Порекло презимена, село Алашевце (Липково)

21. марта 2021.

коментара: 0

Порекло становништва Алашевце, општина Липково, Северна Македонија. Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“, издање Београд 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и воде.

Налази се у изворишној челенци Алашевског Потока, десне притоке Слупчанске Реке.

Становништво доноси воду са једне чесме и неколико бунара који су у селу, даље, из потока и кладенаца.

Земље и шуме.

Називи потеса су: Бела Вода, Благун, Сејиште, Селиште, Плеп, Гури (Камен).

Тип села.

Село је збијеног типа и дели се на две махале. Растојање између махала је незнатно, јер их раздваја уска сува долина. Највећа је махала Алшиче, која има 26 домова; име носи по роду који је настањује Родовски назив добила је и Гавелска Махала, у којој има 12 домова.

Прошлост u старине.

Село је старо јер се под именом Халашевци помиње 1355 г. Доцнијих писаних помена о насељу нема. И традиција много не казује о ранијем развоју насеља јер су сеоски родови досељени. Опште је тврђење да је некадашње село било православно и тада се оно нaлазило на месту сада званом Селиште. Старије становништво касније се одатле иселило, а делом изумрло. Преци данашњих муслиманских родова, пореклом из Арбаније, пре 120 година, затекли су Селиште без насеља, те су основали ново село. Ово је село добило од околног становништва назив ранијег насеља.

Алашевце је расло досељавањем становника и њиховим прираштајем. По вери је сеоско становништво муслиманско.

Порекло становништва.

У селу живе родови:

-Алшиче (26 к), од фиса Краснић. Овде се доселио предак Амет са синовима из гњиланског села Слубице (Алил, жив, 38 година, у селу набраја оца Иљаза, деду Алила, прадеду Асана н оснивача рода Амета). Ови су најстарији сеоски становници. Њихова је права старина из Алшића у Малесији.

-Гавел (12 к), од фиса Бериш. Овде дошли после горњег рода из Станчића у Горњој Морави. Даљу старину знају у Северној Арбанији.

Пре две године из рода Алшиче иселила се 1 породица (Исман) у Черкеско Село код Куманова.

ИЗВОР: Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“, издање Београд 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.