Порекло презимена села Рогавчина и засеока Пакленик (Алексанровац)

5. децембра 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Рогавчина и заселак Пакленик, опшштина Александровац – Расински округ. Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник – Атропогеографска испитиваања“ на основу скупљених података у периоду од 1934. до 1940. и од 1947. до 1949. године. Издање едиција Корени. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и засеока.

Село Рогавчина је на странама Долине Велике реке, а заселак Пакленик је у Долини Паклењског потока. У међама насеља су: Жељин са врхом Чуке (1785 м), Савина трпеза, новији назив Савин лаз (1543 м), Вуково брдо (1382 м) на западу; Бурманска река и Бурманско гробље на северу; Стражиште (1213 м), Смрче на истоку; Велика и Мала коса, Илијини лазови на југу.

Воде.

Воде су: Поломска река, Жежница и Петњица. Извори су Манастирска вода – Калуђерица и Жилава вода.

Земље и шуме.

Потеси: Базова, Базва, Просиште, Лесиште, Гушавац, Јагњило, Мукиња. Бачије су на Великом и Малом кршу, Јеловику, Дреновачи, Уселицама, Свињцима, Изворима и Карановици.

Тип насеља.

Насеља су разбијена на кућне групе по родовима. Пакленик је око 15 минута хода удаљен од села.

Остали подаци о селу.

Сеоско гробље је на Црквишту, а гробље засеока на Орашју. У старом гробљу на Црквишту био је манастир, храм посвећен Св. Симеону Мироточивом. На манастиришту је недавно подигнута црква–капела. Унутар капеле чува се надгробни споменик „попа“ Стојана из 1759. године. Од старог гробља су остали незнатни трагови, необрађени блокови и и плоче од жељинског камена без икаквих знакова.

За турске управе у Базви је седео господар, сеоски ага, Турчин, из Новог Пазара. Године 1833. у Рогавчини је било 30 кућа, са 52 ожењена и 92 неожењена. Године 1921 пописано је 90 кућа са 620 становника, а 1948 – 133 куће са 951 становником.+

Порекло становништва.

Родови:

-Бонџићи (11 кућа, Св. Алимпије столпник и Св. Ђорђе) су се изместили са кућама из Проваљеног Гувна у Бзеницама, даљим пореклом биће из Курића. Њихови крвни сродници у Врњцима и Новом Селу у Трстениничкој Морави, у Александровцу, Ступњу и Дашници у Крушевачкој жупи и Бонџићи у Бзеницама.

-Кљајићи (4 куће, Св. апостол Тома) су пореклом од Бушета, досељени од Ђаковице. Њихови рођаци Кљајићи су у селу Гочу, Лопашу, Рудинцима у Морави, Вражогрнцу у Жупи и Дупцима на копаоничком подручју слива Расине.

-Црноглавци (23 куће, Св. Архангел, Св. Јаћим и Ана и Мала Св. Ана) из Црне Главе у Јошаници од Црноглаваца.

-Сеочани (8 кућа, Св. Алимпије столпник и Св. Ђорђе) биће пореклом из засеока Сеоцета у Гокчаници.

-Жерађани, Брђовићи и Мијатовићи (14 кућа, Св. Алимпије столпник и Ђурђиц) дошли су из Жерађа код Биљановца. Тамо су славили Ђурђиц и Ђурђевдан.

-Каровићи (4 куће, Св. Алимпије столпник и Св. Ђорђе) од старине су један род са Бонџићима. Дошли су из Курића.

-Вукашиновићи–Будивуци (2 куће, Ваведење Богородице) доселили су се са Косова, из околине Вучитрна.

-Николенџићи (10 кућа, Св. Алимпије столпник и Ђурђевдан) су дошли од Новог Пазара.

-Гочани (8 кућа, Св. Архангел) су из села Гоча на планини истог имена.

-Новичићи (4 куће) су такође из Гоча.

-Живановић (1 кућа, Св. Алимпије столпник и Ђурђевдан) биће старином од Бонџића из села.

-Ђорђевић (1 кућа, Св. Пантелејмон и Св. Јован Крститељ) прешао из Бзеница од Симоновића.

У засеоку Пакленику су:

-Марјановићи и Штрбановићи (8 кућа, Св. Архангел) досељени из Мораче крајем XVIII века. Са њима су један род Протићи и Минићи у Мајдеву у Доњој Расини и Омашници у Западноморавском Поморављу.

-Црноглавац—Грујовић (1 кућа) из Црне Главе у Јошаници од Црноглаваца.

-Бабићи (3 куће, Св. Трифун) прешли из Плоче. Домазети у Црноглавцима.

-Симоновић (1 кућа, Св. Пантелејнон) призет прешао из Бзеница од Симоновића.

-Дуњић (1 кућа, Св. Вартоломеј и Варнава) призет у Црноглавцима из Рокаца од Дуњића. Ракић (1 кућа, Св. Архангел), призет из Плоче од Ракића, призетио се у Марјановиће.

-Радичевићи (1 кућа) од Радичевића из Станишинаца.

ИЗВОР: Према књизи Радослава Љ. Павловића „Копаоник – Атропогеографска испитиваања“ на основу скупљених података у периоду од 1934. до 1940. и од 1947. до 1949. године. Издање едиција Корени. Припремио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.