Хаплогрупа I1 : са освртом на српске земље

30. новембра 2020.

коментара: 19

ПИШЕ: Милан Радуловић ([email protected])

Објављено: 30.11.2020. | Допуњено: 30.11.2020.

Преузмите бесплатно PDF верзију чланка.

ОПШТЕ НАПОМЕНЕ

Хаплогрупа I1 проистекла је из предачке хаплогрупе I. Она се од ње одвојила прије 27 500 година. Заједнички предак свих данашњих припадника хаплогрупе I1 живио је прије 4 600 година и то негдје на простору централне Европе. Хаплогрупа I1 може се повезати са експанзијом германских народа. Према подацима Српског ДНК пројекта, она је код Срба заступљена у проценту од 8,32%.

ПОРИЈЕКЛО И МИГРАЦИЈЕ

Хаплогрупа I1 настала је прије 27 500 година и била је на ивици опстанка до прије 4 600 година када је живио како је претходно поменуто заједнички предак свих данашњих I1 мушкараца (YFull, 2020), могуће на простору Данске (Nordtvedt, 2008). За мјесто настанка хаплогрупе сматра се шири простор Европе. Представљали су прве ловце сакупљаче Европе заједно са припадницима I2 хаплогрупе, а у неолит су ушли са Културом линеарнe керамике у којој су били активни судионици. Најстарији узорци су из Шпаније и Шведске. У Шпанији су пронађени узорци који су предачки у односу на I1-M253 мутацију, BAL001/005 из горњег паолелита датиран у 11 384-10 733 п.н.е. са локалитета Балма Гилања у Каталонији (Villalba-Mouco, et al., 2019) и I10899/Car1 датиран у 9700–5500. год. п.н.е. (Olalde, et al., 2019). Ширење по Европи започињу током гвозденог доба и интензивно током антике и раног средњег вијека.

МЕЗОЛИТ

Током мезолита, ловачко-сакупљачког периода, I1 мушкарци били су распрострањени од Пиринејског полуострва до централне Европе, на шта нам указују налази древне ДНК. Када су први људи крочили на тло Скандинавије после повлачења леда прије неких 11 700 година, формирали су и прве културе. На маленом острву Карсле, близу Готланда, на локалитету Стура Карлсе, међу ловачко-сакупљачком заједницом пронађен је узорак који претходи I1 хаплогрупи код анализираног мушког скелета SF11 датираног у период између 7050-6850. год. п.н.е. (Günther, et al., 2018); док остала три скелета из истог рада припадају I2 хаплогрупи, односно узорак SBj.SG из Готланда датиран између 7050-6650. год. п.н.е. хаплогрупе I2a > Y4213; други скелет под шифром Steigen.SG из Молеја, Стејгена, Норвешка, датиран је између 4050-3850. год. п.н.е., I2a > M423; и трећи I2c > S6635, Hum2.SG, 7550-7350. год. п.н.е., такође из Норвешке, са локалитета Хумервиколмен. Оно што је уочљиво из рада јесте да тестирани узорци са истока Скандинавије имају претежно западне генетичке примјесе ловачко-сакупљачких заједница, док утицај источноевропских ловачко-сакупљачких заједница уочавамо у западним дјеловима Скандинавије. Правци миграција источних и западних ловачко-сакупљачких заједница као и њихови удјели у мезолитском становништву Скандинавије приказани су у Прилогу 1. Налаз SF11 у самом раду није означен као претходник I1 хаплогрупе, због лошије покривености Y-ДНК, па је овом приликом приступљено анализи сировог генетичког материјала ради потврде писања Генетикера (Genetiker, 2018) који је уочио да се ради о мушкарцу са мутацијом која је предачка у односу на I1 хаплогрупу. Након обраде сирових података, потврђујемо да се ради о мушкарцу са мутацијама које су рођачке у односу на I1-M253, а то су следеће: Z2726 G+, YSC0000301/Z2882 C+, CTS6221 T+, CTS1748 G+, Z2731 A+, CTS6629 A+, CTS5887 C+, Y7398 T+, док снип M253 није покривен лабораторијском анализом.

Прилог 1. Прва слика је графички приказ удјела генетике источних и западних ловаца сакупљача у скандинавској популацији мезолита; друга слика приказује отапање леда на подручју Скандинавије кроз временску линију; трећа слика је приказ највјероватнијег правца насељавања првог становништва овог дјела Европе. Прилог је колаж из рада (Günther, et al., 2018)

Други рад који се бавио мезолитском древном ДНК јесте рад Хака и сарадника из 2015. године, који су анализирали Y-ДНК 5 мушких скелета из Мотале у Шведској (Haak, et al., 2015). Код свих је установљена I2 хаплогрупа. Узорак I0012, датиран између 5898-5531 п.н.е, припада I2c-L596 хаплогрупи; I0013, датиран између 5898-5531 п.н.е, припада хаплогрупи I2a>M423; I0015, 5898-5531 п.н.е. је I2a>P37; а I0017 припада I2a>L1498.</>

Из приложених радова закључујемо да су мушкарци са мутацијама које су рођачке у односу на I1-M253 били присутни међу првим становницима Скандинавије с тим да нису били репрезентативније заступљени у удјелу мезолитске популације сјеверних дјелова Европе, који су доминантно били I2 хаплогрупе. Како поуздано знамо да је предак данашње I1 популације живио прије 4600 година на подручју централне Европе, о чему ће бити ријечи у наставку рада, закључујемо да поменути мезолитски мушкарци са раним I1 мутацијама нису оставили потомства међу данашњом популацијом, као ни раније поменути са подручја Пиринејског полуострва, дакле ради се о линијама које су изумрле.

НЕОЛИТ

За неолитску револуцију у централној Европи заслужна је Култура линеарне керамике (5500-4500. год. п.н.е.) која је уједно важна и за данашњу I1 популацију. Развила се на подручју Прекодунавске Мађарске гдје је коегзистирала са јужноевропском Старчево-Кереш-Криш културом која је имала развојног утицаја на њу (Banffy, 2000). Захватала је Мађарску, Словачку, Чешку, Пољску, сјеверни Банат, југозападну Украјину, Њемачку, Холандију, Белгију, Француску, Швајцарску и Аустрију. У Прилогу 2 налази се карта на којој је приказана распрострањеност културе. Подручје Културе линеарне керамике генетички су покриле студије Липсона и сарадника као и Сиџињи-Нај и сарадника, Никитина, Матинсона, Гамбе и Хака. Како је у овој култури пронађен најстарији потврђени I1-M253 узорак, за потребе рада предочићемо све анализиране узорке из поменуте неолитске културе ради стицања свеобухватне слике и контекста у коме су живјели I1 мушкарци. Од 38 анализираних мушких скелета само је један припадао I1 хаплогрупи док њих 18 припада G2 (G2a, 18 и G2, 2) хаплогрупи; 6 их је I2 хаплогрупа; 4 су C1a и један је CT хаплогрупа (ближа грана није одређена); два узорка су T1 хаплогрупа; хаплогрупи F припадају 2 узорка (ближа хаплогрупа није одређена), хаплогрупи H 2 узорка, хаплогрупи J2a 2 узорка и један узорак припада R1b хаплогрупи. У Табели 1 (в. чланак у .pdf верзији) приказани су сви досадашњи узорци Културе линеарне керамике.

Из приложеног се уочава да су у Култури линеарне керамике претежно учествовале хаплогрупе анадолских фармера G2a, J2a и T1 док су мање заступљене I2a, I1 и C1a хаплогрупа, својствене првом становништву Европе, ловачко-сакупљачким заједницама које су се прикључиле овој заједници земљорадника. Даље, из ових резултата заједно са раније поменутим мезолитским узорцима, као и из резултата других студија које су се тицале европских неолитских култура, а у којима није пронађена I1 хаплогрупа, извлачимо аналогни закључак да су преци данашњих I1 мушкараца били груписани на ширем подручју Културе линеарне керамике.

Прилог 2. Распрострањеност Културе ЛК према Hansen 2001. – из студије (Banffy, 2000, p. 82)

Следећа неолитска култура која би била од важности јесте Култура левкастих пехара (4300-2800. год. п.н.е.) која се простирала на подручју данашње Данске, Пољске, Украјине, јужне Скандинавије и у њеном касном периоду до Бјелорусије. Представља прву земљорадничку културу Скандинавије која је коегзистирала са културом ловаца сакупљача. Нажалост она није била у ширем фокусу истраживача који су радили анализе древне ДНК, те је за сада анализирано свега неколико мушких скелета припадника КЛП-а (Култура левкастих пехара), њих 6. Један припада IJK хаплогрупи (ближа хаплогрупа му није одређена), а евидентиран је под шифром I0 802, датиран између 3400-3025. год. п.н.е.; узорак ros5 је I2-пра-S2742, датиран између 3090-2920. год. п.н.е.; I0 551 припада G2a-PF3147 хаплогрупи, 3400-3025. год. п.н.е.; I6677 је H2 хаплогрупа, 3800-3400. год. п.н.е.; I0 807 је I2 хаплогрупа, 3970-3710. год. п.н.е.; и I0 559 је R1b-V2219 хаплогрупа, датиран између 3654-3527. год. п.н.е. Иако није пронађена у ових 6 узорака, присуство I1 хаплогрупе не може се искључити из три разлога. Први је тај што је тренутни узорак сувише мали, друго, КЛП се наслања и временски и географски на Културу линеарне керамике и трећи разлог је тај што у генетичким примјесама тестираних припадника Културе левкастих пехара из Шведске постоји доминантна, надполовична генетичка компонента припадника Културе линеарне керамике (погледати Прилог 3).

Прилог 3. Пропорције примјесе коришћењем qpAdm; TRB Sweden је скраћеница за Trichter(-rand-)becherkultur – Култура левскастих пехара; PWC-Pitted Ware culture, Култура ловаца сакупљача Скандидавије која је коегзистирала са TRB; из студије (Lamnidis, et al., 2018)

Овде ћемо додати да је у раду Алентофт и сарадника (Allentoft, et al., 2015), пронађен каснонеолитски I1 узорак са југа Шведске заведен под шифром RISE179, датиран у период 2010-1776. год. п.н.е, што додатно потврђује неолитско присуство I1 мушкараца на југу Скандинавије. Узевши приложено у обзир, сасвим сигурно можемо сматрати да су преци данашњих I1 мушкараца насељавали поред централне Европе и јужну Скандинавију, већ током скандинавског неолита, односно од Културе левкастих пехара. Дакле подручје где су били груписани током неолита се налазило на ширем подручју ове двије културе. Како је заједнички предак данашњих I1 мушкараца живио неких 2000 година након Културе линеарне керамике, односно неколико стотина година после Културе левкастих пехара, ми не можемо са сигурношћу тврдити ништа више од горе наведеног. Остаје непознато који догађаји су утицали на страховито уско грло ове хаплогрупе.

ЕНЕОЛИТ

На сјеверу Европе енеолит почиње нешто после 2800. године п.н.е и завршава се око 1700. године п.н.е, када наступа бронзано доба. Култура врпчасте керамике (2900-2350. год. п.н.е.) је карактеристична култура касног неолита и енеолита. Главна је праисторијска индоевропска култура сјеверне и средње Европе, простирала се од Холандије и Швајцарске на западу, па на исток кроз средњу Европу до горњег тока Волге и средњег тока Дњепра, те на сјевер у Скандинавију.

Погодна клима, налик оној данашњој са сјевера Француске, у Скандинавији је трајала од 2700-850/650. год. п.н.е, што је допринјело насељавању припадника Културе врпчасте керамике (Kane, 2019).

Да бисмо стекли цјеловиту слику прикупили смо све археогенетичке радове који су се бавили овом културом и анализирали Y-ДНК њених припадника. У Табели 2 (в. чланак у .pdf верзији) налази се комплетан преглед свих 37 прикупљених узорака. У овој култури су претежно били заступљени R1a и I2a мушкарци, а мање су заступљени припадници хаплогрупа R1b и G. Мушки I1 скелет са локалиетеа Елсе (Ölljsö) налази се под шифром oll009 датиран између 1930-1750. год. п.н.е, а према анализи нашег стручњака за древну ДНК Милана Рајевца, која је у форми детаљне анализе урађена наменски за потребе овог чланка, oll009 припада I1a-DF29 хаплогрупи (Рајевац, 2020). Други интересантан узорак је већ поменути RISE179 са локалитета Абекос (Abekås I), који је такође I1, са подручја Културe врпчасте керамике.

Прилог 4. Распрострањеност Културе ВК (Corded Ware) према студији (Lemercier, 2018)

Дакле, од 37 узорака њих четири је из Шведске, а од тога два узорка припадају I1 хаплогрупи, међутим они нису били део Културе врпчасте керамике већ коегзистирајуће каснонеолитске културе. Имајући у виду касније налазе, нема сумње да су се утопили у ову културу и да су чинили добар дио њеног огранка познатог под називом Култура бојних сјекира. Са доласком припадника Културе врпчасте керамике у Скандинавију, наступио је енеолитски период без неке посебне неолитске транзиције и најављено је бронзано доба. Уједно вриједи поменути да је ово вријеме почетка ширења I1 популације, односно настанка грана I1-CTS12768 (која за сада није уочена од стране ISOGG), I1-Z17954 и I1-DF29 која се убрзо разгранала на низ огранака. Са подручја сјевера централне Европе следеће гране од I1-DF29>Z63 су започеле ширење централном и западном Европом: I1-Z63>BY62 и BY151>FGC81364, као и гране од I1-Z58, I1-Z58>A6867 и I1-Z58>PH4482, док I1-L22 започиње нагло ширење међу протонордијском популацијом, а остале гране I1 доживјеће ширу експанзију централном Европом махом током периода 1800-1200. године п.н.е, судећи по времену настанка грана, њиховој разноврсности и заступљености, те времену до заједничког претка.

Већ у наредном периоду после 1700. године п.н.е. уследиће нови талас Индоевропљана који ће Скандинавији донијети германски карактер.

БРОНЗАНО ДОБА

Нордијско бронзано доба почиње 1700. године п.н.е. и завршава се 500. године п.н.е, а њега карактерише нови талас досељеника из централне Европе оличених у хаплогрупама карактеристичнијим за германске народе. Тада започиње нагло ширење I1 хаплогрупе на тлу централне Европе, са интензивирањем комуникације са континенталним дијелом. Бродови постају главна средства комуникације и трговине, њихов значај види се поред осталог и у томе што су Нордијци током бронзаног доба правили споменике у виду „камених бродова“ (Kane, 2019) на гробним хумкама.

Други талас Индоевропљана врло је вјероватно последица експанзије Уњетичке културе (2300-1600. год. п.н.е.) са простора данашње Њемачке. Одатле су се припадници R1b-U106 хаплогрупе проширили на сјевер, гдје су први датирани у 1400. год. п.н.е. према резултатима из студије Алентофт и сарадника. Сама Уњетичка култура слабије је покривена генетичким студијама, тестирано је свега 14 (I5043, I0804, I7197, I0114, I0116, I7199, I4884, I5037, RISE145.SG, I5042, RISE431.SG, I7203, I7196, I7202, узорци из поменутих студија за Уњетичку културу) њених мушких припадника. Углавном су је судећи по узорку (Olalde, et al., 2018; Allentoft, et al., 2015; Mathieson, et al., 2015) сачињавали I2a2, R1a и R1b мушкарци, са мањим удјелом G2a хаплогрупе. Током поменутог периода одиграла се прва етногенеза германских народа и у њој су учествовали припадници I1 хаплогрупе. Уједно ово је, како смо претходно навели, период наглог ширења њених подграна. У овом периоду су следеће подгране извршиле уочљивије позиционирање: Z63 која је махом концентрисана у централној Европи на простору данашње Њемачке, и изостаје у нордијској популацији; Z58 која је концентрисана у западним дјеловима централне Европе; L22 која је груписана у Скандинавији, као и Z2336, док је M227 смјештена источније. Како се вријеме ширења подудара са етногенезом германских народа, вриједи погледати карту из Прилога 5 на којој је приказана експанзија Германа, која је релевантна за I1 хаплогрупу.

Прилог 5. Карта ширења германских племена, рађена према књизи H. Kinder and W. Hilgemann: Atlas zur Weltgesichte – аутора Davius-a (Public Domain)

Од 6 узорака древне ДНК из нордијског бронзаног доба из Шведске, 4 су I1 хаплогрупе и то су узорци RISE179, RISE207, RISE210, RISE175, док су 2 R1b хаплогрупе. На миграције из правца југа Скандинавије ка централној Европи вјерује се да је битно утицала нагла климатска промјена која се десила у периоду између 850. и 650. године прије нове ере, када је наступило нагло захлађење (Kane, 2019).

ГВОЗДЕНО ДОБА И АНТИКА

Како је фокус хаплогрупе на Скандинавији, гвоздено доба дијели се на предримско гвоздено доба које почиње 500. године п.н.е. и траје до 1. године нове ере, други период је римско гвоздено доба које траје од 1. до 400. године н.е, затим следи германско гвоздено доба од 400. до 800. године.

Најстарији узорак којим располажемо из гвозденог доба је са југа Француске из Бесана, а припадао је латенској култури (450-1. год. п.н.е.). Налази се под шифром BES1248 и датиран је између 200-50. год. п.н.е. (Brunel, et al., 2020), затим VK521 из Данске (Margaryan A. , et al., 2019), припадник I1-Z58>Z2040 хаплогрупе који је датиран у 300. годину. У централној Европи из овог периода евидентирани су узорци AED_249, STR_241 и STR_486 из рада Верамаха и сарадника (Veeramah, et al., 2018), који потичу из Баварске и датирани су у период између 460-530. године. Код ових узорака карактеристично је то што су сви имали потпуне сјеверноцентралне европске генетичке примјесе (Fig. 3. из студије). Узорак AED_249 припадао је подграни I1-DF29 (xP109), STR_241 је I1-DF29 (xM227, Z138, Z60) док је STR_486 I1-M253 (xP109). Затим имамо узорак KO_55 из Пољске који припада вилбарској култури (Zenczak, et al., 2017), датиран у 100-300. годину, који припада подграни I1-Z63>L1237 (Рајевац, 2020). У Мађарској на локалитету Солад (Szólád), на узорку од 21 скелета један је I1-P109>FGC21810 (шифра узорка је SZ45), док су остали доминантно R1b и I2a2 (Amorim, et al., 2018) мушкарци. На простору Мађарске нађен је још један I1-M253 узорак али из раног аварског периода, SzO/540 (Neparáczki, et al., 2019). Приложени узорци из радова доводе до закључка о разноврсности I1 подграна у централној Европи која одговара њиховој данашњој распрострањености, што се подудара са раније написаним закључцима у вези ове хаплогрупе. Узорци Лангобарда из касноантичког периода из Италије, R110 који припада подграни I1-Z63>Y7234 и CL63 који припада подграни Y2245, заједно са BES1248 са југа Француске, свједоче о миграцијама германских племена. Англосаксонски узорак NO3423 са подручја Велике Британије, који припада подграни I1a-DF29 (xZ63, M227,Y3603, Z2041, Z138, CTS7362, Z141), с друге стране свједочи о западним досезањима I1 мушкараца током касноантичког периода.

SNP МУТАЦИЈЕ

Хаплогрупу I1 дефинишу снипови M253, P30, P40, M307 и M450 (Karafet, et al., 2008). Она се према тренутном ISOGG стаблу 2019 дијели на три гране: I1a коју дефинише снип DF29, I1b дефинисана Z131 и I1c дефинисана Z17943 снипом (ISOGG, 2020). Овде ћемо констатовати да ISOGG касни са освјежавањем стабла, јер Z17943 и Z131 имају заједничког претка Z17954, а који је на истом филогенетском нивоу са DF29 и новоткривеном линијом CTS12768, стога би у будућој освјеженој верзији стабла Z17954 требала носити ознаку I1b док би CTS12768 носио ознаку I1c.

ЗАСТУПЉЕНОСТ И ПОДГРУПЕ

Хаплогрупа I1 заступљена је у Европи гдје на сјеверу континента биљежи највећу заступљеност и разноврсност грана хаплогрупе. Процентуално гледано најзаступљенија је у нордијским и германским земљама. У Норвешкој је заступљена са 39%, Шведској са 35%, Исланду 34%, Данској 32%, Финској 23%, Њемачкој 17%, Холандији 16%, Аустрији, Белгији, Естонији 12%, Великој Британији 11%, док је код српске популације заступљена са 8% (према подацима Српског ДНК пројекта).

Прилог 6. Распрострањеност хаплогрупе I1-M253 на простору Европе

Детаљан преглед заступљености хаплогрупе I1 у европским популацијама можемо видети у Прилогу 7 испод.

Прилог 7. Процјена I1 популације у наведеним земљама. Статистичка процјена изведена уз помоћ Eurostat базе података мушке популације у европским земљама. За С. Кипар и Израел коришћени су демографски подаци са Википедије.

У .pdf верзији дат је детаљан приказ грана хаплогрупе, као и њихово географско и етничко гравитирање, при чему још једном скрећемо пажњу да је већина подграна заступљена и нордијским земаљама и код германских народа.

СТАРИ НАРОДИ

Хаплогрупу I1 можемо повезати са германским народима, она је учествовала у њиховој етногенези заједно са R1b-U106, R1b-L238, I2a2-M223, R1a-Z284 и R1a-L664 (хYP942) хаплогрупом, што је својевремено и потврђено археогенетиком.

ВИКИНЗИ

Представљају групу народа са сјевера Европе из земаља Данске, Норвешке и Шведске који су најприје започели ратничке походе ка западној Европи, а нешто касније ка истоку према словенском свијету (гдје се традиционално називају Варјазима). Викиншко доба, како то називају западноевропски историчари, почиње 793. године са нападом Викинга на манастир Линдисфарн на сјеверу Енглеске, а траје до 1066. када су Нормани у битци код Хејстингса поразили енглеског краља Харолда Годвинсона и постали владајућа елита. У недавно објављеном раду о Викинзима, на узорку од 296 мушких скелета (Margaryan A. , et al., 2020), 92 су припадала I1 хаплогрупи, што је трећина од укупног узорка. Од тог броја (92), 37 скелета, односно 40%, припадало је I1-L22 линијама, чиме је потврђено писање ранијих истраживача, Јерковића (Јерковић, Y-ДНК хаплогрупа I – најчешћа код Срба, 2012), Нордветa (подјела на „Norse”  и „Ultra-Norse” хаплотипове L22+) и Хеја (Hay, Origins and history of Haplogroup I1 (Y-DNA), 2016) да је L22 најтипичнија викиншка хаплогрупа. Поред L22+ линија, друга по учесталости је Z59+ линија која би иначе претежно била добар кандидат за западногерманске народе, Aнглосаксонце. Упадљиво је одсуство Z63 линија, што и не чуди с обзиром да имају готово искључиво континентални карактер. Пронађена су и два M227 узорка, очекивано на истоку Шведске сходно основаној претпоставци да су углавном учествовали у готским миграцијама.

Могуће варјашке линије на основу распрострањености, археогенетике (у тексту као VK), исходишта и старости грана, биле би следеће: I1-L22>Y21972, заступљена у Русији и Шведској; I1-L22>Y31081, заступљена у Украјини, Русији и Шведској; I1-L22>CTS2208*, Русија, VK220; I1-L22>L813>Y79653, Русија, Шведска и Норвешка; I1-L22>CTS2208>FGC12562, Турска; I1-L22>Z26344>FT100268, Русија и Финска; I1-L22>L813>FGC17580, нордијске земље и Русија; I1-L22>P109>FGC21612, нордијске земље, Русија и Енглеска; I1-L22>CTS5350>BY65672, Y22486, Скандинавија и Русија; I1-L22>Z2338, I1-L22>Y21959, I1-L22>CTS2208, I1-L22>L813>Y19207, I1-L22>Y5473, I1-L22>Y22024, I1-Z58>BY61100 – редом VK223, VK20, VK220, VK14, VK221, VK219, VK539.

ГОТИ

На основу истих горе поменутих параметара Готи би били I1-M227 и следеће I1 линије: I1-Z58>S6402; I1-Z58>Y21391 дио; I1-Z58>A6867; I1-Z58>Z60>Z140>S4700; I1-Z63>S2078>L1242 дио; I1-Z63>S2078>Y16435; I1-Y2592>Y65803; I1-Z63>S2078>Y78357. Наравно ово није коначна оцјена, било је и других грана но за ове са већом сигурношћу претпостављамо.

ВИЗИГОТИ

Визиготске линије би могле бити закључујући према горе поменутом методу: I1-Z63>S2078; I1-Z63>S2078>Y7666; I1-Z63>S2078>Y18660; I1-Z63>S2078>Y59728; I1-Y2592>Y164166; I1-Z58>Z60>Z140>Y29667; I1-Z58>Y7043.

ДРУГИ СТАРИ НАРОДИ

Западни германски народи би махом припадали Z58 и Z63 линијама. Англосаксонске и фризијске гране треба тражити у оним подгранама који се срећу у Енглеској и Бенелуксу, а које имају већу старост од 2000 година. За Лангобарде имамо археогенетску потврду да је једна њихова линија била и I1-P109>FGC21810, узорак SZ45 (Amorim, et al., 2018; Рајевац, 2020).

СРПСКИ НАРОД

Код Срба најбројни генетички I1 родови су Дробњаци I1-P109>FGC22045 и Мацуре I1-Z63>Y16434, а слиједе их I1-Z63>Y13946>PH220 који су расути на широком подручју иземеђу Крајине на западу и западне Србије на истоку; I1-P109>Y13930 се простиру у динарској зони, а исходе из источне Херцеговине; I1-M227>A11380>BY169301 расути су од Крајине до Шумадије, а доводе се у везу са Готима. Присутне су наравно и друге гране, но ово би биле бројније и генетички одређеније.

ДРОБЊАЦИ I1-P109>FGC16695>FGC16678>Y3662>S14887>Y11203>FGC22046>FGC22045

Први помен Дробњака је из 1354. године када су браћа Дабижив, Богоје и Хран, унуци Дробњакови, подигли цркву у Ваганешу (Јиречек, 1923, стр. 54). О њиховом ранијем поријеклу има више теорија базираних што на предањима што на конструкцијама, стога на овај дио старијег поријекла одговор даје генетичка генеалогија. Према резултатима до којих смо дошли испитивањем Y- ДНК, а који су јавно познати захваљујући Српском ДНК пројекту годинама уназад, Дробњаци припадају I1-P109>FGC22045 хаплогрупи. Од најближих рођака изван Балканског полуострва имају Швеђане и друге нордијске народе. По методологији старијег груписања истраживача, њихов хаплотип сврстава се у кластер познат под називом нордијски. До времена најближег заједничког претка свих тестираних I1-FGC22045 мушкараца свега је 700-800 година (YFull, 2020, pp. 8.06.01-8.09.00 ). Дакле, заједнички предак живио је негдје у 13. вијеку. Изван простора матичне Старе Херцеговине и подручја земаља у којима Срби живе, њихове блиске сроднике срећемо у С. Македонији и на југу Албаније те код тестираног Румуна (вјероватно скорије асимилована линија).

Како су им најближи Швеђани и други Нордијци, те како изостају у резултатима других европских популација и како дјеле заједничког претка у оквиру 2200 година са недавно откривеним Викингом из великог археогенетичког истраживања, VK379 из Шведске, овим потврђујемо писање ранијих српских истраживача Синише Јерковића (Јерковић, 2017), Јовице Кртинића (Кртинић, 2020) и других који су писали о викиншком/норманском поријеклу наших Дробњака. Дакле, свако повезивање FGC22045 са источногерманским народима за сада нема упоришта у резултатима Y-ДНК.

Прилог 8. Анализа сирових података Викинга 379, анализирао Милан Радуловић

Контакти Нормана и Срба нису историјска непознаница. Скиличин Настављач почетком XII века бележи податак да је Бодинова војска у Бици код Приштине 1072. године заробила византијског војсковођу Лонгивардопула (грч. Λογγιβαρδόπουλος). Заробљени војсковођа беше послат кнезу Михаилу у Зету, који се тако омили кнезу, да му не само слободу врати, већ примивши од њега веру, да ће убудуће њему служити, даде му своју кћерку за супругу. Лонгивардопул добави својих земљака у помоћ, те како бележи Скиличин Настављач, беше састављена нова војска од српских и норманских чета, која под вођством Лонгивардопула би упућена у помоћ Бодину у борби против Византинаца (Рачки, 1873).

Занимљиво, краљ Михаило ће 1081. године и свог сина Константина Бодина оженити Норманком Јаквинтом Баријском. Подсећања ради, исте године су се Нормани под вођством Роберта Гвискара с 16000 ратника искрцали у Драч, гдје су се сукобили са Ромејима, а гдје су Срби предвођени Бодином избегли директно учешће у бици гдје их је позвао ромејски цар (Живковић, 2006). Да ли је ова група ратника остала на простору српских земаља није познато, као што није познато ни шта се на крају десило с норманско-српском војском коју је предводио Лонгивардопул, али је евидентно да је један мушкарац имао оснивачки ефекат неких 100 година касније од ових дешавања.

По народном сјећању које су записали бројни истраживачи, Дробњаци су се по доласку на Језера сукобили са старосједилачким племеном Крича. Борбе између њих биле су дуготрајне и исцрпљујуће. Како су Кричи дали жилав отпор, Дробњацима су у помоћ прискочила друга околна племена, те су Криче потисли према планини Кучајевици гдје су изазвали помор међу њима. Неко вријеме након тога Кричи су се искупили у Фочи и преко Пиве од стране Дурмитора ударили на Дробњаке, али су их ови дочекали. Борбе између Дробњака и Крича биле су дуготрајне и исцрпљујуће, а крајњи резултат борби био је пребацивање Крича на десну обалу Таре (Лубурић, 1930). Народно предање приповједа да је на дробњачком земљишту почела борба против Грка, која је кулминирала у доба Стефана Немање.

Током средњег вијека били су у влашком статусу, а према њиховом предању учествовали су у сукобу Николе Алтомановића и кнеза Лазара Хребељановића на кнежевој страни, предводио их је војвода Милеша Мандић након чега их је кнез Лазар даривао повластицама; у Косовском боју предводио их је Ђурјан Косовчић (Лубурић, 1930, стр. 22, 95).

Ископавањем посмртних остатака из гробнице кнеза Николе Рашковића Дробњака, властелина из 15. вијека, у Церници 2018. године и обрадом његовог Y-ДНК профила непобитно смо утврдили чињеницу да се ради о припаднику дробњачког племена. Но, о кнезу Николи биће више речи у књизи „Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине”.

Током отоманске окупације, миграциони правци Дробњака ишли су махом у смјеру других динарских крајева, тако их срећемо заједно са Кричима и Пивљанима у Крајини. Снажно жаришно присуство рода у Полимљу не чуди јер је оно наслоњено на матичну регију, док је јако присуство на Романији последица миграција из Дробњака током бурних година 18. и 19. вијека и нешто мање оних са краја 17. вијека.

МАЦУРЕ I1-Z63>FGC81364>S2078>S2077>Y16435>Y16437>Y16434

Мацуре су према усменој традицији стари предсловенски народ са простора данашње Црне Горе, из њеног источног дијела, а који је живио на подручју данашњих Пипера, Братоножића, Морачана, Ровчана и Васојевића. Остали су топоними као свједочанство о овом племену, и то су између осталог, пашњак Мацуровине изнад села Лијешње, дио шуме Кунак у насељу Церовица са називом Мацур бријег; бројна стара гробља у селима Трмању, Лијешњу, Вељем Дубоком, Сретешкој Гори, Међуријечју, Церовици те у Горњим Ровцима, где се два гробља називају мацурским, али и у бројним другим местима (Вујанић, Јерковић, Кртинић, & Маринковић, 2014). Како су сви топоними Мацура везани за висоравни и планинске предјеле, аналогно закључујемо да се радило о становништву које се претежно бавило сточарством, односно које је касније током средњег вијека долазило из влашког сталежа.

Прилог 8. Старосједилачки топоними (Вујанић, Јерковић, Кртинић, & Маринковић, 2014)

Као разлог наглог нестанка овог племена наводе се оштре зиме, гладне године и њихови међусобни сукоби, те је тако у Црној Гори остала узречица „поклали се к’о Мацуре“ или „побише се к’о Мацуре“ (Вујанић, Јерковић, Кртинић, & Маринковић, 2014, стр. 44). Путем Y-ДНК анализе носилаца презимена Мацура из Крајине и њима сродних братстава из Брда у Црној Гори (в. Табелу Српског ДНК пројекта), утврдили смо прапоријекло овог старог племена, а оно је у најкраћем речено германско и припада хаплогрупи I1- Y16434. Прегледом цјелокупне предачке Y16435 хаплогрупе, највјероватније се ради о линији проистеклој од источногерманских народа.

ДРУГИ СРПСКИ I1 РОДОВИ

Осим дробњачке I1-P109 подгране, на нашим просторима срећемо још најмање двије, а то су Y13930 и Y5621. Хаплогрупу I1-Y13930 срећемо у динарској зони и њено матично подручје је источна Херцеговина; док је Y5621 присутна у околини Врања и вриједи поменути да овој грани припадају два викиншка узорка VK70 и VK281.

Род који за сада није именован а који припада I1-Z63>Y13946>Y51867>PH220 хаплогрупи расут је широм српског етничког простора, од Расине до Босанске Крајине. Даље рођаке ван нашег простора срећемо у Бугарској на удаљености од око 1200 година, а паралелна братска грана Y51867>S22866 присутна је у Швајцарској и Њемачкој, док је заједнички предак Y51867 гране живио прије 2300 година. Равномјернија распрострањеност нам говори у прилог раном учествовању у етногенези Срба, док у комбинацији са претходно наведеним удаљеностима са другим Y51867 мушкарцима излачимо закључак о предсловенском поријеклу рода, односно врло вјероватно се ради о потомцима германских племена која су продрла на Балкан. Наравно могуће су и друге опције досељавања у предсловенском времену, но истакли смо ову вјероватнију.

Још један род који је бројан а није именован, припада подграни I1-M227>A11380>BY169301 и расут је широм српског етничког простора, што нам говори о њиховом раном учествовању у етногенези Срба. Изван Балкана, у оквиру од 2500 година срећемо њихове сроднике у Бјелорусији и Аустрији. Могуће је да су готског поријекла.

Присутне су и друге линије код нас, али како нису нарочито заступљене и како нису довољно профилисане о њима не можемо нешто подробније писати и извлачити закључке.

ПОЗНАТЕ ЛИЧНОСТИ

Биргер Јарл, аутора Ad Meskens-a CC BY-SA 4.0

БИРГЕР ЈАРЛ

Био је јарл Шведске (1248-1266) и зет шведског краља Ерика XI. Долазио је из породице Фолкунга и основао је династију Бјалбо. Представљао је једног од највећих шведских државника средњег вијека. Тестирањем његових посмртних остатака и његовог сина установљено је да припадају хаплогрупи I1 (Malmström, et al., Finding the founder of Stockholm, 2012).

НИКОЛА РАШКОВИЋ ДРОБЊАК

Српски је властелин са подручја Гацка који се помиње у дубровачким списима 1453. године. Током ископавања на локалитету под Маковим валом у Церници крај Гацка 2018. године, уз темеље цркве-задужбине кнегиње Јелене Лазаревић налази се гробно мјесто кнеза Николе чији су узорци тестирани у лабораторији Биолошког факултета из Београда. Ископавање је водио Музеј Херцеговине у Требињу, док је Друштво српских родословаца „Порекло“ било иницијатор истраживачког подухвата. Према резултатима које је обрадио тим Српског ДНК пројекта, кнез Никола Рашковић припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045 и роду Дробњака.

Рајнер Први од Монака, сликар Eugène-Louis CHARPENTIER (1811-1890)

ДИНАСТИЈА ГРИМАЛДИ

Династија Грималди је италијанског поријекла и владала је у периоду од 1297. године до 1731. године, када је умро посљедњи члан ове породице. Након смрти посљедњег члана династије Грималди на власт долази династија Матињон-Грималди која је владала до 1949. године. Монаком данас влада династија Полињак-Грималди. Припадају хаплогрупи I1-P109 (Grimaldi – Family Tree DNA, 2020).

ПОРОДИЦА ЛИ

Према подацима са пројекта Ли презимењака (Lee Surname DNA Research Project, 2020, p. Subgroup 21: Lees of VA (Richard Lee m. Ann Constable), позната породица Ли из Вирџиније и Мериленда од којих су били Ричард Први Ли, највећи велепосједник у САД-у и чувени јужњачки генерал Роберт Ли припада I1-P109>S10891>Y13930>Y14227>Y14225>BY70495.

Александар Хамилтон

АЛЕКСАНДЕР ХАМИЛТОН

Александер Хамилтон (1757-1804) је један од „Очева оснивача САД“. Био је амерички политичар, економиста и први секретар финансија САД. Захваљујући његовој замисли је сазвана Филаделфијска уставотворна скупштина, а био је и коаутор Федералистичких списа, дјела које се сматра главним извором за тумачење Устава САД. Према резултатима са Хамилтон ДНК пројекта (HAMILTON SURNAME DNA RESULTS AND DISCUSSION, 2020, pp. Group I1-5), Александар је припадник I-Z59>CTS8647>Z60>Z140>Z141>Y15150>Y48678 хаплогрупе.

ЕНДРУ ЏЕКСОН

Џексон Ендру Џексон (1767-1845) био је амерички предсједник и оснивач данашње Демократске странке, такође је био и војсковођа. Познат је по томе што је био 7. предсједник САД. Према анализи генеалогије Хеја (Hay, Thread: President Andrew Jackson belonged to haplogroup I1, 2014) и резултатима са пројекта Џексона (The Jackson Project, 2014), он је припадао I1 хаплогрупи.

Лав Николајевич Толстој

ЛАВ НИКОЛАЈЕВИЧ ТОЛСТОЈ

Лав Толстој (1828-1910) био је руски гроф и писац, један од великана свјетске књижевности и један од највећих реалиста тога доба. Познат је по своја два највећа дјела, „Ана Карењина” и „Рат и мир”. Тестирањем његовог потомка Петра Толстоја утврђено је да припада хаплогрупи I1 (Hay, Origins and history of Haplogroup I1 (Y-DNA), 2016).

ДРАГОМИР БОЈАНИЋ ГИДРА

Драгомир Бојанић-Гидра (1933-1993) био је српски позоришни, телевизијски и филмски глумац. Глумио је у више од сто улога у филмовима и ТВ серијама, а улога Жике Павловића у филмском серијалу „Луде године” остала је као култна. Шездесетих година прошлог вијека у Италији снимио је десетак вестерн и акционих филмова. За улогу у филму Балада о револверашу (1967) режисера А. Калтабијана добио је и награду. Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045 и роду Дробњака.

ЛИТЕРАТУРА

Adams, S. M., Bosch, E., Balaresque, P. L., Ballereau, S. J., Lee, A. C., Arroyo, E., & Carracedo, A. (2008). The genetic legacy of religious diversity and intolerance: paternal lineages of Christians, Jews, and Muslims in the Iberian Peninsula. The American Journal of Human Genetics, 83, 725-736. doi:https://doi.org/10.1016/j.ajhg.2008.11.007

Allentoft, M. E., Sikora, M., Sjögren, K. G., Rasmussen, S., Rasmussen, M., Stenderup, J., & Malaspinas, A. S. (2015). Population genomics of bronze age Eurasia. Nature, 167-172. doi:https://doi.org/10.1038/nature14507

Amorim, C. E., Vai, S., Posth, C., Modi, A., Koncz, I., Hakenbeck, S., & Baricco, L. P. (2018). Understanding 6th-century barbarian social organization and migration through paleogenomics. Nature communications, 1-11. doi:https://doi.org/10.1038/s41467-018-06024-4

Banffy, E. (2000). The Late Starcevo and the Earliest Linear Pottery Groups n Western Transdanubia. Documenta Praehistorica XXVII, 173-185.

Battaglia, V., Fornarino, S., Al-Zahery, N., Olivieri, A., Pala, M., Myres, N. M., & Semino, O. (2009). Y-chromosomal evidence of the cultural diffusion of agriculture in southeast Europe. European Journal of Human Genetics, 820- 830. doi:10.1038/ejhg.2008.249

Boattini, A., Martinez-Cruz, B., Sarno, S., Harmant, C., Useli, A., Sanz, P., & Quintana-Murci, L. (2013). Uniparental Markers in Italy Reveal a Sex-Biased Genetic Structure and Different Historical Strata. PLOS ONE, 1-2. doi:10.1371/journal.pone.0065441

Bošnjački DNK projekat. (2019, 5 3). Bošnjački DNK projekat-statistika. Novi Pazar: Bošnjački DNK projekat. Preuzeto sa Bošnjački DNK projekat.

Broich, G., Fabbri, M., & Avato, F. M. (2015). Specific European Y-Chromosome Haplotype I and its subclasses: migrations and modern prevalence. IXth Colloque of Genealogy, 1-17.

Brunel, S., Bennett, E. A., Cardin, L., Garraud, D., Emam, H. B., Beylier, A., & Dedet, B. (2020). Ancient genomes from present-day France unveil 7,000 years of its demographic history. Proceedings of the National Academy of Sciences, 12791-12798. doi:https://doi.org/10.1073/pnas.1918034117

Decorte, R., Larmuseau, M., & Ottoni, C. (2012, 2 10). Contributor Ronny Decorte, Maarten Larmuseau, Claudio Ottoni (YC000108). Retrieved from YHRD: https://yhrd.org/YC000108-Ronny+Decorte%2C+Maarten+Larmuseau%2C+Claudio+Ottoni

Dogan, S., Babic, N., Gurkan, C., Goksu, A., Marjanovic, D., & Hadziavdic, V. (2016). Y-chromosomal haplogroup distribution in the Tuzla Canton of Bosnia and Herzegovina: A concordance study using four different in silico assignment algorithms based on Y-STR data. Homo, 471-483. doi:https://doi.org/10.1016/j.jchb.2016.10.003

Eupedia. (2017, 6). Distribution of European Y-chromosome DNA (Y-DNA) haplogroups by country in percentage. Retrieved from Eupedia: https://www.eupedia.com/europe/european_y-dna_haplogroups.shtml

Family Tree DNA. (NN). Ken Nordtvedt – Genetic Genealogy Interview. Retrieved from Family Tree DNA: https://learn.familytreedna.com/news/ken-nordtvedt-genetic-genealogy-interview/

Fernandes, D. M., Strapagiel, D., Borówka, P., Marciniak, B., Żądzińska, E., Sirak, K., & Lorkiewicz, W. (2018). A genomic Neolithic time transect of hunter-farmer admixture in central Poland. Scientific reports, 1-11. doi:https://doi.org/10.1038/s41598-018-33067-w

Ferri, G., Tofanelli, S., Alù, M., Taglioli, L., Radheshi, E., Corradini, B., & Beduschi, G. (2010). Y-STR variation in Albanian populations: implications on the match probabilities and the genetic legacy of the minority claiming an Egyptian descent. International journal of legal medicine, 124(5), 363-370. doi:https://doi.org/10.1007/s00414-010-0432-x

Francalacci, P., & Sanna, D. (2008). History and geography of human Y- chromosome in Europe: A SNP perspective. Journal of anthropological sciences, 59-89.

Gamba, C., Jones, E. R., Teasdale, M. D., McLaughlin, R. L., Gonzalez-Fortes, G., Mattiangeli, V., & Whittle, A. (2014). Genome flux and stasis in a five millennium transect of European prehistory. Nature communications, 1-9. doi:https://doi.org/10.1038/ncomms6257

Genetiker. (2018). More Y-SNP calls for Stora Förvar 11. Retrieved from Genetiker: https://genetiker.wordpress.com/more-y-snp-calls-for-stora-forvar-11/

Genetis.ru. (2017, 10 24). Описание гаплогруппы I1-M253. Retrieved from Genetis.ru: http://gentis.ru/info/ydna-tutorial/hg-i/m253

Grimaldi – Family Tree DNA. (2020). Grimaldi. Retrieved from Family Tree DNA: https://www.familytreedna.com/groups/grimaldi-htm/about/background

Grugni, V., Raveane, A., Mattioli, F., Battaglia, V., Sala, C., Toniolo, D., . . . Semino, O. (2018). Reconstructing the genetic history of Italians: new insights from a male (Y-chromosome) perspective. Annals of human biology, 44-56. doi:https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/03014460.2017.1409801?journalCode=iahb20

Günther, T., Malmström, H., Svensson, E., Omrak, A., Sánchez-Quinto, F., & Kılınç, G. M. (2018). Population genomics of Mesolithic Scandinavia: Investigating early postglacial migration routes and high-latitude adaptation. PLOS Biology, 1-22. doi:https://doi.org/10.1371/journal.pbio.2003703

Gworys, B., Rosińczuk-Tonderys, J., Chrószcz, A., Janeczek, M., Dwojak, A., Bazan, J., & Całkosiński, I. (2013). Assessment of late Neolithic pastoralist’s life conditions from the Wroclaw–Jagodno site (SW Poland) on the basis of physiological stress markers. Journal of archaeological science, 2621-2630. doi:https://doi.org/10.1016/j.jas.2013.02.002

Haak, W., Balanovsky, O., Sanchez, J. J., Koshel, S., Zaporozhchenko, V., Adler, C. J., & Dresely, V. (2010). Ancient DNA from European early neolithic farmers reveals their near eastern affinities. PLoS Biol, e1000536. doi:https://doi.org/10.1371/journal.pbio.1000536

Haak, W., Lazaridis, J., Patterson, N., Rohland, N., Mallick, S., Llamas, B., . . . Nordenfelt, S. (2015). Massive migration from the steppe is a source for Indo- European languages in Europe. bioRxiv, 013433. doi:https://doi.org/10.1101/013433

HAMILTON SURNAME DNA RESULTS AND DISCUSSION. (2020, 3). Results for Matching Haplotypes with Haplogroups E, G, J and I (other than Groups A and B). Retrieved from personal.psu.edu: http://www.personal.psu.edu/faculty/g/a/gah4/HamDNA/IGrps.html

Hay, M. (2014, 6 15). Thread: President Andrew Jackson belonged to haplogroup I1. Retrieved from Eupedia: https://www.eupedia.com/forum/threads/30167-President-Andrew-Jackson-belonged-to-haplogroup-I1

Hay, M. (2016, October). Origins and history of Haplogroup I1 (Y-DNA). Eupedia.com, 1-11. Retrieved from https://www.researchgate.net/publication/309558752

Helgason, A., Sigurðardóttir, S., Nicholson, J., Sykes, B., Hill, E. W., Bradley, D. G., & Stefánsson, K. (2000). Estimating Scandinavian and Gaelic ancestry in the male settlers of Iceland. The American Journal of Human Genetics, 67(3), 697-717. doi:https://doi.org/10.1086/303046

Heraclides, A., Bashiardes, E., Fernández-Domínguez, E., Bertoncini, S., Chimonas, M., & Christofi, V. (2017). Y-chromosomal analysis of Greek Cypriots reveals a primarily common pre-Ottoman paternal ancestry with Turkish Cypriots. PLOS ONE, 12(6), e0179474. doi:https://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0179474

ISOGG. (2019, July 31). Y-DNA Haplogroup Tree. Retrieved from ISOGG (International Society of Genetic Genealogy): https://isogg.org/tree/

ISOGG. (2020, 7 28). Y-DNA Haplogroup I and its Subclades – 2019-2020. Retrieved from International Society of Genetic Genealogy – ISOGG: https://docs.google.com/spreadsheets/d/1TH2aUkqHUV8coChJOCxGeXMg6QdyRTPthWOpW8IyCJE/edit#gid=198726360

Jankova, R., Seidel, M., Videtič Paska, A., Willuweit, S., & Roewer, L. (2019). Y- chromosome diversity of the three major ethno-linguistic groups in the Republic of North Macedonia. Forensic Science International: Genetics, 165 – 170. doi:https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S1872497319301097

Kane, N. (2019). History of the Vikings and Norse Culture. Online book: Spangenhelm Publishing.

Karachanak, S., Grugni, V., Fornarino, S., Nesheva, D., Al-Zahery, N., Battaglia, V., . . . Semino, O. (2013). Y-Chromosome Diversity in Modern Bulgarians: New Clues about Their Ancestry. PLoS ONE, 8(3), 1-9. doi:https://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0056779

Karafet, T. M., Mendez, F. L., Meilerman, M. B., Underhill, P. A., Zegura, S. L., & Hammer, M. F. (2008). New binary polymorphisms reshape and increase resolution of the human Y chromosomal haplogroup tree. Genome research, 18(5), 830-838. doi:https://genome.cshlp.org/content/18/5/830

Kayser, M., Lao, O., Anslinger, K., Augustin, C., Bargel, G., Edelmann, J., & Hohoff, C. (2005). Significant genetic differentiation between Poland and Germany follows present-day political borders, as revealed by Y-chromosome analysis. Hum Genet 117, 428-443. doi:https://doi.org/10.1007/s00439-005-1333-9

Lamnidis, T. C., Majander, K., Jeong, C., Salmela, E., Wessman, A., Moiseyev, V., & Sajantila, A. (2018). Ancient Fennoscandian genomes reveal origin and spread of Siberian ancestry in Europe. Nature communications, 1-12. doi:https://doi.org/10.1038/s41467-018-07483-5

Lappalainen, T., Laitinen, V., Salmela, E., Andersen, P., Huoponen, K., Savontaus, M. L., & Lahermo, P. (2008). Migration waves to the Baltic Sea region. Annals of human genetics, 337-348. doi:https://doi.org/10.1111/j.1469-1809.2007.00429.x

Lee Surname DNA Research Project. (2020, 11 14). Lee Surname DNA Research Project (and Leigh, Lea, etc). Retrieved from FamilyTreeDNA: https://www.familytreedna.com/public/Lee/default.aspx?section=yresults

Lemercier, O. (2018). Think and Act. Local Data and Global Perspectives. Journal of Neolithic Archaeology, 77-96. doi:https://www.jna.uni-kiel.de/index.php/jna/article/view/146

Lipson, M., Szécsényi-Nagy, A., Mallick, S., Pósa, A., Stégmár, B., Keerl, V., . . . Oross, K. (2017). Parallel palaeogenomic transects reveal complex genetic history of early European farmers. Nature, 368-372. doi:https://doi.org/10.1038/nature24476

Luca, F., Di Giacomo, F., Benincasa, T., Popa, L. O., Banyko, J., Kracmarova, A., & Brdicka, R. (2007). Y-Chromosomal Variation in the Czech Republic. American Journal of Physical Anthropology: The Official Publication of the American Association of Physical Anthropologists, 132-139. doi:https://doi.org/10.1002/ajpa.20500

Malmström, H., Günther, T., Svensson, E. M., Juras, A., Fraser, M., Munters, A. R., & Storå, J. (2019). The genomic ancestry of the Scandinavian Battle Axe Culture people and their relation to the broader Corded Ware horizon. Proceedings of the Royal Society B, 20191528. doi:https://doi.org/10.1098/rspb.2019.1528

Malmström, H., Vretemark, M., Tillmar, A., Durling, M. B., Skoglund, P., Gilbert, M. T., & Götherström, A. (2012). Finding the founder of Stockholm – A kinship study based on Y-chromosomal, autosomal and mitochondrial DNA. Annals of Anatomy-Anatomischer Anzeiger, 138-145. doi:https://doi.org/10.1016/j.aanat.2011.03.014

Margaryan, A., Lawson, D. J., Sikora, M., Racimo, F., Rasmussen, S., Moltke, I., & Korneliussen, T. (2020). Population genomics of the Viking world. Nature, 390- 396. doi:https://doi.org/10.1038/s41586-020-2688-8

Margaryan, A., Lawson, D., Sikora, M., Racimo, F., Rasmussen, S., Moltke, I., & Korneliussen, T. (2019). Population genomics of the Viking world. BioRxiv, 703405. doi:https://doi.org/10.1101/703405

Martínez-Cruz, B., Mendizabal, I., Harmant, C., de Pablo, R., Ioana, M., Angelicheva, D., . . . Quintana-Murci, L. (2016). Origins, admixture and founder lineages in European Roma. European journal of human genetics : EJHG, 24(6), 937–943. doi:https://doi.org/10.1038/ejhg.2015.201

Mathieson, I., Alpaslan-Roodenberg, S., Posth, C., Szécsényi-Nagy, A., Rohland, N., Mallick, S., & Fernandes, D. (2018). The genomic history of southeastern Europe. Nature, 197-203. doi:https://doi.org/10.1038/nature25778

Mathieson, I., Lazaridis, I., Rohland, N., Mallick, S., Patterson, N., Roodenberg, S. A., & Sirak, K. (2015). Genome-wide patterns of selection in 230 ancient Eurasians. Nature, 499-503.

Mršić, G., Petek, M., Vrdoljak, A., Popović, M., Valpotić, I., Anđelinović, Š., . . . Primorac, D. (2012). Croatian national reference Y-STR haplotype database. Molecular Biology Reports, 39, 7727–7741. doi: https://link.springer.com/article/10.1007/s11033-012-1610-3

Narasimhan, V. M., Patterson, N., Moorjani, P., Rohland, N., Bernardos, R., Mallick, S., . . . Adamski, N. (2019). The formation of human populations in South and Central Asia. Science (New York, N.Y.), eaat7487. doi:https://doi.org/10.1126/science.aat7487

Neparáczki, E., Maróti, Z., Kalmár, T., Maár, K., Nagy, I., Latinovics, D., & Balogh, C. (2019). Y-chromosome haplogroups from Hun, Avar and conquering Hungarian period nomadic people of the Carpathian Basin. Scientific reports, 1-12. doi:https://doi.org/10.1038/s41598-019-53105-5

Nikitin, A. G., Stadler, P., Kotova, N., Teschler-Nicola, M., Price, T. D., & Hoover, J. (2019). Interactions between earliest Linearbandkeramik farmers and central European hunter gatherers at the dawn of European Neolithization. Scientific reports, 1-10. doi:https://doi.org/10.1038/s41598-019-56029-2

Nordtvedt, K. (2004). Simplicity of “Ultra-Norse” I1a haplotype. Retrieved from https://forums.familytreedna.com/forum/group-administrators-forums/group-administrators-advanced-chat/4056-dys462-is-essentual-to-classifying-i1a-ultra-norse#post4056

Nordtvedt, K. (2008, 3 18). Y-DNA-HAPLOGROUP-I. Retrieved from Ancestry: https://web.archive.org/web/20081013130303/http://archiver.rootsweb.ancestry.com/th/read/Y-DNA-HAPLOGROUP-I/2008-03/1205856226

Olalde, I., Brace, S., Allentoft, M. E., Armit, I., Kristiansen, K., Booth, T., & Altena, E. (2018). The Beaker phenomenon and the genomic transformation of northwest Europe. Nature, 190-196. doi:https://doi.org/10.1038/nature25738

Olalde, I., Mallick, S., Patterson, N., Rohland, N., Villalba-Mouco, V., Silva, M., & Soares, P. (2019). The genomic history of the Iberian Peninsula over the past 8000 years. Science, 1230-1234. doi:https://science.sciencemag.org/content/363/6432/1230

Parson, W., Berger, B., & Niederstätter, H. (2014). Contributor Walther Parson, Burkhard Berger, Harald Niederstätter (YC000005). Retrieved from YHRD: https://yhrd.org/YC000005-Walther+Parson%2C+Burkhard+Berger%2C+Harald+Niederst%C3%A4tter

Pericic, M., Lauc, L. B., Klaric, I. M., Rootsi, S., Janićijević, B., Rudan, I., & Šijački, A. (2005). High-resolution phylogenetic analysis of southeastern Europe traces major episodes of paternal gene flow among Slavic populations. Molecular biology and evolution, 1964-1975. doi:https://doi.org/10.1093/molbev/msi185

Rački, F. (1873). Borba južnih Slovena za državnu neodvisnost u XI. vieku. Zagreb : D. Albrecht

Rootsi, S., Magri, C., Kivisild, T., Benuzzi, G., Help, H., Bermisheva, M., . . . King, R. (2004). Phylogeography of Y-chromosome haplogroup I reveals distinct domains of prehistoric gene flow in europe. American journal of human genetics, 128–137. doi:https://doi.org/10.1086/422196

Rosser, Z., Zerjal, T., Hurles, M., Adojaan, M., Alavantic, D., & Amorim, A. (2000). Y- Chromosomal Diversity in Europe Is Clinal and Influenced Primarily by Geography, Rather than by Language. Am J Hum Genet, 67(6), 1526-43.

Saag, L., Varul, L., Scheib, C. L., Stenderup, J., Allentoft, M. E., Saag, L., & Kriiska, A. (2017). Extensive farming in Estonia started through a sex-biased migration from the Steppe. Current biology, 2185-2193. doi:https://doi.org/10.1101/112714

Sanchez, J. J., Børsting, C., Hernandez, A., Mengel-Jørgensen, J., & Morling, N. (2004). Y chromosome SNP haplogroups in Danes, Greenlanders and Somalis. International Congress Series 1261, 347-349. doi:https://doi.org/10.1016/S0531-5131(03)01635-2

Scozzari, R., Cruciani, F., Pangrazio, A., Santolamazza, P., Vona, G., & Moral, P. (2001). Human Y-chromosome variation in the western mediterranean area: Implications for the peopling of the region. Human Immunology, 871-884. doi:https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0198885901002865?via%3Dihub

Sirak, K., Fernandes, D., Cheronet, O., Harney, E., Mah, M., Mallick, S., & Candilio, F. (2020). Human auditory ossicles as an alternative optimal source of ancient DNA. Genome Research, 427-436. doi:https://genome.cshlp.org/content/early/2020/03/12/gr.260141.119

Szécsényi-Nagy, A., Brandt, G., Haak, W., Keerl, V., Jakucs, J., & Möller-Rieker, S. (2015). Tracing the genetic origin of Europe’s first farmers reveals insights into their social organization. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences, 282(1805), 20150339. doi:https://doi.org/10.1098/rspb.2015.0339

The Jackson Project. (2014, 6 15). The Jackson Project. Retrieved from FamilyTreeDNA: https://www.familytreedna.com/public/jackson/default.aspx?section=yresults

The Y Chromosome Consortium. (2002). A Nomenclature System for the Tree of Human Y-Chromosomal Binary Haplogroups. Genome Research, 12(2), 339–348. doi:https://genome.cshlp.org/content/12/2/339

Veeramah, K. R., Rott, A., Groß, M., van Dorp, L., López, S., Kirsanow, K., & Hofmanová, Z. (2018). Population genomic analysis of elongated skulls reveals extensive female-biased immigration in Early Medieval Bavaria. Proceedings of the National Academy of Sciences, 3494-3499. doi:https://doi.org/10.1073/pnas.1719880115

Villalba-Mouco, V., van de Loosdrecht, M. S., Posth, C., Mora, R., Martínez-Moreno, J., Rojo-Guerra, M., & Crevecoeur, I. (2019). Survival of Late Pleistocene Hunter-Gatherer Ancestry in the Iberian Peninsula. Current Biology, 1169- 1177. doi:https://doi.org/10.1016/j.cub.2019.02.006

Wetton, J., Lall, G., Lampert, J. E., & Jobling, M. (2018, 2 1). Population United Kingdom [British]. Retrieved from YHRD: https://yhrd.org/YP000906-United+Kingdom+%5BBritish%5D

Wiik, K. (2008). Where did European men come from? ournal of genetic genealogy, 35-85.

YFull. (2020, April 25). YFull YTree v8.04.01 . Retrieved from YFull: https://www.yfull.com/tree/I1/

YFull. (2020, November 3). YFull YTree v8.09.00 I-FGC22045. Retrieved from YFull: https://www.yfull.com/tree/I-FGC22045/; https://www.yfull.com/arch-8.06/tree/I-FGC22045/

Zenczak, M., Handschuh, L., Juras, A., M., M.-S., A., P., J., P., . . . Figerowicz, M. (2017). Y-chromosome haplogroup assignment through next generation sequencing of enriched ancient DNA libraries. Anthropological Genetics, 173. Retrieved from https://www.academia.edu/33791135/2017_Zenczak_…..Piontek_…_Y-chromosome_haplogroup_assignment_through_next_generation_sequencing_of_enriched_ancient_DNA_libraries

Вујанић, Д., Јерковић, С., Кртинић, Ј., & Маринковић, А. (2014). Књига о Мацурама : генетичко-историјска студија. Београд : Друштво српских родословаца „Порекло”

Живковић, Т. (2006). Портрети владара радног средњег века (IX-XII) : од Властимира до Борића. Београд : Завод за уџбенике

Јерковић, С. (2012, децембар 17). Y-ДНК хаплогрупа I – најчешћа код Срба. Преузето са портала Порекло: https://www.poreklo.rs/2012/12/17/y-dnk-haplogrupa-i-naj%C4%8De%C5%A1%C4%87a-kod-srba/

Јерковић, С. (2017, мај 1). ДНК и митови : сви смо из Црне Горе? Преузето са Фронтал: https://www.frontal.rs/dnk-i-mitovi-svi-smo-iz-crne-gore/

Јиречек, К. Ј. (1923). Историја Срба. Св. 3 : (Културна историја). Београд : Издавачка књижарница Геце Кона

Кртинић, Ј. (2020). Генетика и Срби : Од Карпата до Јадрана. У Catena mundi IV – четврти том енциклопедије. Београд : Catena mundi.

Лубурић, А. (1930). Дробњаци – племе у Херцеговини. Београд : Српска краљевска академија

Рајевац, М. (2020). Древна I1 . Београд : Друштво српских родословаца Порекло

Српски ДНК пројекат. (2021). Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине. Београд : Друштво српских родословаца „Порекло”

Flag Counter

Аутор чланка:
Милан Радуловић

Коментари (19)

Одговорите

19 коментара

  1. Влашанин

    Прво да нешто врло битно разјаснимо:Већ дуго времена род тј братство које живи у Далмацији који потичу од истог претка дакле једна фамилија претка који је доселио у 15,16веку у Далмацију из Брда у Црној Гори,из Доње Мораче,или Васојевића са надимком Мацура Ви називате Мацуре и читав тај род или племе,или како су називани у Брдима давњи народ Мацуре(Словени из Мазурије у Пољској)гледате кроз само једну хаплогрупу-подграну I1Z63-16434,грану тестираног братства из Далмације.Прво и веома битно:Ова подграна је одавно на Yufull-u њена старост је неких 10-11векова.Дакле ова подграна је настала у Северној Албанији,област Пука,Дукађин негде у 11веку где се и данас налази највећи број носилаца ове хапло групе подгране као и међу Албанцима и код Срба који су пореклом Арбанаси из области Пука.Собзиром на Tmrca старост подгране потпуно је јасно да ова подграна Нема никакве везе са Мазуријом и правим Мацурама ни са Словенима уосталом ова подграна скоро и да није присутна у Пољској и Украјини већ само на Балкану углавном у Албанији.Собзиром на старост подгране I1Z63-16434 од 1050-1100год.могли би ову подграну повезати са Норманима у Албанији 11век,или евентуал.Немачки крсташи који су за Запада ишли кроз Зету у време Бодина.Већ I1Z63-16435 могуће потомци Гепида-Гота у Епиру у 5веку.У сваком случају Далматинске Мацуре су досељеници Арбанаси-Арбанашки сточари који су 14-16века населили у Морачи у области правих Словенских Мацура па ту добили тај надимак.За разлику од овог рода I1Z63-16434,род I1Z63-Y13946-51867-Ph220 јасно показује повезаност са Словенима бројно присуство ове подгране 51867 у Брдима Црне Горе и родова који су пореклом из Брда,Морача,Ровца,Полимље.Такође ова подграна је присутна у Пољској,код Пољака и Украјинца,такође и код извесног Пруса а Мазури су били познати као Пруско племе.Швајцарац би могао да буде пореклом Бургунд.Ово племе би лако могло да буде носиоц I1Z63-51867 собзиром дасу живели иу Бургундији данаш.Швајцарска али и у Пољској на Висли на ушћу Висле простор Прусије.Закључак:Стари Пруси у Мазурији су могли међу собом имати и бројне Бургунде који су остали на реци Висли док је један број њих отишао на запад на реку Рајну.Исте Германо-Прусе Мазуре су асимилирали Словени у 5,6веку.и то племе је прозвано Мазури-Мазовљани.Исти су са Висле из Пољске у 6,7веку доселили на Балкан у Морачу,где је присутна I1Z63-51867коју имају и Пољаци (Мазурија)и Швајцарац и Италијан из Сев.Италије (Бургундија).Јасно можемо закључити дасу праве Словенске Мацуре у Црној Гори,Племе а не једна породица,имали хаплогрупу I1Z63-51867коју су донели на Балкан из Мазурије у Пољској.Као Мацуре су многи носиоци ове подгране отишли у 15веку из Брда на запад према Далмацији,Херцеговини,највише као стари Словено-Срби побегли од Влашких и Арбанашких катуна који су у 15веку досељавали из Епира у Брда Црне Горе.Поједини Мацуре I1Z63-51867остали су у Морачи и околним племенима као потпуно асимиловани,док је већина иселила на Запад,Југозапад,и Север у Стари Влах.Остали су бројни топоними свугде у Брдима Црне Горе где се види дасу Мацуре били многољудно Словенско паганско племе,чији је траг I1Z63-51867 у Брдима и Херцеговини.Мацуре су Словени и немају никакве везе са Арбанасима из Сев.Албаније.

    • Влашанин

      Собзиром на присуство подгране I1Z63-51867-Ph220 у Пољској и Западној Украјини и код Пруса,и присуство у Полимљу иу Брдима Црне Горе те у Далмацији можемо ову подграну повезати заједно са хаплогрупама I2a и R1a као хаплогрупе које су имали Словени који су у 6,7веку са простора Пољске и реке Висле и Одре из области Мазурије доселили заједно са западним Словенским племенима са Лабе у високе планине данашње Црне Горе.Како је ова подграна I1Z63-51867 била поред R1a присутна код досељених Мазура,присутна у Брдима,а није на Форумима Званично именована нема свој ,,Радни назив,,замолио бих и предложио да ова подграна I1Z63-51867-Ph220 добије Назив ,,Херцеговачке Мацуре,,собзиром да је највећи број носилаца ове подгране из Брда,Мораче,планина Црне Горе од 14-18века иселио у Стару Херцеговину а онда се из Старе Херцеговине потомци ових Мацура даље расељавали на Запад према Далмацији,Крајини,Босни,Североисточно из Ист.Херцеговине према Зап.Србији.Овим именом ,,Херцеговачке Мацуре,,објаснило би се одакле су носиоци ове подгране дошли на Балкан(Мазурија)где је била највећа присутнос I1Z63-51867-Ph220 на Балкану и објаснило би се одакле су дошли у Херцеговину(Брда,Морача)и најважније направила би се јасна разлика од Далматинског братства Мацуре који су Арбанашког порекла из Дукађина прозвани по претку досељенику у Далмацију из Васојевића са надимком Мацура.Дакле род ,,Херцеговачке Мацуре,,подграна Ph220 то су већ ,,ПоСрбљени,,Словени-Мазури у времену 7-10век тј грана представља поСрбљене потомке ових Мазура у Брдима Дукље тј.Зете.

  2. Неко,тамо далеко...

    Нисам генетичар али једна ствар ми није јасна.По ком критеријуму је И1 старија од И2 хаплогрупе? Тј. зашто је западна грана редни број 1 а источна редни број 2? Процјена настанка И1 је прије 27 500 година.Информација из вашег текста.Оквирно 25 500 прије Христа.На званичној страници Википедије процијењена старост,тј настанак И2 је између 26 000 и 31 000 старе ере.Математика нам говори да је И2 старији минимум 500 година.Као што сам написао,нисам генетичар али на прву лопту нешто не штима.Или сте ви направили грешку па сте умјесто 27 500 прије Христа написали само 27 500 предвидивши и 2020 нове ере или овдје постоји класична дискриминација Истока Европе од стране научних кругова на Западу,тј. истицање своје гране као примарне а мрски источњаци по старом неписаном правилу секундарна категорија? Опет све и да је И1 настала око 27500 године старе ере има ли доказа да је старија од И2 чија могућа старост иде и до 31 000 прије Христа.Да се не своди на оно : њихови институти,њихова наука,њихова правила,њихова категоризација?
    Гледајући текст видим и неке занимљивости.
    Екстремно мали број тестираних у Норвешкој,Данској и Холандији.На први поглед ми делује да што су људи богатији то их мање занимају овакве ствари…
    Албанци су скочили са 2.7 % 2010-те на нешто више од 4 % 2019-те (податак са њиховог ДНК пројекта). Да ли је у питању неко штеловање и манипулација? То је значајан раст.
    Изненађујуће низак проценат ове хаплогрупе код балтичких народа.Они редовно истичу себе као “синове Прусије”,тј у секундарној варијанти након свог угро-финског поријекла.Тачно да се то пруско односи на друштвени и културни аспект али реално је било заочекивати значајнији проценат И1 на том простору.Врло су близу германској колевци.југоизападно Њемачка,северозападно Скандинавија .Осим северног краја Естоније који је у близини Финске проценат ове хаплогрупе занемарљив.
    Рекао бих да је највеће изненађење управо Србија.Проценат од 8 % на толикој удаљености од матице је И1 заиста фрапантан податак.Ако може неко да ми одговори из администрације сајта или неко ко боље познаје материју каква су даља очекивања тј . неке будуће пројекције заступљености ове хаплогрупе у Србији? .Смањење,повећање или останак на овом проценту? Делује ми на прву лопту као да су Дробњаци и Херцеговци били најзаинтересованији за српски ДНК пројекат…

    • Влашанин

      Ако можеш ти да објасниш који су то Албанци,Арбанаси који своје порекло повезују са Прусима и Балтичким народима??Са њима су се у великом броју мјешали Словени и источни и они на Западу,и Пољаци и Љутићи и Срби са Германима на Лаби.Висок проценат I1 хаплогрупе и I1Z63 и P109 у Полимљу у Брдима и Рашкој од 8-12посто донели су баш Словени са далеког Севера који су асимиловали Пруска и друга Прибалтичка племена попут Англа и Ругијаца .Посебно су за нас битне асимилације Вилаца-Љутића Бодрића и Пољских племена,Мазура.Свакако дасу ови Словени донели висок проценат I1Z63 могуће и P109 на Балкан,ако су већ од од 5века живели врло близу Балтика.Што се тиче Албанаца разумео бих дасе поистовећују са Илирима,или Норманима,Е1б популацијама из Епира ал какве везе они имају са Прусијом и Прибалтичким племенима. I1Z63код Албанаца чак пре можемо повезати са Готима и Гепидима,или средњовековним Норманима,Крсташима из Фландрије него са Прусима и Германима са Висле из 6века који су Словенизовани дошли на Балкан.

      • Неко,тамо далеко...

        Влашанине прочитајте мој коментар поново.Апсолутно ни на који начин нисам довео у везу Албанију и Балтик.
        Но ајде да разјасним :
        Занимљивости које се односе на табелу у тексту и присутност ове ХГ у Европи:
        1.Изузетно мали број тестираних у Холандији,Норвешкој и Данској ,
        2.Значајније повећање удјела ове ХГ у Албанији у периоду 10 година (2010-2020) и шта би могао бити разлог томе?
        3.Мали удјео ове ХГ на Балтику.Очекивао сам минимум 10-15 % И1 у свакој од ове 3 земље.
        4.Изненађујуће висок проценат И1 хаплогрупе за српски народ.

        • Бранко Тодоровић

          Ове бројке се односе на поједине радове које је аутор користио. То свакако није укупан број тестираних појединаца из неке земље. Тако се могло узети и неко истраживање за Србију, БиХ или Црну Гору, и написати да је проценат узет на основу узорка од 180 људи. Такође, када је реч о уделу хаплогрупе код разних народа, треба имати на уму да нису сви једнако бројни, као и да разновсрност подграна није свуда једнака. Код нас је висок проценат, али је мали број припадника ове хаплогрупе, као што је мали и број њених подграна, за разлику од скандинавских земаља или Немачке, где је њихов број вишеструко већи, по оба параметра.

          • Влашанин

            Искрено мислим да присутност хаплогрупе I1,њених бројних подграна на Балкану,од 8 до12процената међу свим досада тестираним посесебно код Срба,и није тако висока собзиром дасу Словени дошли на Балкан са огромног простора Источне Германије,где су сигурно наилазили на бројне припаднике разних Германских племена која су пре Словена ту живела.Срби су такође живели на територији Германа у Тирингији.Доселили су се на Балкан где је само у Панонији и Дакији у 5,6веку боравили дуже време бројна Германска племена.У 11,12веку преко Балкана,у Византији,Епиру пролазе и дуже време бораве многобројни ратници Нормани иу Византији Варјази.Авари су на Балкану нападали Далмацију бројном војском Утригура и Кутригура међу којима је био и велик број Тиринжана и Бургунда Могуће дасу по поразу Авара многи од њихових Германских вазала остали међу Словенима на Балкану.Готи су имали своје краљевство у јужној Далмацији у 5веку.Зато је још и мали проценат Германских и Скандинавских хаплогрупа собзиром колико су Германи често сусретали-мешали се са Словенима,и колко су боравили на Балкану.

  3. Dubrovski

    Uz svo duzno poštovanje za uloženo u ovu analizu, smatram da je prepostavka da su Drobnjaci Normani zaista smesna. Sami navodite kako je verovatno jedan od tih sto su dosli da pomognu Bodinu posle ostavio svoje tragove. I eto tako vec njegov unuk napravi brojno i mocno srpsko brdjansko pleme. Koi je će to Švedjo ??najamnik da se skrasi u nasim gudurama??? Dajte molim vas.
    Normani su uglavnom bili Danci. Veća je verovatnoća da je to gotska grupa, mada i to teško , jer te grupe nema u Španiji , Italiji, Krimu, gde su oni otišli i ostali, sigurno u vecem broju nego na Balkan i sa vise motiva da odu tamo no da ostanu odje.
    Baltički narodi su u velikoj vecini R1a, tako i , od Nemaca i Poljaka istrebljeni Prusi. Jako je zanimljivo i za veliku sumnju da su istočnogermanska plemena tako ekspanzivna i vojno napredna naprasno nestala i prepustila celu Istočnu Evropu , pa i pola Njemačke miroljubivim Slovenima iz močvara Pripjata, koji su, gle čuda za sto godina okupirali i do dan danas zadržali svoje ime u čitavoj Istočnoj Evropi.
    Srdačan pozdrav

  4. Dubrovski

    Koja je haplogrupa Varjaga? R1b ili I1? slabo su nešto ostavili traga ti Švedjani po Ukrajini i Rusiji?
    Varjag je slovenski izgovor švedskog narodnog imena SVERIGE

    • Влашанин

      Хапло група Новљана нема никакве везе са Готима.Њихова I1P109 је уско повезана са Скандинавијом,и Швеђанима.Подграна која је типична за Новљане је стара око 900 година па у том историјском периоду треба тражити објашњење за порекло Новљана.Име Новљани асоцира на Византијску област из раног средњег века Епир Нова,данашња Албанија а у 11веку ту у околини Драча су се међусобно тукли и ратовали Нормани и њихови сродници по пореклу Варјази Руси који су ратовали за Византинце.Руси,Словенизовани Варјази,Швеђани,претрпели су страховите поразе и губитке па је врло вероватно дасу многи Варјази побегли,спашавали главу,из Епир Нове,у Зету,међу Словене-Србе,а они их по земљи одакле су дошли прозвали Новљани.Има код Пријепоља неколико братстава који су ова хаплогрупа са предањем дасу из Куча,из Медуна.У Кучима за те фамилије њихова презимена нико незна.То би се могло објаснити дасу поменути Варјази Руси побегли од Драча у Дукљу према Скадру и Дривасту,Сарду,Свачу,Византиј.Тврђаве,а једна група одлази према Медеону,Медуну,где остаје.У 15.веку са доласком Мрњавчевића у област Куча ови ,,староседеоци,,одлазе према Грахову у Бањане и одатле у Дробњак.Варјази су у Византију долазили као најамници-плаћеници од 10-13века веома много њих и били су подељени на две велике групе:Руси,Швеђани који су отишли у Кијевску Рус,међу Словене,на реку Волков,и Англо-Варјаге који су у 11,12,веку долазили из Енглеске и Фландрије Германског порекла који су побегли из Енглеске од Норманске Власти.Ти су витезови као беземљаши плаћеници ишли у Византију да ратују за њене интересе.Међутим углавном са противницима Византије Варјази су се тукли сами,без подршке Грка,у случају пораза никог није било брига за њих.Било је логично да од Нормана тад побегну у Рашку која је тад била вазална Византији,у Зету нису смели.

      • Влашанин

        Јако је битно и веома важно питање:Који проценат Германских хаплогрупа и коју подграну I1Z63 су Срби донели на Балкан,тј колико су Германа асимиловали у Полабљу,и колико њих су повели са собом из Тирингије на Балкан.Јер историјски је познато дасу Срби живели источно од реке Зале заједно са осталим Лужичким Словенима на територији где су пре њих живели Германски Хермундури(I1Z63)Свеви,док су Лужичани живели у земљи племена Луги.Источно су били Бургунди.Срби су заједно са Лужичанима населили Тирингију где су почетком 6века чинили око 35посто становништва поред Германских Тиринжана са којима су ратовали.Тиринжани су пореклом Англи и Хермундури.Срби су могуће многе од њих повели са собом на Балкан,као своје робове и слуге али и саборце,јер су и Срби и Тиринжани бежали од Франака.Са Србима је на Балкан пошао и већи број Лужичких Словена који су се у Тирингији сјединили са Србима сви се прозвали Лужички Срби.Половина их је са Србима пошла на Балкан а половина остала у Тирингији.Лужичани су скоро сви Хаплогрупа R1a док су Срби били I2a.Повели су са собом бар око 3-5посто Тиринжана на Балкан,што се негде подудара са 10посто I1Z63 код Лужичких Срба,собзиром дасу Срби на Балкану затекли и раније досељене Романизоване или Словенизоване Германе,Влахе, Мацуре,Матаруге који су временом сви били ПоСрбљени.Даккле од неких 8-11посто I1 хаплогрупа код данашњих Срба,Стари Срби су са реке Лабе и Зале у Ист.Немачкој донели собом бар око 5посто I1Z63 на Балкан у 7веку.

        • Горан

          Народ који је такође дуго времена боравио на Балкану и који веома много утицао на историјска дешавања на југу Европе јесу Готи.Готи су свакако оставили и значајан генетски траг на Балкану собзиром дасу и Визиготи дуго времена боравили у Дакији и Тракији,ишли до Епира а са крајњег југа Визиготи су отишли преко Далмације до Сев.Италије и даље на Запад.Остроготи су боравили у Панонији одакле су отишли у Превалис(Дукља,Зета)одакле одлазе у Италију а затим формирају своју краљевину која обухвата Италију и сву Балканску Далмацију.Њихова краљевина на Балкану је трајала око 50година аи после пораза Острогота од Византинаца,многи Остроготи на Балкану нису тренутно нестали већ су многи остали у брдима Балкана у 5 и 6веку где су дочекали Словене.Неки су били полуроманизовани сточари планинци названи Власи,а неки су у 6,7веку били Словенизовани.У генетском смислу су за Србе и друге Балканске народе веома битни јер су дуго времена били присутни на Балкану скоро три века,били су пореклом из Скандинавије из Готланда и отишли су далеко на исток према Црном Мору типични I1Z63.Још док су били у заједници као Готи пре поделе на Остроготе и Визиготе док су живели на ушћу Висле ту су боравили заједно са Бургундима који су такође пореклом Скандинавци Англи са острва Борхолм.Готи су повели један број Бургунда са собом према реци Одри где сусрећу Вандале.Са Готима иду и Гепиди и у близини Црног мора сусрећу Германске Бастарне и Скире.Такође на реци Одри могли су им се придружити и бројни Ругијци.Тако су Готи као народ дошли на Балкан са већим бројем Германских хаплогрупа подграна водећи са собом припаднике већег броја Источних Германских племена која свако има своју генетску подграну.Тако напр.Готи су асимилирали један број Бургунда још на ушћу Висле,који су већ у 4веку били потпуно интегрисани у Готе и Источне и Западне.Бургунди би могли да буду носиоци I1Z63-51867 и ови Готи-Бургунди су могли ту подграну да донесу иу Бугарску и Македонију,Србију,Херцеговину,Далмацију,тако иу Италију,Шпанију,где су све ишли Готи.Такође Готи су собом водили и групе Вандала,Гепида Ругијаца који су Готима донели I1Z63-16435 које су са Готима донели на Балкан.Готи су собом водили и групе Бастарна и Скире који су Готима пренели I2M227 коју су као Готи донели у Далмацију.Сами Готи као Скандинавци су могли да буду носиоци I1Z63-L22 која је типична за Скандинавце а која је доста бројна у Старој Херцеговини поред других Готских подграна (I1Z63-51867-Ph220),I2M227, I1Z63-16435,што су све имала Германска племена која су асимилирали Готи на свом путу од Скандинавије ка јужној Европи.Ове Готске,,Германске,,хаплогрупу-подграну су доказ дасу многобројни Готи остали и били Словенизовани на Балкану.

          • Влашанин

            У причи о Остроготима на Балкану поменуо бих и Германско племе Руги или Ругијци,Ругијани.У својој постојбини,Југ Балтичког мора били су део Свевског савеза.Одатле су иселили заједно са Готима на исток према реци Висли,а одатле са Готима одлазе на Црно Море.Одатле су Хуни потисли Остроготе и друга мања Германска племена у Панонију.После пада и пораза Хуна Ругијци формирају своју краљевину у Римској провинцији Норик.Ове Ругијци у Мотику тешко је поразио Одоакар,Скоро са својом бројном војском и велики број Ругијаца бежи из Норик, у Превалис Остроготима.Остроготи су у 5веку живели у Епиру,Драч,Албанија,као и у Превалису,касније Зета.Међу тим Остроготима било је је и етничких Ругијаца војника,те су се придружили и Ругијци избеглице из Паноније.Под вођством Теодориха Великог Остроготи су из Превалиса отишли преко Далмације у Италију где су убрзо формирали своје краљевство и заузели и Италију и Далмацију.Остроготи су Далмацију и Превалиса држали војнички и живели су у својим тврђавама.Ругијци се нису мешали са њима,нису улазили у породичне везе са Остроготима,само су њихови појединци били чланови Остроготских војних јединица и каструма.Њихове фамилије из народа Руги живели су у самосталним независним селима у широј околини Готских каструма.Тако је поред тврђаве Анагастум ,Никшић,где је боравила Остроготских војска,у пољу Лизу тврђаве боравила фамилија-племе Ругијаца,Ругијана одвојених од Острогота како су становали широм Далмације као иу Италији.У 6.веку у Далмацију у време Остроготских ратова са Византијом долазе Словени и надаље насељавају Далмацију.Они су Анагастум прозвали Оногошт,многи су Остроготи после пораза од Римљана побегли у високе планине Дукље,Дукађин,Мацуре,а Ругијци који су били неутрални према Византинцима и нису се мешали са Остроготима,дочекали су Словене скојима су се брзо сродили.Тако су Словени населили околину Анагастума,Словенски Оногошт и Словенизовали племе Ругијане у пољу,назвавши их Риђани,временом се сјединили са њима,створивши велико Словенско племе Риђани у Жупи код Никшића.Словенски Риђани су се временом под притиском каснијег Српског племена Никшићи отишли јужније на Граховско поље.До 15века већина Словенско-Германских Риђана се расељава на север и запад,а у њихову територију се досељавају млађа Српска братства и Власи и Арбанаси.Ругијци пореклом Свеви са Балтика који су живели у Далмацији би могли да буду I1Z63-51867-Ph220 који су у 7,8веку потпуно Словенизовани уз R1a и I2a.

            • Влашанин

              Исправка грешке у писању:Одоакар Скир,Герман.племе,Римска провинција Норик уместо Мотик.

  5. Влашанин

    У трећем веку н.е.године 268 дошло је до велике битке код града Ниша у данашњој Србији,између велике војске Гота и Римљана,код тадашњег Naisusa.Многобројни Готи су у то време били неподељени и постали су велика претња Римљанима на Балкану.Удружени са још неколико Источно Германских племена: Херули,Ругијци,Скири,Гепиди Готи су кренули у напад на Далмацију и Тракију.Римски Генерал Клаудије је са својом војском и Далматинском лаком коњицом успео да опколи Готску војску и захваљујући бољој тактици потпуно су разбили Германе близу реке Нишаве.Историчари кажу да је тада страдало око 30 000 Германа,а даје више хиљада њих заробљено.Постоје и мишљења историчара који тврде даје тада неколико хиљада Гота побегло од Римских гонитеља који су желели што више заробљеника,побегло далеко од Наисуса у унутрашњост Балкана,у високе планине Старог Влаха и Рашке.Један број Гота побегао је тада од Ниша у Тракију-Бугарску у планине.Римљани нису гонили Германе у високим планинама да неби и сами у брдима постали плен,већ су се вратили у Наисус.Собзиром да данас у Западној Србији,Старом Влаху и Рашкој области јужној Србији имамо доста висок проценат I1Z63,хапло групе(око 10посто)која се највише везује за Готе,могли би доћи до закључка да су многи Готи(Херули,Руги,Гепиди)који су побегли према Старом Влаху тамо остали и опстали као полуроманизовани сточари брђани Власи,који су вековима живели у Рашкој и Западној Србији где су у 6веку дочекали Словене и у 7веку Србе,који су их и звали Стари Власи.Ти Стари Власи из ,,Ромејских,,времена опстали су у Рашкој и били су Посрбљени од 7до10века тако су ти Стари Рашки Власи Германског порекла ,,пренели,,Србима у Рашкој своју генетику која је пореклом из Скандинавије.

    • Влашанин

      Оно што је такође веома важно да се каже у вези хаплогрупе I1-Z63 на Балкану је да је око 5до10 процената ове подгране дошло са Словенима на Балкан у 6и7веку и да су неке подгране I1-Z63 биле присутне међу Словенима још у њиховој постојбини на простору Западне Украјине и Источне и Северне Пољске,те Чешке и Словачке.У свим овим земљама код Словенских народа постоји висок проценат I1Z63,код Лужичких Срба око 10посто такође и код Хрвата и у Чешкој и Украјини.Подграна I1Z63-51867 је откривена у Западној Украјини као иу Југоист.Пољској,у Македонији и Бугарској,у Север.Пољској.Код Срба многим родовима,братствима и старим Словенским племенима у Црној Гори и Херцеговини поред Словенских подграна R1a M458 и R1aZ280 налазе се и чланови истог братства-племена који су I1Z63-51867 чији су преци свакако заједно као чланови исте Словенске групе дошли на Балкан.Међу многим родовима који су Словенског порекла хаплогрупа R1a појављују се и тестирани истог презимена и крсне славе,места порекла са хаплогрупе I1Z63.Кад се уз дода и присутност подграна I1Z63-51867,16435,код Пољака,Чеха,Хрвата,потпуно је јасно да је висок проценат око 5-8посто I1Z63 на Балкан дошао као већ Словенски.Собзиром на висок проценат I1Z63 у најстаријој Словенској области Пољска-Украјина-Чешка можемо слободно рећи да је грана I1Z63 веома рано још у првим вековима Нове Ере ушла у етнички састав Словена.Ово је у својој основи Скандинавска,ПраГерманска подграна која се јасно још у првим вековима Н.Е поделила у две јаке гране:једна која је из Скандинавије отишла на југ-југозапад и учествовала у етногенези Германа.Друга грана исте I1Z63 отишла је на југоисток међу Старе Словене и даље су се међу њима настајале млађе подгране исто као и код Германа на реци Лаби.Већ у 6,7веку ови генетски Германи били су потпуно Словени тј Германи који су још у пре Нове Ере отишли на исток(Скири,Лемови,Пеуцини,)уселили се међу Словене.У 5.веку тај I1Z63 већ је потпуно Словенски.

      • Влашанин

        Мислим да је јако битно рећи и овај податак о хаплогрупи I1:По анализама процентуално заступљености хаплогрупа у Словенским земљама и народима који су пореклом Словени:Македонија и Хрватска 10-12процената,Србија и Црна Гора 8-10процената,Словенија 10-15процената,Лужички Срби око 10процената док Пољска и Чешка имају и преко 15процената I1.Заступљеност Словенске R1a је веома висока код Источних и Западних Словена наглашена је код Хрвата и Словенаца,док је код Срба око 20процената.Оваква уједначеност заступљености I1 код Словенских народа јасно може значити врло рани улазак хаплогрупе I1 посебно њене гране Z63 међу Словене.Могуће и пре Нове Ере када су по Руском генетичару Кљосову ПраСловени-Аријевци живели у јужној Скандинавији.Присуство хаплогрупе R1a међу Скандинавским народима и код Германа као и уједначен проценат I1Z63 код ,,Балканских Словена,,и Лужичких Срба јасно указује на врло рано мешање ПраГермана и Прасловена где R1a врло рано улази у етногенезу Германа као што истовремено I1Z63(Скандинавци)улази у етногенезу Словена.Проценат I1Z63 на Балкану из ПредСловенског периода,пре 6века би по овој статистици I1 у Словенским земљама Европе,био минималан у етногенези Срба.

        • Горан

          Многи родови који имају аплогрупа I1Z63 своје порекло везују за Стару Херцеговину,Никшић,Стару Жупу Оногошт и Грахово.Многи родови који су I1Z63 су из Оногошта у средњем веку отишли према Дубровнику,Требињу,Котору,Поповом пољу,Гацку.Скоро сви I1Z63 у Старој Херцеговини могу се повезати са Старим Оногоштом,Никшићком пољем и тврђавом Анагастум.Ову тврђаву у 5.веку су подигли и у њој иу пољу око ње,живели Остроготи.У време досељавања Словена у ширу околину тврђаве Анагастум у 7веку,потомци Острогота из Анагастума остали су у пољима и жупи поред тврђаве,где су се сјединили са досељеним Словенима R1a.Собзиром на висок проценат I1Z63 хаплогупе код родова који су пореклом од Оногошта-Никшића-Риђана,може се закључити даје већи рој Острогота остао у брдима и пољима око Анагастума где су дочекали Словене који су тврђаву назвали Оногошт,и ту формирали своју Жупу.Вероватно да између Острогота и Словена у Оногошту није било никаквих сукоба,већ су Остроготи били добровољно врло брзо Словенизовани и остали да као Словени живе у Жупи.Можемо слободно рећи да су Срби са хаплогупом I1Z63, пореклом од Никшића,потичу од Словенизованих Острогота из Анагастума,тврђаве са границе Превалиса.

          • Влашанин

            Поред Анагастума у коме су боравили Остроготи,треба поменути и Византијску тврђаву Niniu коју су држали Остроготи док су владали Далмацијом у 5веку.То је данашњи Книн и вероватно је да су бројни Остроготи остали у Буковици и околини Книна после пада Остроготских краљевине и победе Византије.Такође постоји мишљење историчара дасу бројни Визиготи после 2 тешка пораза у Италији остали на простору Лике и Босан.Грахова,нису хтели да се враћају у Италију.У Сев.Далмацији хаплогрупа I1Z63 заступљена је са око 15процената.Овако висок проценат јасно указује на повезаност многих Морлака из Сев.Далмације и Гота који су остали у Буковици и Лици.Могло би се закључити дасу бројни носиоци I1Z63 уЗап. Србији,Босни,ист.Хрватској досељеници из Далмације 17-20века.