Порекло презимена, село Тасковићи (Гаџин Хан)

27. новембра 2020.

коментара: 0

Порекло становништва, село Тасковићи, општина Гаџин Хан – Нишавски округ. Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Заплања“ на основу испитивања тог подручје од 2005. до 2010. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља и главне географске одлике.

Тасковићи су лоцирани у Доњем Заплању. Налазе се на долинским странама Кутинске реке, леве притоке Нишаве. Већи део насеља је у подножју и на крајњим северозападним падинама Суве планине (1.810 т), а мањи у источном подножју Селичевице (903 m). Село се налази са обе стране регионалног пута Никола Тесла – Гаџин Хан – Краставче – Доњи Душник – Свође. Удаљено је 2 km северно од Гаџиног Хана и 20 km југоисточно од Ниша. Просторно се развија у висинском појасу од 255 до 340 m.

Воде.

Најзначајнији извори у атару су: Беле воде, Извор, Корубе (два кладенца), Мало бучје, Мечја рупа, Шопка, Миљатовац, Горњи и Доњи Преод. На Прекој падини постоји извор који је по народном веровању лековит.

Земље и шуме.

Обрадива земља се налази на потесима Дубрава, Сланиште, Росуља, Под, Заједница, Горња и Доња река, Градиште, Старо село, Црвене баре, Панталеј, Војница, Прека падина и др., од којих су данас у функцији првих шест. Пашњаци су на Бучју, Забелу, Преслапу, Црквишту, Габру, Миљатовцу, Базару итд. Ливада је било на местима Горња и Доња река.

Шума су лоциране на местима Беле воде, Корубе, Липак, Змијарник, Горњи и Доњи Преод, Мргвине, Забел, Врљак, Орашје, Зли дол, Мечја рупа, Састанци, Каменче, Миљатовац, Пешачки рид, Козја падина, Храстова шумка и др.

Воћњака има на Састанцима и по мањим парцелама, а винограда је било на местима Турско лојзе (од турског времена), Драгуша и Панталеј. Сеоска утрина је на потесима Бучје, Преслап, Забел, Храстова шумка и Габар.

Тип села (Облик и физиономија).

Тасковићи су неправилног геометријског облика, збијеног физиономског типа. Савременим просторним ширењем физиономски су у свом јужном делу готово срасли са Гаџиним Ханом. обједињују четири целине: Орину, у чијем саставу се налази најстарији део села, Реку, Милинце и Албанију, названу тако по периферном положају.

Старине у селу.

Атар Тасковића је имао знатну насељеност у римско време. Најважнији локалитет је Градац, где се налазио велики римски кастел. Њега је евидентирао и детаљно истражио Феликс Каниц (1986). Трагови ове грађевине су данас слабо очувани.

Остаци римске цркве се налазе на месту Забел. На левој долинској страни Кутинске реке су местимично очувани остаци античког друма.

На локалитету Црквиште налазе се трагови (темељи и зидови висине до 0,5 m) православног храма непознате старости (вероватно рани средњи век). Значајни остаци налазе се и на местима Падина, Преод, Базар, Падалиште, Мала бела вода и др.

Археолошки најважнији трагови раније насељености — статуа бога Јупитера, бронзана фигура ратника, сребрна урна и др., пронађени у атару села, чувају се у Народном музеју у Нишу. Из периода турске владавине сачувани су остаци турских винарских подрума на локалитету Турско лојзе.

Порекло становништва.

Већина фамилија у селу се сматра староседелачким, даљим пореклом са Косова. Иако постоје индиције о досељавању појединих родова (нпр. Кусовранци) у познијем периоду турске владавине, као и подели неких старих фамилија на данашње родове, ти подаци нису поуздано сачувани у народном сећању.

Тасковиће данас насељавају 23 фамилије:

-Цицијска (10 кућа, славе Св. Николу),

-Бучкарци (8 кућа, славе Св. Николу),

-Милинци (3 куће, славе Св. Николу),

-Илинци (11 кућа, славе Св. Николу),

-Јанковци (5 кућа, славе Св. Ђорђа),

-Џелаци (8 кућа, славе Св. Николу),

-Јовинци (2 куће, славе Cв. Николу),

-Пишљаци (7 кућа, славе Св. Николу),

-Цекарци (4 куће, славе Св. Николу),

-Перинци (5 кућа, славе Св. Ранђела),

-Петрићовци (1 кућа, славе Св. Николу),

-Терзијини (2 куће, славе Св. Николу),

-Пешаци (2 куће, славе Св. Николу),

-Истеријини (4 куће, славе Св. Николу),

-Шундини (4 куће, славе Св. Николу),

-Величковци (8 кућа, славе Св. Николу),

-Ложичковци (4 куће, славе Св. Николу),

-Талавкини (2 куће, славе Св. Николу),

-Ђорђијини (5 кућа, славе Cв. Николу),

-Веселинци (8 кућа, славе Св. Николу),

-Еропланови (1 кућа, слави Св. Николу),

-Танојинци (3 куће, славе Св. Николу) и:

-Роми (4 куће, славе Св. Николу), досељени после Другог светског рата из Кацабаћа.

Пре неколико година досељене су још две куће, из Книна и околине Лесковца.

Фамилије:

-Анђелковци (славе Св. Николу),

-Миладинови (славе Св. Николу) и:

-Кусовранци (славе Св. Николу) су угашене.

Иако Роми нису живели у селу до завршетка Другог светског рата, поред школе се налази локалитет Циганско гробље, где су покопавани ромски житељи околних села (поједини надгробни споменици су били видљиви до завршетка Другог светског рата).

Сеоска слава – „литије“, која се раније прослављала три дана, је Св. Јован Богослов. Сабор се одржавао на Св. Василија. У селу се налази дрвени крст, а на Оринама су сачувана три записна дрвета.

Новија исељавања становништва.

У савременом периоду исељено је (већином у Ниш) и „угашено“ (смрћу домаћина) 37 кућа: по 4 куће фамилија:

-Милинци и Терзијини, по 3 куће фамилија:

-Бучкарци, Јанковци, Пешаци и Јовинци, по 2 куће фамилија:

-Миладинови, Цекарци, Кусовранци, Ложичковци, Ђорђијини и Цицијске фамилије и по 1 кућа фамилија:

-Петрићовци, Анђелковци, Илинци, Шундини и Еропланови.

Функције у селу.

У прошлости су Тасковићи били претежно сточарско село, а велики економски значај је имало бачијско сточарење. Тржишни значај је имао узгој јагњади и јарића, као и продаја дрвета на нишкој пијаци. Ратарство је задовољавало само сопствене потребе домаћинстава. Из тог разлога су се мештани бавили мутавџијским занатом и одлазили у печалбу (околина Бруса и Косово).

Задњих година тржишни значај има узгој јагодичастог воћа, сакупљање печурака и лековитог биља. По функционалној типологији Тасковићи припадају групи села са сеоским центром.

У насељу се налази четвороразредна школа, задружни дом (из 1948), „Еколајф“ (откуп и прерада лековитог биља), споменик браћи Тасковић, народним херојима, споменик палим борцима у Првом и Другом светском рату и др.

Уређење насеља.

Мештани су се раније снабдевали водом из индивидуалних бунара, са јавне чесме (1936. је каптиран извор на Селишту) и извора Шопка, који је најближи селу. Стока је напајана на Кутинској реци. Водоснабдевање је колективно од 1972, када је изграђен сеоски водовод, за чије потребе су каптирани извори Извор, Мечја рупа и Корубе.

Насеље је електрифицирано 1948, а телефонске везе добија 1980. године.

ИЗВОР: Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Заплања“ на основу испитивања тог подручје од 2005. до 2010. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.