Порекло становништва, село Овсињинац, општина Гаџин Хан – Нишавски округ. Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Заплања“ на основу испитивања тог подручје од 2005. до 2010. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља и главне географске одлике.
Овсињинац се налази у Горњем Заплању. Смештен је на западним падинама Суве планине (1.810 m) и десној долинској страни Шебетске реке, десне притоке Кугинске реке, 2 km источно од регионалног пута Никола Тесла – Гаџин Хан — Краставче — Доњи Душник – Равна Дубрава. Удаљен је 19 km југоисточно од Гаџиног Хана и 41 km југоисточно од Ниша. Простире се у висинском појасу од 500 до 560 m.
Воде.
У атару се налазе извори Шебетске рупе, Кула, Смрдан, Пажар, Шопа, Џорџа, Вујина бара, Рупа, Врело и др. По предању, извор Шебетске рупе лечи болести дисајних органа.
Земље и шуме.
Обрадива земља се налази на потесима Росуља, Врело, Ђуре њиве, Рамниште, Арничје, Селиште, Шебетско поље, Дел и др.
Пашњаци су на местима Габар, Малчевица, Цветков гроб, Широки пребојац, Јавча провалија, Голубова ливада, Крстата провалија, Големо лице, Каменита струга, Старо пландиште и др. Ливаде се налазе на потесима Росуља, Бара, Малчевица, Травчина, Шавар бара и др.
Шуме (углавном букове) на потесу Зеленика су указом краља Александра Карађорђевића додељене селу 1929, да би 1958. године биле одузете. Виногради су се налазили на месту Лозја, које је сада урасло у младу габрову шуму.
Тип села (Облик и физиономија).
Овсињинац се просторно развија дуж локалног прикључног пута на регионалну саобраћајницу, од кога се зракасто разилазе сеоске улице. Збијеног је типа. Насеобинском композицијом обједињује шест физиономских целина (махала): Село, Рашину падину, Живковце, Горњу малу, Чуљковце и Забел.
Најстарији део насеља, када је село, по предању, имало 20 домова, је на месту Бача, које се налази у Горњој мали.
Старине у селу.
У граничном делу са калетиначким атаром налазе се трагови римске насељености. Поред регистрованих трагова веће грађевине (локалитет Кула), овде је пронађена и надгробна плоча (1,7х0,85х0,32 m) од кречњака, која се чува у лапидаријуму музеја у Нишу. На месту Габар – Црквиште, налазе се остаци (темељ, цигле и др.) храма непознате старости, за који мештани верују да је посвећен Св. Илији. У центру села, поред дрвеног крста, постојала је стара црква (сачуван је олтарски стуб). Потес Црквиште постоји и у Горњој мали, али се на њему не налазе никакви материјални трагови нити постоји предање везано за постојање цркве. Из турског периода датирају зидине винарских подрума (место Врела).
Порекло становништва.
Већина фамилије у Овсињинцу се сматрају староседеоцима – не памте када су и одакле досељени („ту су од вајкада“). Најстаријим се сматрају:
-Лажљини (2 куће, славе Митровдан),
-Симоновци (3 куће, славе Митровдан) и:
-Гроздановци (4 куће, славе Митровдан). Затим,
-Павловци (2 куће, славе Митровдан), за које се верује да су старином из Личја,
-Шакљаци (4 куће, славе Св. Николу),
-Шулејци (3 куће, славе Св. Стефана),
-Милошовци (2 куће, славе Cв. Николу),
-Ковачови (1 кућа, слави Св. Николу),
-Ђемини (2 куће, славе Митровдан),
-Перинци (1 кућа, слави Св. Николу),
-Петријини (4 куће, славе Св. Николу),
-Паргалејци (3 куће, славе Св. Николу),
-Балаци (9 кућа, славе Св. Ђћорђа),
-Чуљковци (7 кућа, славе Св. Николу),
-Мегерци (3 куће, славе Митровдан),
-Живковци (6 кућа, славе Св. Николу), старином из Студене код Нишке Бање, као и:
-Клашњарови (2 куће, славе Св. Николу),
-Ђураци (5 кућа, славе Св. Николу),
-Гикинци (3 куће, славе Митровдан),
-Врањанци (5 кућа, славе Св. Николу), старином из околине Врања и:
-Јанковци (1 кућа, славе Cв. Николу).
Уз то, у селу живе и:
-Неркаци (1 кућа, славе Св. Николу), досељени после Другог светског рата из Шебета, и једна кућа:
-Живића, досељена из Ниша почетком 90-их година ХХ века.
У селу је била и 1 кућа Рома, староседеоца, који су се после Другог светског рата преселили у Прву Кутину.
Сеоска слава – „литије“, је летњи Св. Никола. Сабор је у прошлости организован на Св. Илију.
Новија исељавања становништва.
У савременом периоду исељене су (већином у Ниш) и „угашене“ (смрћу домаћина) 43 куће: по 5 кућа фамилија:
-Чуљковци и Милошовци, 4 куће фамилије:
-Гроздановци, по три 3 фамилија:
-Балаци и Ђемини, по 2 куће фамилија:
-Клашњаровци, Живковци, Ђураци, Шакљаци, Павловци, Петријини, Јанковци и по 1 кућа фамилија:
-Врањанци, Перинци, Симоновци, Лажљини, Мијалковци, Паргалејци и Ковачови.
Функције у селу.
Овсињинацје традиционално сточарско село. Ратарство је углавном задовољавало сопствене потребе руралних домаћинстава, што у прошлости често није било довољно, па су мештани одлазили у печалбу, као црепарски и цигларски радници (углавном у Срем).
Између два светска рата био је развијен коларски, црепарски, кречарски занат и занатска прерада млека.
У новије време заступљено је тржишна производња јагодичастог воћа. На бази заступљености основних функција Овсињинац припада примарним сеоским насељима.
У селу постоји четвороразредна основна школа (основана 1933), продавница и откупна станицајагодичастог воћа.
Уређење насеља.
Мештани су се раније снабдевали водом углавном из бунара и са извора Шебетске рупе, који је каптиран при изградњи сеоског водовода 1971–1973. године (73 прикључка). У селу постоји још један локални водовод (25 прикључака), за чије потребе је 1976. каптиран извор Кула (пресушује у летњем делу године). За напајање стоке коришћен је извор Блага локва (на Ракошу), слабији извори у атару – Смрдан и Пажар, затим Шебетске рупе, као и снег из јаме Провалија у калетиначком атару.
Електрификација је извршена 1963, а асфалтни пут село добија 1980. године.
ИЗВОР: Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Заплања“ на основу испитивања тог подручје од 2005. до 2010. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)