Порекло презимена, село Топоница (Гаџин Хан)

28. новембра 2020.

коментара: 0

Порекло становништва, село Топоница, општина Гаџин Хан – Нишавски округ. Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Заплања“ на основу испитивања тог подручје од 2005. до 2010. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља и главне географске одлике.

Топоница се налази у Доњем Заплању. Смештена је у северозападном подножју Бабичке горе (1.059 m), на десној долинској страни Јужне Мораве. Лоцирана је са обе стране регионалног пута Гаџин Хан — Топоница, 2 km источно од аутопута Београд–Ниш–Скопље. Удаљена је 15 km југозападно од Гаџиног Хана и 37 km југоисточно од Ниша. Простире се у висинском појасу од 210 до 260 m.

Воде.

Најзначајнији извори су Прадолек, кладенци у Шијаковим и Ладинским ливадама и др. У атару се налазе значајне количине грађевинског шљунка и песка, као и мање резерве калцита.

Земље и шуме.

Обрадива земља је лоцирана на потесима Језава (најквалитетније земљиште, површине око 100 ха, поплављено је 80-их година ХХ века, а сада је под шљунком), Пруд, Ваљаге, Трла, Церовац, Лаз, Селиште, Ораовица, Горња и Доња стара шума и др. Један од актуелних руралних проблема је деградација плодног земљишта y поплавама Јужне Мораве услед неконтролисане експлоатације шљунка, што је довело до спуштања нивоа подземних вода.

Пашњаци се налазе на местима Клепало, Осоје, Мучибаба, Сип, Зелениште и др., а ливаде на Селишту (Шијакове ливаде). Виногради на Билу, Крстатовици, Ораовици и Јанчић падини, данас су се задржали само на последњем потесу и по мањим парцелама. Воћњака има на местима Трла (бресква, шљива, крушка) и Шијакове ливаде (шљиве).

Под шумом (храст, габар и цер) су потеси Осоје, Крстатовица, Дубока долина, Било и др. Сеоска утрина се налази на местима Клепало, Мучибаба и Сип.

Тип села (Облик и физиономија).

Топоница је сеоско насеље збијеног типа. Неправилног је округластог облика са физиономским израштајима дуж путева ка Брестовцу, Дукату, Новом Селу и Доњем Барбешу. Просторно повезује две главне физиономске целине: Горњу малу и Друм, формиран од 60-их година ХХ века. Овде је до 1947. било пет кућа које су се, по народном веровању, изместиле на ову локацију да би се заклониле од „чуме“ (куге).

Старине у селу.

На потесу Дулан (место Бунарина) су откривени остаци римског бунара. У граничном делу новоселског и топоничког атара је локалитет Црквиште, где су евидентирани трагови латинске цркве и водовода. На потесу Мучибаба су 1948. пронађени остаци (крст, камени блокови и сл.) цркве непознате старости. Овај локалитет, за који се у народу верује да има „исцелитељске“ моћи, је веома поштован међу локалним становништвом, које се овде окупља током сабора на „Голему свету Недељу“.

За ранију насељеност везује се и локалитет Град (нема видљивих трагова). Остаци пронађени на месту данашњег Друма (огњиште, судови, оружје, турски новац и др.) иду у прилог народном предању да је на овом месту „засељена“ Топоница у турско време, када су петорици браће (Китан, Златан, Кацан, Павол и Стојко) додељена имања на местима Лаз, Церовац, Касин шумак, Драгове њиве и Царине. Из турског периода датирају и остаци на Циганском гробљу.

Порекло становништва.

Староседелачким фамилијама се сматрају они родови који по предању воде порекло (директно или поделом старијих фамилија) од петоро наведене браће, оснивача села.

То су:

-Гуштеровци (2 куће, славе Св. Јована), њихови поделци:

-Марини (3 куће, славе Cв. Јована), од којих су издвојени:

-Цакини (3 куће, славе Св. Јована) и:

-Попадици (6 кућа, славе Св. Јована),

-Антанасовци (7 кућа, славе Св. Јована), њихови поделци:

-Кашарци (2 куће, славе Св. Јована),

-Китанови (3 куће, славе Св. Николу и Св. Ранђела), њихови поделци:

-Ђорђини (3 куће, славе Св. Николу),

-Стојковци (15 кућа, славе Св. Ранђела),

-Крстинци (7 кућа, славе Св. Ранђела),

-Костадиновци (2 куће, славе Св. Николу),

-Петровци (13 кућа, славе Св. Ранђела),

-Тричковци (3 куће, славе Св. Николу),

-Јанкови (2 куће, славе Св. Николу), њихови поделци:

-Ладинци (2 куће, славе Св. Николу) и:

-Џоџини (3 куће, славе Cв. Николу),

-Нађини (2 куће, славе Св. Ранђела) са поделцима:

-Начини (3 куће, славе Св. Ранђела),

-Китићевци (4 куће, славе Св. Николу), од којих су данас издвојени:

-Милошовци ( 10 кућа, славе Св. Ранђела) и:

-Стеванинци (2 куће, славе Св. Николу),

-Станковци (6 кућа, славе Св. Ранђела) и:

-Тодоровци (4 куће, славе Св. Јована), као и:

-Ђуминци – Ракићови (1 кућа, славе Св. Стевана), чији је родоначелник посињен из Липовице.

Родоначелник:

-Стоилковаца (5 кућа, славе Св. Ранђела) је досељен из Русне на земљу коју је добио од турског господара, с од њих су се изделиле фамилије:

-Тончинци (10 кућа, славе Св. Ранђела) и:

-Призетковци (4 куће, славе Св. Ранђела), чији је родоначелник призећен крајем XIX века из Грданице, а од:

-Грнчараца (7 кућа, славе Св. Николу, Митровдан и Св. Ранђела), чији је родоначелник посињен (или призећен) из Грнчара су се оделили:

-Микаилови (2 куће, славе Св. Николу).

Староседеоцима се сматрају и Роми:

-Денићи и:

-Дурковићи (20 кућа, славе Василицу, Св. Николу и Св. Саву).

У турско време су досељене и фамилије:

-Шијакови (9 кућа, славе Св. Јована), старином из Грчке (досељени преко Урошевца и Црне Траве) и:

-Шопови (6 кућа, славе Св. Саву) из Црвене Јабуке.

У селу данас живе и припадници фамилија:

-Дуцинци (4 куће, славе Св. Николу),

-Мањини (9 кућа, славе Св. Ранђела),

-Павловци (3 куће) и:

-Денићи (2 куће). Из Смрдана је од 60–их година ХХ века досељено 28 кућа – фамилије:

-Јанковци (13 кућа, славе Св. Ранђела) и:

-Марјановићи (2 куће, славе Св. Ранђела) и још 13 кућа:

-Савића, Петровића, Здравковића, Митића, Влајића и Цветковића (славе Св. Николу и Панталеј).

Из Новог Села је досељено 10 кућа:

-Ђорђевићи, Станојевићи, Савићи, Митровићи, Стојиљковићи, Цветковићи и Јовановићи, (славе Св. Ранђела, Св. Јована и Св. Враче), по 2 куће из Горњег Власа:

-Милошевићи и Петровићи, (славе Св. Луку и Часне вериге) и Грданице:

-Савићи и Павловићи, (славе Св. Ранђела и Св. Николу), и по 1 кућа из Бабичког:

-Цветковићи, (славе Св. Ђорђа), изТасковића:

-Цветковићи, (славе Св. Ђорђа), из Копашнице:

-Станојевићи, (славе Св. Јована), из Македоније

-Самарџијеви и из Босне:

-Качар.

Староседелачка фамилија:

-Капетанци (славе Св. Ранђела) је „изумрла“ у савременом периоду.

Сеоска слава – „литије“, је Спасовдан. Празновање је обновљено на почетку XXI века. У Горњој мали се налази стари сеоски крст и три записна дрвета (дудови), а на Друму нови крст и запис (брест).

Новија исељавања становништва.

У савременом периоду исељено је (већином y Ниш) и „угашено“ (смрћу домаћина) 16 кућа: 3 куће фамилије:

-Крстинци, по 2 куће фамилија:

-Китанови, Микаилови и Тончинци и по 1 кућа фамилија:

-Стојковци, Костадиновци, Џоџини, Тодоровци, Стеванинци, Кашарци и Дуцинци.

Функције у селу.

Топоница је раније била сточарско и виноградарско село. У то време ратарски производи су углавном задовољавали сопствене потребе руралних домаћинстава. Тржишни значај имала је продаја грожђа и сточарских производа, који су углавном пласирани на лесковачкој пијаци.

Током 70-их година ХХ века тржишни значај је имао и узгој дувана, чији је откуп био организован у Кочанима. Данас је Топоница изразито ратарско село. Наглашен је тржишни значај повртарства (првенствено производња црног лука и кромпира).

На бази развијености основних функција Топоница припада селима са сеоским центром. Има осморазредну школу (основана 1922, осморазредна од шк. 1990/91 ), дом културе (раније задружни дом, изграђен 1949), предшколску установу, месну канцеларију (за Топоницу, Дукат и Ново Село), пошту, здравствену станицу (са стоматолошком амбулантом), апотеку, пошту, споменик палим борцима у Првом и Другом светском рату, две приватне радње за сепарацију песка, бензинску пумпу, фарму кокошака, пет трговинских радњи, кафану и др.

У савременом периоду је у значајном обиму присутна експлоатација шљунка на потесима Језава, Пруд и др.

Уређење насеља.

Водоснабдевање је раније било индивидуално — са извора Прадолек, кладенци у Шијаковим и Ладинским ливадама и др., а од 1947. са три јавне чесме.

Водоснабдевање је колективно од 1975. године. За потребе сеоског водовода каптирани су Прадолек и шест извора у Јанкулским долинама. Стока се напајала из сеоског бунара, Барбешке реке и Слане баре (настала експлоатацијом земље за израду тугле). Данашњи мост преко Јужне Мораве је изграђен почетком 70-их година ХХ века. Пре тога је постојао гвоздени мост из 1925. (градњу финансирали Аустријанци у оквиру исплате ратне одштете), који је порушен 1941. године. До тада су житељи користили превоз сплавовима на месту Лађиште.

Електрификација села је извршена 1962/63, телефонске везе добија 1981/82, а канализациону мрежу у другој половини 90-их година ХХ века.

ИЗВОР: Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Заплања“ на основу испитивања тог подручје од 2005. до 2010. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.