Порекло презимена, село Лојане (Липково)

27. марта 2021.

коментара: 0

Порекло становништва Лојане, општина Липково, Северна Македонија. Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“, издање Београд 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и воде.

Село се налази у планинској подгорини, 3 км северно од Ваксинца. Средином села протиче Мала Река, која лети пресушује. У селу су Чешма Гат (Дуга Чесма) и Чешма Шаас. Око кућа, по двориштима. има око 80 бунара. На атару села са јужне стране постоји извор Врело.

Земље и шуме.

Лојана има, довољно зиратног земљишта и утрина, а мање је пространство шума. Називи поједних потеса су: Подина, Калиште, Ратлак, Бела Вода, Ујцер, Гурп Крис (Сломљем Камен), Шкоза, Ливада Мифтарит, Стани Дуракит (Дураков Стан), Лозница, Кодра Репа, Кодра Пљак.

Тип села.

Насеље је збијеног типа и куће груписане у махалама. Махале су: Маала Епр (Горња Махала), Маала Поштр (Доња Махала) и Шутска Махала. Лојане има 35 родова са 128 домова.

Прошлост u старина.

Село Лојане спомиње се 1332 г. са засеоцима: Кокрино, Кобиља Глава, Заплжане, Добрутовце и Градиште. Помен је очуван у повељи краља Душана у којој су засеоци са селом били приложени Хиландару. Тада је село имало и цркву посвећену св. Богородици. Доцнијих помена о селу нема.

Потомци данашњих најстаријих муслиманских родова казују да су им преци приликом досељавања из Арбаније затекли православно становништво, које се доцније постепено и потпуно иселило. Данас се не зна колико је затечених јужнословенских родова било ни куда се сви по расељењу настанили. Ја сам у Куманову сазнао за исељено Лојанчеве. То је изгледа један од првих исељеничких родова, јер су ови из Лојана пошли крајем 18. века. По Ђ. Петрову из Лојана воде порекло даље Панделови у Куманову и Трајковци у Сушици (Куманово). Од Панделових из Лојана иселио се дед пре око 100 година.

Давна старина и ранији живот у насељу виде се и по остацима двеју цркава: св. Арханђела и св. Богородице. Друго црквиште вероватно је остатак поменуте средњевековне цркве, јер је она давно порушена и трагови од храма данас се не познају. Ђ. Петров је 1896 г. забележио причање сељака да је y Лојану, на месту где су сеоска гумна, постојао манастир.

Порекло становништва.

У селу живе муслимани пореклом из Арбаније. Њихови родови припадају трима фисовима. Најмногобројнији су становници од фиса Тсач, затим Бериш, па Гаш.

Родови од фиса Тсач су:

-Бајрамлар (6 к), Касамлар (5 к), Бисламлар (5 к.), Спајилар (3 к), Амет Али (9к), Муарем (2к). Авдиљ (4 к), Бећиралар, (6 к), Рушталар (3 к), Азизалар (7 к), Зећиралар (5 к), Селманалар (2 к), Баљолар (3 к), Нујиалар (2 к.), Лазолар (9 к), Хаџалар (13 к), Шабанлар (18 к), Мемет Реџеп (1 к), Азир Рамадан (1 к) и Фазли Мусли (1 к).

Сви родови знају порекло у Северној Арбанији. У Лојане се досељавали преци од којих су остала родовска имена. Досељавање је отпочело од краја 18 и трајало кроз 19 век. Иначе у Лојане су дошли многи етапно и са различитих страна, неки преко Косова, други преко Горње Мораве и трећи преко Гњиланског Карадага. Рушталар се доселио преко Руште код Ђаковице.

Родови од фиса Бериш су:

-Берала|р (6 к), Јаји Eтем (1 к), Ферат (1 к) и Ајваз (1 к)·

Сви знају порекло у Северној Арбанији. Први се доселили око средине 19 века, други пре 50 година преко неког карадачког села, трећи пре 10 година преко горњоморавског села Бујића, а четврти пре 6 година преко села Челика код Гњилана. Становници рода Ферат и Ајваз знају да су им преци били католици и да су им живели у Великој Малесији (Malcija Mádhe), а затим у Рушти код Ђаковице.

Родови од фиса Гаш су:

-Страза (4 к), у Лојане се доселили пре 15 година преко суседног села Сграже. Даље им је порекло у Малесији (Северна Арбанија).

Цигани-Роми.

Крајем 1940 г. у Лојану је било 10 циганских породица. Оне немају својих кућа и земљиште. Сем пољских послова на имању богатијих домова, Цигани се баве и ковачством. Досељени су из Куманова и, ради бољег изједначења са осталим муслиманима, неки се издају да су од фиса Краснић.

ИЗВОР: Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“, издање Београд 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.