, а баба Наталија (дев. Алексић), рођена је 10. новембра 1883. године у Београду. Риста и Наталија су поред Владетиног оца Драгослава имали и старијег сина Милутина (рођен 17. марта 1910). Деда Риста је после Првог светског рата био начелник Државног дуванског монопола. Ово је, изгледа, део породичне традиције јер је Ристин отац Стојиљко Јанковић Лунга био познати дуванџија у Врању.
Алексићи су из Лесковца. Прадеда (отац бабе Наталије) звао се Ђорђе Алексић. Он је посрбљени Цинцарин (потиче из породице Алексијадис из Мецова у Епиру), а по занимању је био лекар и фармацеут (имао апотеке од Лесковца до Београда).
ПОРЕКЛО ПО МАЈЦИ: Деда Драгутин Кокановић, родом из Босанске Крупе, био је професор природних наука у Првој мушкој гимназији у Београду. У младости је био припадник Младе Босне, а као студент у Бечу учествовао у протестима.
Други деда (отац Босиљкине мајке) звао се Никола Половина, а рођен је 18. децембра 1900. године у селу Бусије (општина Босански Петровац). По занимању је био новинар и преводилац. Његови родитељи су се звали Гавро Половина и Сара (дев. Кесић).
ЗАНИМЉИВОСТИ: Деда Риста Јанковић је дошао у Београд крајем 19. века, а дуго му је цимер био земљак Бора Станковић, чувени српски књижевник. Становали су у Коларчевој улици.
ПОРОДИЦА: Супруга Славка (дев. Срдић), некадашња судија и адвокат, син Урош је сликар и архитекта, а ћерка Мара адвокат. Брат Иван Јанковић, адвокат.
БИОГРАФИЈА: Завршио класичну гимназију и студије опште књижевности на Филолошком факултету, где је магистрирао, потом и докторирао 1975. На истој катедри прошао пут од асистента приправника до редовног професора и управника одсека. Објавио седам књига из струке, углавном из области античке комедије и теорије хумора. Годинама сарађивао са Телевизијом Београд као аутор културно-историјских програма за омладину („Двоглед“ са Драганом Бабићем и седам циклуса серије „Митови и легенде“). Као предавач гостовао у Сједињеним Америчким Државама, Енглеској, Холандији и Грчкој.
У политику ступио почетком 1990. као члан првог Главног одбора првобитне Демократске странке. Један је од оснивача и дугогодишњи потпредседник Демократске странке Србије. Посланик у републичком и два сазива савезног парламента, а једно време после петооктобарских промена председник скупштинског одбора за међународне односе. Од фебруара 2001. до новембра 2004. године амбасадор СРЈ, а затим СЦГ, у Уједињеном Краљевству. Од 2008. до 2012. године налазио се на месту амбасадора Србије у Ватикану. Заступник је Фондације “Кендал Тејлор“.
ИЗВОРИ:
Дигитални репозиторијум Историјског архива Београда (Картотека житеља града Београда и Земуна)
Иван Јовановић, Тефтери и спискови : Становништво Врања у XIX веку, Историјски архив “31. јануар”, Врање, 2009, стр. 45.
Владимир Дедијер, Сарајево 1914, Државна заложба Словеније – Љубљана; Просвета ИП – Београд; Свјетлост ИП – Сарајево, 1966.
Ђорђе Микић, Балканска криза 1912-1913. године и Босанска Крајина, објављено у Зборнику за историју БиХ, књига 5, САНУ, 1995, стр. 207.
Коментари (0)