Порекло презимена, село Чагровац (Гаџин Хан)

Порекло становништва, село Чагровац, општина Гаџин Хан – Нишавски округ. Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Заплања“ на основу испитивања тог подручје од 2005. до 2010. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља, главне географске одлике.

Чагровац се налази у Горњем Заплању. Смештен је на западним падинама Суве планине (1.810 m), y долини Венежице, десне притоке Кутинске реке. Лоциран је 1 km источно од пута Гаџин Хан – Дуга Пољана – Доњи Душник. Удаљен је 4 km југоисточно од Гаџиног Хана и 26 km југоисточно од Ниша.

Просторно се развија у висинској зони од 420 до 500 m.

У атару се налази пећина Мечја рупа и поткапина Црвена рупа.

Воде.

Најзначајнији извори су Мали и Велики човик, Голубовац, Сврачи кладенац, Горњи и Доњи Жљебови, извори на потесима Тодорова, Осој, Брестовица, Тумба бунар, Слатиње, Куси дол, Длази пољана и Јаблан итд. Поред извора Велики човик постојао је извор који је, по предању, лечио очне болести.

Земље и шуме.

Обрадива земља, данас слабо искоришћена, налази се на потесима Голка, Тумба, Орниче, Обложиње, Слатиње, Длази пољана, Кукина падина, Горње и Доње Лазиње, Губовац, Река и Сврачи кладенац.

Пашњаци и шуме су на потесима Моравско, Брестовица, Дел, Сврачи кладенац и др. Сеоска утрина је на местима Моравско, Осој, Брестовица, Мало страње, Орниче, Река, Дел и Под планином. Виногради су се налазили на местима Рупни до, Дел, Стари забел и Губавац.

Тип села (Облик и физиономија).

Чагровац је неправилног округластог облика са физиономским израштајем у правцу југозапада, дуж прикључног друма на наведени регионални пут. Збијеног је физиономског типа. Састоји од четири физиономске целине – „мале“: Грчка (Грци и Миленовци), Симоновска (Симоновци, Пејаци, Баба-Векинци и Станимировци), Мишинска (Мишинци) и Богдановска махала (Богдановци).

Старине у селу.

На потесу Длази пољана евидентирани су остаци старог утврђења (темељи, цигла, цреп и др.), које је, по народном веровању, римске и/или средњовековне старости. Старо црквиште се налази на потесу Доњи Жљебови.

Из периода турске окупације не постоје материјални трагови, али се у народном сећању сачувало да је турско гумно постојало на месту Орниче, где је узиман десетак.

Порекло становништва.

Од сеоских фамилија једино се Мишинци сматрају староседеоцима. Богдановци су почетком XIX века досељени из Великог Крчимира, Симоновци у другој половини ХIХ века из Црвене Јабуке код Бабушнице, а Миленовци су пореклом из Врања. Фамилије Пејаци, Баба-Векинци, Станимировци и Грци су досељене, али се не памти време и место одакле су досељене.

Данас у Чагровцу живе следеће фамилије:

-Грци (17 кућа, славе Св. Ранђела),

-Симоновци (10 кућа, славе Св. Николу),

-Мишинци (14 кућа, славе Св. Ранђела),

-Богдановци (9 кућа, славе Св. Петку Параскеву),

-Пејаци (5 кућа, славе Св. Ранђела),

-Тодоровци (4 куће, славе Св. Николу),

-Баба-Векинци (2 куће, славе Св. Ранђела),

-Миленовци (1 кућа, слави Св. Јована) и:

-Станимировци (1 кућа).

У селу живи и једна ромска фамилија:

-Меркови (5 кућа, славе Василицу), пореклом из Беле Паланке.

Сеоска слава – „литије“, је Ђурђевдан, а прослављала се поред сеоског дрвеног крста. Сви записи – „мира“, су осушени.

Новија исељавања становништва.

У савременом периоду исељено је, већином у Ниш и приградска насеља, и „угашено“ (смрћу домаћина) 46 кућа: 10 кућа фамилије:

-Мишинци, 7 кућа фамилије

-Грци, по 6 кућа фамилија:

-Миленовци и Симоновци, 5 кућа фамилије:

-Богдановци, 3 куће фамилије:

-Милинци, по 2 куће фамилија:

-Станићи, Тодоровци, Станимировци и Баба–Векинци и 1 кућа фамилије:

-Пејаци.

Функције у селу.

Чагровац је традиционално сточарско село. Ратарство је било заступљено само за задовољавање сопствених потреба, а значајни додатни извор прихода било је кречарство. Занатска функција (мутавџијски занат), развијена од XVII века, током 80-их година ХХ века је одумрла. На бази заступљености основних функција Чагровац припада примарним сеоским насељима. Четвороразредна школа, која је почела са радом 1933. (зграда из 1934), је због мањка ученика престала са радом почетком 80-их година ХХ века.

Уређење насеља.

Мештани су се раније снабдевали водом са две јавне чесме (данас је једна порушена, а друга руинирана), изграђене 30-их година ХХ века по налогу Драгише Цветковића. Водоснабдевање је колективно од 1971. године, када су каптирани извори Мали и Велики човик, Голубовац, Сврачи кладенац и Горњи Жљебови. За пиће, али првенствено за напајање стоке, раније су коришћени Марин бунар и извори на потесима Тодорова, Осој, Брестовица, Тумба бунар, Слатиње, Куси дол, Длази пољана и Јаблан, а појила су постојала код гробља и на местима Дупановско и Селиште.

Чагровац је електрифициран 1962. године. Асфалтни пут добија 1979, а телефонске везе 1992. године.

ИЗВОР: Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Заплања“ на основу испитивања тог подручје од 2005. до 2010. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.