Порекло становништва села Влаоле, општина Мајданпек. Према књизи Антонијa Лазићa, Насељавање и развитак насеља у средњем и горњем Пеку, из 1939. године и према другим наведеним изворима, приредио сарадник Порекла Жарко Миловановић.
Положај.
Влаоле лежи у долини Божине Реке, притоке Пекове, али и оно административно припада Хомољу и економски је упућено на Жагубицу (1939. године прим. прир). [1]
Дели се на осам физиономских делова, “кулмја” – влашка реч са значењем коса, вис, брег, падина и сл. (Бугарска, Бучанска, Меје, Лунгулуј, Липа, Погаре, Врац и Корњет). Влаоле је до 1959. године било седиште истоимене општине за три насеља (Влаоле, Јасиково и Лесково). [2]
Становништво.
Према Антонију Лазићу [3], који је истраживао порекло становништва Влаола, село је новијег постанка и основано је око 1822. године влашким досељеницима из блиских села (прим. прир, оснoвано је 1817. године [4]) . Први досељеници затекли су у близини данашњег села два стара воденичишта: једно на Божиној Реци, око 2 км западно од данашњег села, а друго на потоку Ваља Сатулуј (Сеоски Поток). Прво су назвали моара парасита (пуста воденица) а друго моара оцаска (хајдучка воденица). То указује да је на овом месту постојало старије насеље које је дуго времена остало пусто, те му се и име изгубило.
- Младинешће (славе Петковицу) и Петкоњи (славе Св. Јована) досељени су из блиског села Бучја.
- Бучани (славе Петковицу) досељени су такође из села Бучја.
- Из Крајине се доселило неколико породица, такође у првој половини XIX века. Гицоњи (славе Митровдан) су из Глоговице, а Пероњи (славе Св. Аранђела) и Јонешће (славе Петковицу) из села Дубочана.
- Младеновићи су Цигани-ковачи пресељени из села Бучја у Крајини око 1865. године.
- Лукијани (славе Петковицу) су из села Луке, а
- Бађоњи (славе Св. Аранђела) из Мале Јасикове.
- Карабашоњи (славе Св. Николу) су такође из Крајине.
- Из зајечарске околине досељено је неколико породица, такође прве половине ХIХ века. Лунгоњи (славе Св. Алимпија) су из села Кривеља, а Оштрељани су из села Оштреља. Фрунзоњи (славе Петковицу) су из Кривеља код Зајечара. Грекоњи (славе Св. Николу) такође су дошли из зајечарске околине, али су старином с Косова; живећи у влашкој средини они су порумуњени.
- Србуловићи (славе Св. Ђурђица) су се преселили из блиског села Горњана, али им име показује да су њихови преци дошли у Горњане као Срби и тамо порумуњени.
- Станимирешће (славе Св. Алимпија) досељени су из села Кривеља код Зајечара почетком ХIХ века; у Кривељ су њихови преци дошли из Алмаша у Банату.
- Шинћероњи (славе Св. Николу) досељени су из Бора у Црној Реци као и Туркоњи (славе Митров-дан).
- Црнајчанин је Циганин–ковач из Црнајке у Поречу, а доселио се у Влаоле око 1900 године.
- Миловановићи су Цигани–ковачи досељени из Луке у Крајини.
У литератури [5] налазимо списак житеља села Влаола, са податком када и одакле се који доселио у Влаоле:
Р.бр | Имена и презимена људи | Одакле се доселио | У којој години |
1 | Паун и Траило Мартиновић | Из Кривеља црноречког | 1817 |
2 | Мартин Петровић | „ | 1817 |
3 | Јован Петровић с два сина ожењена | „ | 1817 |
4 | Петар Првловић | „ | 1817 |
5 | Штефан Првулонић | „ | 1817 |
6 | Јанко Траилов | „ | 1817 |
7 | Станко Николић | Буче црноречког | 1817 |
8 | Младен Крстић са cином ожењеним | „ | 1817 |
9 | Траило Лукић | „ | 1817 |
10 | Флоре Николић | „ | 1817 |
11 | Траило Јовановић | „ | 1817 |
12 | Петко Радуловић | „ | 1819 |
13 | Петар Фајдић | Дубочана црноречког | 1817 |
14 | Јован Фајдић | „ | 1817 |
15 | Стан Фајдић | „ | 1817 |
16 | Димитрије Ђорћевић | „ | 1817 |
17 | Јон Думитровић | „ | 1817 |
18 | Николи Думитровић | „ | 1817 |
19 | Јован Барбуловић с сином | Рудне Главе о. крајинског | 1820 |
20 | Јован Јовановић | „ | 1820 |
21 | Јован Мариновић | Бора црноречког | 1817 |
22 | Илија Лукијан | Луке крајинске | 1817 |
23 | Петар Симоновић | Топле црноречког | 1834 |
24 | Петар Мијаевић | Горњака о. крајинског | 1817 |
_______________________________________________
ИЗВОРИ:
[1] Антоније Лазић, Насељавање и развитак насеља у средњем и горњем Пеку, Гласник географског друштва, свеска XXV, Београд, 1939, стр. 33 [2] Србољуб Ђ. Стаменковић (уред.), Географска енциклопедија насеља Србије 3, Београд, Географски факултет / Агена / Стручна књига, 2001, стр. 1 [3] Лазић, 33 [4] Паун Дурлић, Историјска карта насеља општине Мајданпек, Музеј рударства и металургије Бор – одељење у Мајданпеку, ажурирано 2016. године, http://www.muzejmajdanpek.com/karta-naselja.php , приступљено 3.4.2021 [5] Тихомир Р. Ђорђевић, Насеља и порекло становништва – Архивска грађа за насеља у Србији у време прве владе кнеза Милоша (1815-1839), Графички завод „Макарије“, Београд-Земун, 1926, стр 373
Коментари (0)