Порекло презимена, село Стрменица (Александровац)

5. децембар 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Стрменица, опшштина Александровац – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник – Атропогеографска испитиваања“ на основу скупљених података у периоду од 1934. до 1940. и од 1947. до 1949. године. Издање едиција Корени. Припремио сарадник Порекла Милодан

Положај села.

Село је y подножју Виљка, с кућама по странама речице Јабланице, леве притоке Расине. У међама овог села су Градац, Велика чука, Арсићка чука, Павловићка блатина, Глибарац, Спасићка коса, Витлић, Старо гувно, Бачиште, Лукина бачија.

Воде.

Потоци су: Бошковићки, Удовички, Спасићки и Андрешковац, а извори: у Саставцима, у Спасића, код Спомена, Лепић и Вирина. За пиће и осталу употребу служе се највише водом са двадесетак бунара.

Земље и шуме.

Њиве, ливаде и забрани су на местима: Петрашиновица, Ланиште, Селиште, Стара Стрменица, Шургино осоје, Живанац, Андрићки до, Стара Вратница, Ристићко присоје, Спасићко брдо и Саставци.

Сеоске шуме, све „гагрице“ (ситногорица) и „голина“ (утрина) су на Страни, Разбивенцу, Црквишту и Сувом долу.

„Летовишта“ (бачије) су на Пресеци и код Лепића извора.

Тип села.

Село је разбијеног типа и дели се на „засеоке“ – кућне групе по појединим родовима. Поједине групе зову се по роду који настањује засеок. Једно гробље за цело село је на Дуварини.

Старине у селу.

По предању на месту Селишту било је давно неко насеље. У Селишту је „римско“ или „латинско“ гробље. Скоро је потпуно разорено, само се на још понеком гробу види надгробник, велики необрађени камен.

Друго, кажу „римљанско“ гробље је под Виљком, крај извора Лепића. Гробови су обележени великим необрађеним камењем без ознака.

На Црквишту се одржава „богомоља“ о Спасовдану. Крај Црквишта је Дуварина. Овде се виде „дувари“, зидови неке грађевине од чврсте грађе.

На месту Стара кућа је кућиште браће Ристе и Миљка, предака Ристића и Миљковића.

Године 1837. село Стрменица је имало 14 1/2 пореских глава, а 1844. – 14 кућа са 63 становника; 1874. – 20 кућа; 1921. – 44 домаћинстава са 255 становника, а 1948 – 58 домаћинстава са 491 чланом.

Порекло становништва.

Родови:

Нестали род су:

-Лепићи, давно досељени из косовског села Лепине, у околини Приштине, по којем им је презиме. По њима се назива извор Лепић.

Родови непознатог порекла су:

-Лукићи (6 кућа, Св. Алимпије столпник им Ђурђевдан);

-Шургићи (2 куће), су новији досељеници и призети. Један Шургић, на миразу у кући Стевановића слави славе мираза (Св. Алимпије столпник и Ђурђевдан), а други само очеву славу (Св. Никола);

-Павловићи (7 кућа, Св. Никола зимски и Врачеви, летњи);

-Ристићи и Миљковићи (10 кућа, Св. Алимпије столпник и Ђурђевдан).

У време Велике сеобе населио се предак данашњих:

-Бошковића из Мораче (13 кућа, Св. Архангел јесењи).

-Спасићи (11 кућа, Св. Алимпије столпник и Ђурђевдан) су потомци досељеника Спасића. Око Првог српског устанка настанио се у селу њихов предак Спаса Спасић из Црнишаве у Трстеничкој Морави.

-Арсићи (5 кућа, Св. Никола) доселили су се из Оџака код Трстеника.

После 1900. године дошли су:

-Милићевићи–Џоке (2 куће, Св. Архангел у новембру, слава мираза и Св. Јован зимски, очева слава) из Плоче од Милићевића–Џока на мираз у куће Бошковића. Неке породице Милићевића из Плоче одселиле су се у село Кошеве код Крушевца.

У Бошковића кућу призетио се и:

-Луковић (27 кућа, Св. Никола) из Бзенице од Луковића.

-Бонџић (1 кућа, Св. Алимпије столпник) из Бзенице од Бонџића „ушао“ у Ристића кућу.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник – Атропогеографска испитиваања“ на основу скупљених података у периоду од 1934. до 1940. и од 1947. до 1949. године. Издање едиција Корени. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.