Порекло презимена, село Влаоле (Мајданпек)

Порекло становништва села Влаоле, општина Мајданпек. Према књизи Антонијa Лазићa, Насељавање и развитак насеља у средњем и горњем Пеку, из 1939. године и према другим наведеним изворима, приредио сарадник Порекла Жарко Миловановић.

Село Влаоле, аутор фотографије Ненад Милић, Википедија, CC BY-SA 3.0 rs

Положај.

Влаоле лежи у долини Божине Реке, притоке Пекове, али и оно административно припада Хомољу и економски је упућено на Жагубицу (1939. године прим. прир). [1]

Дели се на осам физиономских делова, “кулмја” – влашка реч са значењем коса, вис, брег, падина и сл. (Бугарска, Бучанска, Меје, Лунгулуј, Липа, Погаре, Врац и Корњет). Влаоле је до 1959. године било седиште истоимене општине за три насеља (Влаоле, Јасиково и Лесково). [2]

Становништво.

Према Антонију Лазићу [3], који је истраживао порекло становништва Влаола, село је новијег постанка и основано је око 1822. године влашким досељеницима из блиских села (прим. прир, оснoвано је 1817. године [4]) . Први досељеници затекли су у близини данашњег села два стара воденичишта: једно на Божиној Реци, око 2 км западно од данашњег села, а друго на потоку Ваља Сатулуј (Сеоски Поток). Прво су назвали моара парасита (пуста воденица) а друго моара оцаска (хајдучка воденица). То указује да је на овом месту постојало старије насеље које је дуго времена остало пусто, те му се и име изгубило.

  • Младинешће (славе Петковицу) и Петкоњи (славе Св. Јована) досељени су из блиског села Бучја.
  • Бучани (славе Петковицу) досељени су такође из села Бучја.
  • Из Крајине се доселило неколико породица, такође у првој половини XIX века. Гицоњи (славе Митровдан) су из Глоговице, а Пероњи (славе Св. Аранђела) и Јонешће (славе Петковицу) из села Дубочана.
  • Младеновићи су Цигани-ковачи пресељени из села Бучја у Крајини око 1865. године.
  • Лукијани (славе Петковицу) су из села Луке, а
  • Бађоњи (славе Св. Аранђела) из Мале Јасикове.
  • Карабашоњи (славе Св. Николу) су такође из Крајине.
  • Из зајечарске околине досељено је неколико породица, такође прве половине ХIХ века. Лунгоњи (славе Св. Алимпија) су из села Кривеља, а Оштрељани су из села Оштреља. Фрунзоњи (славе Петковицу) су из Кривеља код Зајечара. Грекоњи (славе Св. Николу) такође су дошли из зајечарске околине, али су старином с Косова; живећи у влашкој средини они су порумуњени.
  • Србуловићи (славе Св. Ђурђица) су се преселили из блиског села Горњана, али им име показује да су њихови преци дошли у Горњане као Срби и тамо порумуњени.
  • Станимирешће (славе Св. Алимпија) досељени су из села Кривеља код Зајечара почетком ХIХ века; у Кривељ су њихови преци дошли из Алмаша у Банату.
  • Шинћероњи (славе Св. Николу) досељени су из Бора у Црној Реци као и Туркоњи (славе Митров-дан).
  • Црнајчанин је Циганин–ковач из Црнајке у Поречу, а доселио се у Влаоле око 1900 године.
  • Миловановићи су Цигани–ковачи досељени из Луке у Крајини.

У литератури [5] налазимо списак житеља села Влаола, са податком када и одакле се који доселио у Влаоле:

 

Р.бр Имена и презимена људи Одакле се доселио У којој години
1 Паун и Траило Мартиновић Из Кривеља црноречког 1817
2 Мартин Петровић 1817
3 Јован Петровић с два сина ожењена 1817
4 Петар Првловић 1817
5 Штефан Првулонић 1817
6 Јанко Траилов 1817
7 Станко Николић Буче црноречког 1817
8 Младен Крстић са cином ожењеним 1817
9 Траило Лукић 1817
10 Флоре Николић 1817
11 Траило Јовановић 1817
12 Петко Радуловић 1819
13 Петар Фајдић Дубочана црноречког 1817
14 Јован Фајдић 1817
15 Стан Фајдић 1817
16 Димитрије Ђорћевић 1817
17 Јон Думитровић 1817
18 Николи Думитровић 1817
19 Јован Барбуловић с сином Рудне Главе о. крајинског 1820
20 Јован Јовановић 1820
21 Јован Мариновић Бора црноречког 1817
22 Илија Лукијан Луке крајинске 1817
23 Петар Симоновић Топле црноречког 1834
24 Петар Мијаевић Горњака о. крајинског 1817

 

_______________________________________________

 

ИЗВОРИ:

[1] Антоније Лазић, Насељавање и развитак насеља у средњем и горњем Пеку, Гласник географског друштва, свеска XXV, Београд, 1939, стр. 33

[2] Србољуб Ђ. Стаменковић (уред.), Географска енциклопедија насеља Србије 3, Београд, Географски факултет / Агена / Стручна књига, 2001, стр. 1

[3] Лазић, 33

[4] Паун Дурлић, Историјска карта насеља општине Мајданпек, Музеј рударства и металургије Бор – одељење у Мајданпеку, ажурирано 2016. године, http://www.muzejmajdanpek.com/karta-naselja.php , приступљено 3.4.2021

[5] Тихомир Р. Ђорђевић, Насеља и порекло становништва – Архивска грађа за насеља у Србији у време прве владе кнеза Милоша (1815-1839), Графички завод „Макарије“, Београд-Земун, 1926, стр 373

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.