Порекло презимена, село Миратовац (Прешево)

29. марта 2021.

коментара: 0

Порекло становништва Миратовац (по књизи Миратовце), општина Прешево, Пчињски округ. Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“, издање Београд 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и воде.

Село је y подножју Црне Горе, 3 км северно од Лојана. Вода за пиће добија се из бунара, неколико чесама и извора. Главније чесме и извори су: Чешма Кајове, Чешма Лугит, Чешма Пунар, Чешма Екарцева, Врело, Илиџа, Крива Рада.

Земље и шуме.

Испод и око села су њиве, а изнад села на планинској падини су испаша и шуме. Топографски називи за потесе са њивама су: Зал, Матица, Бањка, Чар (Цер), Ђерем, Бел Камен, Внепг (Виногради). Потеси са пашом и шумом зову се: Којзаки, Пиља, Тупан, Кобила, Леви Дол, Пелинце, Голак, Равш, Дралишта, Шулан.

Тип села.

Насеље је збијеног типа и куће груписане у осам махала. Растојање између махала износи од 100 до 200 м. Махале носе називе по главнијим родовима.

Прошлост н старине.

Миратовце је најпре имало старо православно јужнословенско становништво. Оно се касније иселило и на његово место населили се муслимани пореклом из Арбаније. У новије време ту су досељени и неки православни родови.

Данашњи муслимани казују да су им преци приликом досељавања затекли село са стариначким правослвним становништвом. То је било крајем 18 века. Иза тога православни родови путпуно су се иселили. Данаппви муслимани тачно не знају колико је првобитних православних родова било и где се сви по исељењу настанили. Опште је веровање једино да се знатан њихов део иселио према Врању и лесковцу. Из литературе се зна само за Луневце који су се иселили y, Режановце код Куманова. Тамо су они прешли почетком 19 века и основали Миратовску Maxaлу.

Сада Миратовце има 28 досељених родова са 251 домом.

Порекло становништва.

Муслимански родови су:

-Кајош (51 к), од фиса Гаш. Доселени су из Северне Арбаније крајем 18 века. Овде су дошли као разгранат род. Живе у истоименој махали.

-Џелеп (33 к), од фиса Гаш. Старина и време досељавања као и код рода Кајош. Живе у Џелепској Махали.

-Пунар (26 к), од фиса Краснић. И они су старшном из Северне Арбаније. Овде се доселили нешто иза предњих родова. У Миратовцу имају посебну махалу.

-Хас (33 к), од братства Мурина. Доселио се предак са синовима пре 150 година (пет појасева) из Љуме у Северној Арбанији. У старини знају да су били католици, имали су „славу“ и живели у селу које се звало Света Петка.

-Карц (26 к) и:

-Кодран (18 к), од братства Мурина. Дошли су по позиву из истог места и у исто време када и становници из рода Хас; њихове породице данас се сматрају као рођачке. Знају да имају братственичких припадника, у Госпоинцу и Лошем Букуревпу.

-Маљок (23 к), од фиса Раш. Пореклом су из Северне Арбаније. Овде живе у истоименој махали.

-Вацка (19 к), од фиса Гаш. Доселили се око средине 19 века из истог места одакле и род Маљок. Припадници рода живе у истоименој Maxали.

Исељени муслимани: род Асанови (1 к) у Букуревцу (Моравца), дошли су из Миратовца. Даља им је старина из Северне Арбаније.

Православни родови су:

-Населеници (1 к, св. Арханђео), пореклом су из Пчиње. Овде дошли пре неколико година преко суседног села Цакановца (Куманово). Живе на купљеном земљишту.

-Дошљак (3 к, св. Арханђео), дoceлили се око 1935 г. из Пчиње. У селу имају купљено земљиште.

Цигани-Роми.

Крајем 1940 г. у Миратовцу је било 18 циганских породица. Од њих 4 су пореклом из Прешева, а остали из Куманова. Цигани немају својих кућа већ привремено бораве у зградама богатијих родова. Цигани живе од обрађивања туђег земљишта и неки су ковачи.

ИЗВОР: Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“, издање Београд 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.