Порекло презимена, село Ропалце (Липково)

8. март 2021.

коментара: 0

Порекло становништва села Ропалце (по књизи Рапољце) општина Липково, Северна Македонија. Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“, издање Београд 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село се налази на равном земљишту у плиткој долини Виштичког Потока. Југоисточно од села на 3 км води пут Скопље—Куманово.

Воде.

Становништво добија воду из бунара, по двориштима око кућа. У неким бунарима вода лети пресушује, те се тада употребљава текућа вода. Чесама и кладенаца у селу и на атару нема.

Земље и шуме.

Земљиште око села је под њивама. Познатије њиве су на местима: Луга, Равш, Градина, Прој Мал (Велики Поток), Сари Меше, Стара Керија, Кушлина.

Тип села.

Сеоско куће подељене су у три махале које носе имена главнијих родова. Махале су: Асанска, Демирска и Дерњанска Удаљење између суседних махала износи око 200 м. Рапољце има 9 родова са 59 домова.

Прошлост.

Сви сеоски родови, осим једног, су досељени. Досељеници су долазили од пре 120 година и касније. Зато се из њихове традиције не зна о животу села пре њих.

Опште је казивање да је име селу дато по месту где се налази („рупа“). Прича се још да је на узвишењу код данашње Демирске Махале раније био „в’кф”. У суседном селу Матејчи говори се за вакуф у Рапољцу да је био црквени и да су се на његовом месту до скора познавали остаци од зидова.

Порекло становништва.

Рапољце је по становништву мешовито: муслиманско и православно. Постоји неједнакост и по пореклу, тако да сем муслимана старинаца има и досељењих. Православни су сви досељени.

Муслимани старинци су:

-Демир (6 к), на ислам прешли у првој половини 19. века приликом јачег муслиманског продирања у суседна села. Сада се издају за фис Гаш, али им фисну припадност остали муслимански становници не признају. Због промењене вере, становнике из рода Демир остали сељаци зову погрдним називом Торбеши. Верује се да се број домова у овом роду од данашњег стања више не може повећати: чим их буде више онда, кажу, нека породица изумре или се исели. До сада из овог рода има исељених 6 породица и то: 3 у Куманово и 3 у Турску.

Муслимани досељеници су:

-Асанови (24 к), од фиса Битич (они кажу Бутич). Живе у махали која носи име по Асану, оснивачу рода и претка из четвртог појаса (око 120 година). Асанов потомак Рамадан (жив, 30 година) у селу набраја оца Вислима (жив, 65 година), затим Рамадана, Исена и Асана. Последњи је рођен у Северној Арбанији и, пре досељења у Рапољце, задржавао се неко време у суседном селу Мачејчи.

-Дерњан (21 к), име добили по месту старине у Мати (Северна Арбанија) Неко време живели су у околини Дебра, па у оближњем селу Матејчи, одакле је дошао овде Оснивач рода Исен око 30 година после рода Асанови. За становнике из рода Дерњан се вели да су у турско доба били веома осиони и грабили имања осталог становништва.

За последњих 30 година из села се иселиле 13 муслиманских породшта и то: 6 од Дерњан (у Скопље 5 и Куманово 1) и 7 од Асанових (у Скопље 3, Куманово 2, Батинце код Скопља 1 и Турску 1).

Православни досељеници су:

-Момићи (2 к, св. Арх. Михајло), доселили се из Босне 1921 г. Најпре су имали купљено имање, а после добили утрину.

-Митреви (2 к, св. Никола), доселили се на купљено земљиште из Варбаца у Пчињи. Овде живе од 1924 г

-Стојановић (1 к, св. Арх.. Михајло), доселио се 1927 г. из Шумате Трнице код Ристовца. У селу прво имао купљено земљиште, после добио и утрину.

-Близнакови (1 к, св. Арх. Михајло), доселили Се 1929 г. из истог места као и Стојановић. Осим купљеног земљишта добили су и утрину.

-Станисав (1 к, св. Арх. Михајло и св. Никола), доселио се из Магленца код Ристовца у исто време када и Близнакови. Најпре живео на купљеном земљишту, а после добио и утрину.

-Антеви (1 к, св. Арх. Михајло), доселили се на купљено земљиште 1934 г. Пореклом су из села Трговишта (Крива Паланка).

Митреви, који су први дошли, имали су у старини сеоску славу Спасовдан, па је примили да празнују и остали православни родови.

ИЗВОР: Према књизи Др Јована Ф. Трифуноског „Кумановско – Прешевска Црна Гора“, издање Београд 1971. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.