Порекло презимена, село Ћелије (Гаџин Хан)

29. новембра 2020.

коментара: 0

Порекло становништва, село Ћелије, општина Гаџин Хан – Нишавски округ. Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Заплања“ на основу испитивања тог подручје од 2005. до 2010. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља,главне географске одлике и воде.

Ћелије су смештене у Горњем Заплању. Налазе се на западним падинама Суве планине (1.810 m), y југозападном подножју Коловог камена (1.523 m), 2 km источно од пута Гаџин Хан – Дуга Пољана – Доњи Душник. Удаљене су 7,5 km југоисточно од Гаџиног Хана и 29,5 km југоисточно од Ниша. Простиру се у висинском појасу од 600 до 820 m.

У залеђу села су импозантне кречњачке масе пуне шупљина разних димензија. У атару се налази пећина Печ, коју је становништво користило за збегове приликом упада Черкеза, током турске и бугарске окупације (највећи је био 1809, када је село спаљено) и извори Баба-великин кладенац, Рај киница, Школско, Бели поток и др. Током 70-их година XX века пронађено је лежиште калцита велике чистоће.

Земље и шуме.

Обрадива земља се налази на местима Дуњевиште, Бара, Росуља, Крушје, Рамниште, Бели поток, ћорина падина, Дел, Калило, Маркова ливада, Гумниште, Дебели рид, Острика, Рије, Големи и Мали лаз. Ливаде су на истоименом потесу — Ливаде, а шуме на местима Прекорница, Шума, Парчина ливада и др. Сеоска утринаје на потесима Ржановица, Грновдел, Горња и Доња Парчина, Ливада, Кале, Косматица и Печ, који су (са изузетком последњег) коришћени као пашњачке површине.

Тип села (Облик и физиономија).

Главни део Ћелија је неправилног округластог облика. Просторно повезују девет физиономских делова: Крс, Сокак, Дулан, Панџинску, Косачку, Стојачку, Стојковску, Ћирковску и Павловску махалу.

Старине у селу.

У атару се значајем истичу трагови римског кастела на локалитету Кале. На његовим основама је поред трасе средњовековног друма изграђено средњовековно утврђење – Градиште. Данас је његова основа релативно добро очувана, видљиви су остаци темеља и зидина, а пронађени су и бројни предмети (судови, кантари, новчићи др.). Сматра се да је до почетка ХХ века постојао подземни пут (лагум) од утврђења до суседног села Миљковца, који су мештани користили у турско време приликом склањања у збегове. Из XVI века датира православна црква посвећена Св. великомученику Димитрију.

Порекло становништва.

У Ћелијама данас живи 20 домаћинстава разврстаних у шест фамилија, које се сматрају староседелачким:

-Гидинци (6 кућа, славе Св. Јована),

-Цветковци (3 куће, славе Св. Ђорђа),

-Панџинци (1 кућа, славе Св. Јована),

-Тошкини (1 кућа, славе Св. Јована),

-Копчини (l кућа, славе Св. Јована),

-Шумановци (3 куће, славе Св. Николу),

-Косаци (2 куће, славе Св. Ђорђа Алемпија),

-Павловци (1 кућа, славе Св. Јована), по предању, старином из Калетинца, и:

-Суркаци (1 кућа, славе Св. Јована).

-Адамовићи (1 кућа) су досељени почетком 90–их година ХХ века из Босне.

У савременом периоду угашене су фамилије:

-Ћирковци (славе Св. Ђорђа),

-Цуцикини (славе Св. Ђорђа),

-Рушкинци (славе Св. Ђорђа),

-Рамазанци (славе Св. Јована) и:

-Мијајловци (славе Св. Јована).

Сеоска слава – „литије“ је Св. Никола летњи, а сабор се одржавао на први дан Духова. Дрвени крст је постојао у махали Дулан, а записна дрва – „мира“ су посечена.

 

Новија исељавања становништва.

 

У савременом периоду исељена су (већином у Ниш и приградска насеља) и „угашена“ (смрћу домаћина) 52 домаћинства: 11 кућа фамилије:

-Шумановци, 6 кућа фамилије:

-Панџинци, 5 кућа фамилије:

-Гидинци, по 4 куће фамилија:

-Павловци, Рамазанци, Ћирковци и Цуцикини, по 3 куће фамилија:

-Косаци, Цветковци, Мијајловци и Рушкинци и 2 куће фамилије:

-Суркаци.

 

Функције у селу.

 

Ћелије су традиционално сточарско насеље. Допунска делатност мештана је било кречарство. На бази заступљености основних функција Ћелије припадају примарним сеоским насељима. Школа је радила још у позном периоду турске окупације, када је била смештена y црквеној кући. Затворена је 1876, па поново почела са радом средином 80-их година XIX века. Четвороразредна школа је престала са радом, због мањка ученика, почетком 60-их година ХХ века. Данас ради једна продавница y згради некадашње задруге.

 

Уређење насеља.

 

За потребе водоснабдевања најзначајнија је била Горња чесма, чију је изградњу финансирао Драгиша Цветковић. Уз њу је изграђено осам бетонских корита, коришћених за напајање стоке и прање веша. За потребе водоснабдевање изграђене су још две јавне чесме — Доња чесма и чесма код сеоске задруге.

Сеоски водовод, за кога је искоришћена каптажа Горње чесме, изграђен је 1976/77. године. Уз то, значајнији извори који су коришћени за водоснабдевање су Баба–великин кладенац, Рај киница, Школско, Бели поток и др.

Село је електрифицирано 1964. године.

 

ИЗВОР: Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Заплања“ на основу испитивања тог подручје од 2005. до 2010. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан

 

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.