Порекло становништва села Рудна Глава, општина Мајданпек. Према више извора приредио сарадник портала Порекло Жарко Миловановић.
Положај и тип
Рудна Глава је сеоско насеље разбијеног типа, на долинским странама Шашке реке и југоисточним падинама Лишковца, у висинској зони 180–690 метара, 24 км југоисточно од Мајданпека. Повезује два засеока: Крш и Близну. Назив добија по специфичним облицима рељефа купастог облика – главе, и утврђених трагова ранијег рударства. [1]
Наш чувени научник Јован Цвијић је 1902. записао [2] да „има и таквих села, на пример Рудна Глава у Поречу, чији сељаци стално на појатама живе, у село или кући слазе само о празницима или по позиву власти. Кућа збијенога села је овде, дакле, нека врста празничне куће; права сељачка кућа је појата.“
Становништво
Рудна Глава се први пут помиње на једној аустријској карти из 1723. године. [3]
Према другим изворима [4], Рудна Глава је постала расељавањем једног дела Пореча у другој половини XVIII века, после покоља Поречана. Касније се становништво умножавало досељавањем неких породица из источне Крајине.
Становништво слави Св. Стефана, Св. Јована, Св. Николу и др. Поред досељавања из Пореча и источног дела Неготинске Крајине, наводи се да се становништво досељавало и из румунског Баната. [5]
Андрија П. Ивановић [6] наводи да је Рудна Глава 1853. године имала 130 кућа (725 душа) у којима живе Власи.
На списку у загради је наведен број домаћинстава према попису становништва и имовине среза поречко-речког из 1863. године. [7] Укупно је пописано 174 домаћинства:
Адам (1)
Бабић (1)
Бабу (1)
Бала (3)
Балабан (4)
Балан (4)
Барбу (2)
Бачила (2)
Бачило (1)
Бећар (1)
Биреш (2)
Бирош (2)
Бирш (1)
Благојев (1)
Богдановић (1)
Божин (3)
Брезуловић (1)
Брја (1)
Брјаз (2)
Бучан (1)
Василијев (1)
Васиљевић (1)
Винчино (1)
Воиновић (1)
Вунтуриш (4)
Галбин (2)
Голубовић (2)
Груја (2)
Грујић (1)
Добрацан (1)
Добрица (1)
Драгој (4)
Драиој (1)
Дугар (1)
Ђорђевић (3)
Журџи (1)
Здравковић (1)
Иван (1)
Илијић (1)
Јакоб (1)
Јанко (1)
Јанков (1)
Јанковић (3)
Јанош (2)
Јован (2)
Јованов (1)
Јовановић (1)
Карабаш (1)
Крачун (2)
Кришан (1)
Крчан (1)
Лопшон (1)
Максим (3)
Маку (2)
Маринкан (1)
Марковић (3)
Мартин (1)
Младен (2)
Мучан (1)
Недељков (1)
Недељковић (1)
Никола (1)
Николић (6)
Новак (2)
Новаковић (2)
Њицу (1)
Остроглав (11)
Остројановић (1)
Пау (1)
Паун (4)
Паунов (1)
Пауновић (1)
Петко (1)
Петров (1)
Петровић (1)
Пиштол (5)
Поповић (1)
Пуја (1)
Пунђој (1)
Пунђон (1)
Раду (1)
Радулуј (1)
Радуц (1)
Репеђ (1)
Репеђе (2)
Репеђез (1)
Ружи (1)
Стеван (1)
Стојко (1)
Страин (2)
Ступар (1)
Траило (1)
Траиловић (2)
Трифу (1)
Трифуновић (1)
Ћирица (1)
Уршика (2)
Филип (1)
Филиповић (1)
Фунтуриш (1)
Фуфу (2)
Чолтн (1)
Штефан (6)
Црква [8]
Црква у Рудној Глави подигнута је 1900. године од тврдог материјала, заузимањем тадашњег свештеника Видака Отовића и председника општине Страина Остроглавића. Посвећена је Светом Сави.
У славу 100-одишњице устанка Карађорђева за владе Краља Србије Петра I Карађорђевића, при овој цркви подигнута је звонара са 2 звона 1904. године заузимањем и пожртвовањем Стојана Моцића пароха Рудноглавског, Пауна Бадркића председника општинског, Николе Н. Трифуновића, Петра Иђитана, Петра Јанковића, Станоја Уришкића, Петра П. Траиловића, Петра Венћиловића, Јанка Трујановића, Стојана Пауновића и осталих грађана села рудноглавског.
Гробља и заветине [9]
Рудна Глава има два гробља, старо с једне стране реке Шашке, и ново с друге стране.
Сеоска заветина је о Спасовдану, када се с литијом обилазе поља и записи. Место храмовске посвете, која је доцнијег датума, слави се Петровдан као црквена слава.
Исељеници
Исељеници из Рудне Главе у Поречу забележени су:
- породице Барбуловић и Јовановић, по једна кућа, преселили су се 1820. године у Влаоле код Мајданпека [10]
- Вонторушоњи (славе Малу Госпојину) су одсељени у село Волуја код Кучева почетком ХIХ века [11]
- Пантићи, у селу Љешница код Кучева, слава Мала Госпојина [12]
- Таузоњи у селу Јасиково код Мајданпека, слава Св. Алимпије [13]
_______________________________________________
ИЗВОРИ:
[1] Србољуб Ђ. Стаменковић (уред.), Географска енциклопедија насеља Србије 3, Београд, Географски факултет / Агена / Стручна књига, 2001, стр. 6 [2] Јован Цвијић, Насеља српских земаља, Српски ентографски зборник, књига четврта, Српска краљевска академија, Београд, 1902, стр 9 [3] према Паун Дурлић, Историјска карта насеља општине Мајданпек, Музеј рударства и металургије Бор – одељење у Мајданпеку, ажурирано 2016. године, http://www.muzejmajdanpek.com/karta-naselja.php , приступљено 4.4.2021; Милош Петровић, Аустријска карта из 1723, https://borski.okrug.gov.rs/austrijska-karta-iz-1723/, приступљено 4.4.2021 [4] Споменица Тимочке епархије 1834-1934, Зајечар, 1934, стр. 352 [5] Стаменковић, 6 [6] Андрија П. Ивановић, Описание окружја крајинског, Гласник друштва србске словесности, св. 5, Београд, 1853, стр. 229, 230 [7] Ненад Војиновић (прир.), Попис становништва и имовине среза поречко-речког из 1863. године, Историјски архив Неготин, 2013 [8] Споменица, 352-353 [9] Исто, 354 [10] Тихомир Р. Ђорђевић, Насеља и порекло становништва – Архивска грађа за насеља у Србији у време прве владе кнеза Милоша (1815-1839), Графички завод „Макарије“, Београд-Земун, 1926, стр 373 [11] Антоније Лазић, Насељавање и развитак насеља у средњем и горњем Пеку, Гласник географског друштва, свеска XXV, Београд, 1939, стр. 22 [12] Исто, 28 [13] Исто, 32
Коментари (0)