Порекло презимена села Рогавчина и засеока Пакленик (Алексанровац)

5. децембар 2020.

коментара: 1

Порекло становништва села Рогавчина и заселак Пакленик, опшштина Александровац – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник – Атропогеографска испитиваања“ на основу скупљених података у периоду од 1934. до 1940. и од 1947. до 1949. године. Издање едиција Корени. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и засеока.

Село Рогавчина је на странама Долине Велике реке, а заселак Пакленик је у Долини Паклењског потока. У међама насеља су: Жељин са врхом Чуке (1785 м), Савина трпеза, новији назив Савин лаз (1543 м), Вуково брдо (1382 м) на западу; Бурманска река и Бурманско гробље на северу; Стражиште (1213 м), Смрче на истоку; Велика и Мала коса, Илијини лазови на југу.

Воде.

Воде су: Поломска река, Жежница и Петњица. Извори су Манастирска вода – Калуђерица и Жилава вода.

Земље и шуме.

Потеси: Базова, Базва, Просиште, Лесиште, Гушавац, Јагњило, Мукиња. Бачије су на Великом и Малом кршу, Јеловику, Дреновачи, Уселицама, Свињцима, Изворима и Карановици.

Тип насеља.

Насеља су разбијена на кућне групе по родовима. Пакленик је око 15 минута хода удаљен од села.

Остали подаци о селу.

Сеоско гробље је на Црквишту, а гробље засеока на Орашју. У старом гробљу на Црквишту био је манастир, храм посвећен Св. Симеону Мироточивом. На манастиришту је недавно подигнута црква–капела. Унутар капеле чува се надгробни споменик „попа“ Стојана из 1759. године. Од старог гробља су остали незнатни трагови, необрађени блокови и и плоче од жељинског камена без икаквих знакова.

За турске управе у Базви је седео господар, сеоски ага, Турчин, из Новог Пазара. Године 1833. у Рогавчини је било 30 кућа, са 52 ожењена и 92 неожењена. Године 1921 пописано је 90 кућа са 620 становника, а 1948 – 133 куће са 951 становником.+

Порекло становништва.

Родови:

-Бонџићи (11 кућа, Св. Алимпије столпник и Св. Ђорђе) су се изместили са кућама из Проваљеног Гувна у Бзеницама, даљим пореклом биће из Курића. Њихови крвни сродници у Врњцима и Новом Селу у Трстениничкој Морави, у Александровцу, Ступњу и Дашници у Крушевачкој жупи и Бонџићи у Бзеницама.

-Кљајићи (4 куће, Св. апостол Тома) су пореклом од Бушета, досељени од Ђаковице. Њихови рођаци Кљајићи су у селу Гочу, Лопашу, Рудинцима у Морави, Вражогрнцу у Жупи и Дупцима на копаоничком подручју слива Расине.

-Црноглавци (23 куће, Св. Архангел, Св. Јаћим и Ана и Мала Св. Ана) из Црне Главе у Јошаници од Црноглаваца.

-Сеочани (8 кућа, Св. Алимпије столпник и Св. Ђорђе) биће пореклом из засеока Сеоцета у Гокчаници.

-Жерађани, Брђовићи и Мијатовићи (14 кућа, Св. Алимпије столпник и Ђурђиц) дошли су из Жерађа код Биљановца. Тамо су славили Ђурђиц и Ђурђевдан.

-Каровићи (4 куће, Св. Алимпије столпник и Св. Ђорђе) од старине су један род са Бонџићима. Дошли су из Курића.

-Вукашиновићи–Будивуци (2 куће, Ваведење Богородице) доселили су се са Косова, из околине Вучитрна.

-Николенџићи (10 кућа, Св. Алимпије столпник и Ђурђевдан) су дошли од Новог Пазара.

-Гочани (8 кућа, Св. Архангел) су из села Гоча на планини истог имена.

-Новичићи (4 куће) су такође из Гоча.

-Живановић (1 кућа, Св. Алимпије столпник и Ђурђевдан) биће старином од Бонџића из села.

-Ђорђевић (1 кућа, Св. Пантелејмон и Св. Јован Крститељ) прешао из Бзеница од Симоновића.

У засеоку Пакленику су:

-Марјановићи и Штрбановићи (8 кућа, Св. Архангел) досељени из Мораче крајем XVIII века. Са њима су један род Протићи и Минићи у Мајдеву у Доњој Расини и Омашници у Западноморавском Поморављу.

-Црноглавац—Грујовић (1 кућа) из Црне Главе у Јошаници од Црноглаваца.

-Бабићи (3 куће, Св. Трифун) прешли из Плоче. Домазети у Црноглавцима.

-Симоновић (1 кућа, Св. Пантелејнон) призет прешао из Бзеница од Симоновића.

-Дуњић (1 кућа, Св. Вартоломеј и Варнава) призет у Црноглавцима из Рокаца од Дуњића. Ракић (1 кућа, Св. Архангел), призет из Плоче од Ракића, призетио се у Марјановиће.

-Радичевићи (1 кућа) од Радичевића из Станишинаца.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник – Атропогеографска испитиваања“ на основу скупљених података у периоду од 1934. до 1940. и од 1947. до 1949. године. Издање едиција Корени. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. crnoglavac dragan

    svaka cast autoru o poreklu
    ali dali se neko pita kako to da smo svi dosli tamo iz neke ………. a niko nije starosedelac
    nase bake su nam pricale sezdesetih i sedamdesetih godina o rabadziluku razvoza kamena iz majdana na tako daleke krajeve da je to trajalo o i po nekoliko godina atio je bilo pre hiljadu i vise godina sto dokazuju zapisi iz carskih palata nadjenih u nisu osamdesetih godina
    zasto se ulaz u paklenik zove LUKA a svaka basta brod ako smo se doselili sa vrha planine otkud to tu ili smo bili tu za vreme panonskog mora
    pricali su nam i price o raznoraznim cudesima za vreme rimljana bas tu u rogavcuni
    o otporu turcima od blaca pa sve do gracaca dolina rasine je vazda kazu bila slobodna
    istoricari kazu da su ljudi seobom nosili sa sobom secanja o zavicaju pa su imena predela nastanjenih davali iz svog zavicaja
    ROGAVCINA JE JEDNA JEDINA NA BALKANU
    kako to da objasnite
    ispade da smo svi niko i nista
    neka nauka kaze koliko vremena treba ljudima sa prostom radnom snagom ta toliko prostranstvo pretvore u obradivo zemljiste i kultivisu ga pa onda da vidimo kad smo se doselili