Порекло становништва села Дубово, општина Тутин – Рашки округ. Према књизи Милисава Л. Лутовца „Рожаје и Штавица – анропогеографска испитивања“ издање САНУ, Одељење друштвених наука, 1957. године, Припремио сарадник Порекла Милодан.
Положај и име села.
Дубово, које је добило своје име по дубљу, храстовима, лежи на страни која благо пада према реци Видрењаку и потоку Реснику.
Земље и шуме.
Важнији крајеви у селу су: Канатовац (махале), Ресник (ливаде), Бињошка вода, Бусике (њиве), Госпоцка Ливада (око Лукавичкс цркве), Старо Село, Бранково Гувио. Испуст и пасиште за стоку је брдо Дренар изнад села и крај на левој страни Видрењака. На Видрењаку су њихове воденице и појила за стоку.
Воде.
Важнији извори воде у селу су: Ђајовска Вода, Мрсаловача (чесма) и Банија.
Порекло становништва.
Пре данашњег становништва у Дубову су живели православни Срби. Од њих је остало: „Старо Село“ и у њему кућишта и гробље код Бранково Гувна.
Данашњи становници су:
-Коца (Османовићи, Бајровићи и Смајиловићи) (20 к.). Кажу да су Хоти. Њихов предак Хус—Коца дошао је овде из села Раждагине код Сјенице пре пет појасева. Од њега су такође Коцићи у Ситничу, општина пожешка. Коце у Вујковићу су од брата Хус–Коце. Коце говоре само српски.
ИЗВОР: Према књизи Милисава Л. Лутовца „Рожаје и Штавица – анропогеографска испитивања“ издање САНУ, Одељење друштвених наука, 1957. године, Припремио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)