Порекло презимена, село Руђинце (Старо Нагоричане)

21. марта 2021.

коментара: 0

Порекло становништва Руђинце, општина Старо Нагоричано, Северна Македонија. Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“, издање Београд 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и воде.

Село се налази већим делом на темену терасе. Тераса је са стране рашчлањена потоцима који се састају испод одсека образујући Слупчанску Реку.

Воду за пиће становници добијају из неколико бунара, који лети пресушују, и две чесме. Називи за чесме су: Чешма Јашарит и Чешма Шашар.

Земље и шуме.

На ненастањеном делу равни су њиве, а изнад села су утрине и шуме. Топографски називи за потесе су: Бела Вода, Градина, Ула (Пут), Мулина Латинит (Латинска Воденица), Ливаде, Шулан, Кодра Мал (Велико Брдо), Гури Гат (Дуги Камен).

Тип села.

Руђинце је разбијено насеље. У селу има пет махала. Кука, Трућ и Османова Махала су на источној страни и међу собом незнатно удаљене. На 500 м западније од њих је Маала Епр (Горња Махала). Најудаљенија је Пиљска Maхала на југозападној страни (око 1000 м). Све махале, сем Маала Епр, носе родовска имена; ова је име добила по месту на коме је основана. У селу има 7 родова са 70 домова.

Прошлост u старине.

Село се под именом Руђинци, помиње 1355 г., када је било приложене св. Богородици у Архиљевици, а 15 августа исте године цар Душан га је потврдио. Доцнијих писаних помена о селу нема. Опште је раширено предање код данашњих сеоских муслимана да је приликом досељавања њихових предака село постојало и тада било „католичко“. Даље се наводи да се то затечено насеље налазило на Селишту. Од затеченог становништва сада је остало гробље на месту званом Ворате Моћме (Старо Гробље) и воденица касније од досељеника назвата Мулина Латинит (Латинска Воденица). Међутим, данашњи сељаци не знају какве је народности било затечено становништво. Свакако да је оно било јужнословенско, јер у селу сада живи један поисламљени јужнословенски стариначки род. И Ј. Х. Васиљевић слушао је старце, који су причали да су стари становници у Руђинцу били Јуж. Словени. Још бољи је један новији помен из литературе. Наиме, у Врнезу (Горња Морава) живе три рода који знају да су им преци долазећи из Босне неко време живели у Руђинцу. Становништво свих родова је јужнословенско, али je оно по вери још из старине католичко.

Данас у Руђинцу, сем поисламљених старинаца, већину чине муслимани пореклом из Арбаније.

Порекло становништва.

Сгаринци су:

-Пилци (14 к), на ислам прешли преци из четвртог или петог појаса. О начину промене вере код потомака се не може ништа поуздано сазнати. Једино је јасно да су веру променили при већем надирању муслимана у ово село и у суседна насеља. Становници из реда Пилци живе у истоименој махали и данас говоре арбанашки.

Досељеници су:

-Кука (20 к),

-Трућ (16 к) и:

-Осман (11 к), сви од фиса Краснић у Северној Арбанији. Овде се доселио предак из петог појаса (пре 150 година) са синовима преко Старог Качаника на Косову. У Старом Качанику била три брата од којих је један остао ту, други прешао у Гајре код Качаника, а трећи дошао у Руђинце.

-Чак (7 к), од фиса Краснић. Доселили се после предњих родова са којима имају исту старину. Осим једне куће, која је у махали Кука, остали живе у Горњој Махали.

-Зенел (1 к), од фиса Гаш. Доселили се пре 20 година из Белановца; даље порекло као код тамошњих родова. Живе у Пилској Махали.

-Дестан ( 1 к), од фиса Гаш. Пореклом су из Северне Арбаније. Овде дошли када и род Зенел преко Горњег Злокућана. Живе у Горњој Махали.

За последњих 40 година из села се иселило 9 породица (7 од Кука–Дур и 2 од Алил) y Лопате и 5 (Велиови) у Опаје код Куманова.

ИЗВОР: Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“, издање Београд 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.