Порекло становништва, село Семче, општина Гаџин Хан – Нишавски округ. Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Заплања“ на основу испитивања тог подручје од 2005. до 2010. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља и главне географске одлике.
Семче се налази у Горњем Заплању. Смештено је на западним падинама Суве планине (1.810 m), y подножју њених врхова Попова глава (792 m) и Брезје (1.480 m). Лоцирано је у долини Семчанске реке, 2 km источно од регионалног пута Никола Тесла — Гаџин Хан – Краставче – Доњи Душник — Равна Дубрава. Удаљено је 23,5 km југоисточно од Гаџиног Хана и 45,5 km југоисточно од Ниша. Простире се у висинском појасу од 550 до 600 m.
Земље и шуме.
Обрадива земља, данас већим делом напуштена, налази се на потесима Царина, Дрман, Габарје, Росуља, Бачавиште, Лукарејевица, Лука и Данчавица. Пашњачке површине су лоциране на местима Страње, Врла страна, Попова глава, Лаз и Мртвица. Ливаде се налазе на Лукарејевици, Дрману, Барицама и Луки. Винограда има на потесима Бабин гроб и Царина, а воћњака на парцелама малих површина.
Багремова и церова шума, као и засади четинара, налази се на потесима Локва, Попова глава и Враголије. Сеоска утрина је на потесу Страње.
Тип села (Облик и физиономија).
Семче је неправилног округластог облика. Формирано је као насеље збијеног физиономског типа. Од главног дела насеља издвојен је, 1 km југозападно, новоформирани заселак Лука. Насеобинском композицијом обједињује једанаест целина: Село (центар насеља), Пунџаке, Црвењаке, Ђораке, Мерџаке, Грозданце, Маринковце, Пекаце, Шарену малу, Горњу малу и Луку. Последње две махале су новијег датума. Формиране су на месту некадашњих гумна, пресељавањем породица приликом деобе породичних задруга.
Старине у селу.
Семче је формирано на месту са важним траговима раније насељености. Значајем се истичу материјални трагови насеља (остаци камених зидина дебљине 1 m, керамичко посуђе, урне и др.), по предању, праисторијске старости. Из античког периода датира локалитет Латинско гробље на месту Росуља, где су пронађени и остаци подне опеке.
На месту Црквениште налазе се темељи цркве непознате старости, за које се сматрало да има исцелитељски утицај. Из периода турске владавине постоји надгробни споменик од клесаног камена у Пунџачком гробљу. По предању, удовица је са турским господарем села имала сина, родоначелника фамилије Пунџаци, кога мештани нису хтели да сахране у Гроздановачком гробљу. Из тог разлога је поред Мерџачког и Гроздановачког тада формирано и Пунџачко гробље (касније Горњомалско и Циганско).
Порекло становништва.
Сеоске фамилије се сматрају староседелачким. Миграционо порекло фамилија се не може поуздано пратити (нпр. Пунџаци из Богдановца, Бердујци из Бердуја и сл.), с обзиром на то да је већина данашњих родова овде била насељена у раном периоду турске владавине.
У селу Семче данас живи 13 фамилија:
–Ђораци (19 кућа, славе Св. Николу),
-Мерџаци (21 кућа, славе Св. Николу),
-Маринковци (10 кућа, славе Св. Николу),
-Грозданци (12 кућа, славе Св. Ранђела),
-Пунџаци (8 кућа, славе Св. Ђорђа),
-Петровци (5 кућа, славе Св. Николу),
-Бердујци (5 кућа, славе Св. Ђорђа),
-Ристаци (5 кућа, славе Св. Николу),
-Кукаци (4 куће, славе Св. Николу),
-Црвењаци (4 куће, славе Св. Николу),
-Паламарци (2 куће, славе Св. Николу),
-Пејчаци (2 куће, славе Св. Николу),
-Калејаци (2 куће, славе Митровдан),
-Павунковци (2 куће, слави Св. Николу),
-Симонци (1 кућа, слави Св. Николу),
-Гузарци (1 кућа, слави Св. Николу),
-Бебаци (1 кућа, слави Св. Николу) и:
-Роми (3 куће, славе Св. Николу).
Сеоска слава – „литије“, је Ђурђевдан, а сабор Бели петак. У селу се налази обновљен дрвени крст (стари је изгорео) и два записа — „мира“.
Новија исељавања становништва.
У савременом периоду исељено је (већином у Ниш и приградска насеља) и „угашено“ (смрћу домаћина) 48 кућа: 14 кућа фамилије:
-Мерџаци, 7 кућа фамилије:
-Паламарци, по 6 кућа фамилија:
-Ђораци и Пунџаци, 4 куће фамилије:
-Петровци, по 3 куће фамилија
-Ристаци и Грозданци, 2 куће фамилије:
-Павунковци и по 1 кућа:
– Рома и фамилија Кукаци и Црвењаци.
Функције у селу.
Семче је било традиционално сточарско село. Ратарство је углавном задовољавало само сопствене потребе руралних домаћинстава, што је често било недовољно, па су из тог разлога мештани одлазили у печалбу. Углавном су ишли као циглари и црепари у Шумадију, а после Другог светског рата одлазило се и на бербу кукуруза у Војводину.
Током 60-их година XX века био је заступљен тржишни узгој дувана, а у новије време јагодичастог воћа. У селу ради осам кречана, капацитета 5 до 10t. Креч се продаје у Нишу, Лесковцу и Власотинцу. На бази заступљености основних функција Семче припада примарним сеоским насељима.
Има четвороразредну школу (отворена 1936, реновирана 2006), дом културе, зелену пијацу (пијачни дан – четвртак), аутобуску станицу, три продавнице (раније је радила задружна продавница), ловачко друштво (основано после Другог светског рата), спомен–плочу палима у Првом и Другом светском рату постављену на јавној чесми и др.
Уређење насеља.
До изградње сеоског водовода, када је средином 70-их година ХХ века каптиран извор Босиљкин кладенац, мештани су се снабдевали водом из индивидуалних бунара и са јавне чесме. За напајање стоке коришћена је наведена чесма са коритима, Семчанска река, а повремено и чесма у вртопском атару на Широкој падини.
Село је електрифицирано 1964, а телефонске везе добија 2000. године.
ИЗВОР: Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Заплања“ на основу испитивања тог подручје од 2005. до 2010. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)