Порекло презимена, село Равна Дубрава (Гаџин Хан)

25. новембар 2020.

коментара: 0

Порекло становништва, село Равна Дубрава, општина Гаџин Хан – Нишавски округ. Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Заплања“ на основу испитивања тог подручје од 2005. до 2010. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља и главне географске одлике.

Равна Дубрава се налази у Горњем Заплању. Смештена је у долини Дубравске реке, саставнице Пусте реке, десне притоке Власине. Просторно се развија у југозападном подножју Суве планине (1.810 m) и североисточном подножју Крушевице (913 m). Лоцирана је са обе стране регионалног пута Никола Тесла – Гаџин Хан – Краставче – Доњи Душник – Свође. Удаљенаје 26 km jyгоисточно од Гаџиног Хана и 48 km југоисточно од Ниша. Простире се у висинској зони од 430 до 520 m.

Воде.

Најзначајнији извори су Преод, Предел, Шопа, Вучетина, Бели камен, Бачкољак, Баба-Недељин, Хајдучки кладенац и др. У атару су откривене значајне резерве бентонита.

Земље и шуме.

Обрадива земља се налази на потесима Предел, Бели камен, Ограња, Бабачко, Црквиште, Јованов дел, Големо трње и др. Виногради су били на Шопи и Преоду, а воћњаци раштркани у оквиру мањих парцела, са изузетком већих површина под шљивом у задружном власништву. Под пашњацима су биле утрине на местима Бабачко, Предел и Равна, од којих последња два и данас имају исту функцију. Главна сеоска утрина (70 ха) је формирана у турско време крчењем шуме, по чему је село добило географски назив.

Од средине ХХ до почетка ХХI века утрину је користила сеоска задруга, а данас је углавном ван функције.

Шума у атару има на малим површинама, а значајније парцеле мештани имају у атарима Великог Крчимира и Комарице.

Тип села (Облик и физиономија).

Равна Дубрава је збијеног физиономског типа. Повезује једанаест физиономских делова – махала: Село (некадашњи центар и највећи део насеља, данас у фази расељавања), Раскрсје (садашњи центар), Ћунац, Млаџинце, Кездраце, Ровелце, Бурилце, Бранчаце, Гробљаре, Калабинце и Горњу махалу.

За разлику од осталих заплањских села одликује се пространим руралним кућиштима, што је резултат формирања већих парцела поред регионалног пута средином ХХ века, приликом деобе некадашње утрине на којој је лоциран већи део данашњег села. Уз то, од осталих насеља Равна Дубрава се издваја и по новим, модерним кућама и уређеним двориштима мештана који су били на привременом раду у иностранству.

Старине у селу.

Сматра се да је Равна Дубрава формирана на месу античке насељености – места око Ђуменог кладенца, Црвена бара итд. (теренски подаци Јованчевић Новице). Значајни су и материјални остаци (камени олтар, ћерамиде и др.) цркве непознате старости (вероватно византијске) на Црквишту.

До периода између два светска рата у Кездрацима је постојала зграда турске канцеларије, а поред старог моста сеоски кош за кукуруз. Из турског периода датира и траса пута Власотинце – Комарица – Равна Дубрава — Велики Крчимир — Трбовац – Љуберађа, данас познатог у народу као „насип“.

Порекло становништва.

Већина фамилија сматра да су староседеоци пошто не памте своје миграционо порекло. Најстаријим се сматрају фамилије:

-Ћукаци (3 куће, славе Св. Јована) и:

-Ивковци (5 кућа, славе Св. Николу) са својим поделцима:

-Буљаци (5 кућа, славе Св. Николу) и:

-Газурци (2 куће, славе Св. Николу).

-Гарци (7 кућа, славе Св. Николу) са својим поделцима:

-Ровелци (8 кућа, славе Св. Николу) и:

-Кршојинци (5 кућа, славе Св. Николу), као и:

-Шулкини (1 кућа, слави Св. Николу), у сродству по женској линији са Гарцима, су једна од најстаријих фамилија, пореклом из Горњег Гара, одакле се, у раном периоду турске окупације, због убиства Турчина, по предању, доселило пет браће и једна сестра.

Од осталих староседелачких фамилија миграционо порекло памте:

-Киримци (8 кућа, славе Св. Јована), старином из околине Вучитрна,

-Млаџинци (25 кућа, славе Св. Јована), старином са простора српско-бугарске границе, и њихови поделци (родоначелник посињен из Великог Крчимира):

-Куртаци (3 куће, славе Св. Ђорђа) и:

-Билци (2 куће, славе Св. Јована), старином из села Било код Димитровграда, и са њима у крвном сродству фамилија:

-Калабинци (6 кућа, славе Св. Николу).

Остале фамилије, које се сматрају староседелачким су:

-Урсини (5 кућа, славе Св. Јована),

-Китановци (6 кућа, славе Св. Николу),

-Чуљаци (6 кућа, славе Св. Николу),

-Бранчаци (4 куће, славе Св. Јована),

-Кездраци (13 кућа, славе Св. Јована),

-Ранчаци (1 кућа, слави Св. Николу),

-Бурилци (5 кућа, славе Св. Николу),

-Ровелци (2 куће, славе Св. Николу),

-Зотаци (3 куће, славе Св. Николу) и њихови поделци:

-Брњини (2 куће, слави Св. Николу),

-Тодоровци (2 куће, славе Св. Николу),

-Бусулајци (8 кућа, славе Св. Николу),

-Цицијци (5 кућа, славе Св. Николу),

-Павуновци (4 куће, славе Св. Николу),

-Наорци (2 куће, славе Св. Николу),

-Локини (2 куће, славе Св. Николу) и:

-Герзини (2 куће, славе Св. Николу).

Из Великог Крчимира су досељене фамилије:

-Ђуркинци (4 куће, славе Ранђеловдан),

-Поповци (2 куће, славе Св. Николу) и:

-Ањаци (4 кућа, славе CB. Јована), а из Личја (фамилија Пећарци) су пореклом:

-Булгурови (3 куће, славе Св. Николу).

Из Горњег Присјана је досељена једна породица:

-Стојковићи, а из Краставчета – два домаћинства:

-Спасићи.

У Селу је живело четири породица Рома, староседеоца, који су се бавили ковачким занатом, одсељених 60-их година ХХ века.

Сеоска слава – „литије“, је Спасовдан, а сабор се одржава на Крстовдан.

Новија исељавања становништва.

У савременом периоду исељене су (већином у Ниш) и „угашене“ (смрћу домаћина) 43 куће: 6 кућа фамилије:

-Млаџинци, 4 куће фамилије:

-Бусулајци, по 3 куће фамилија:

-Ивковци, Павуновци, Кездраци и Наорци, по 2 куће фамилија:

-Ранчаци, Буљаци, Зотаци, Калабинци и Ђуркинци и по 1 кућа фамилија:

-Киримци, Урсини, Китановци, Чуљаци, Бранчаци, Бурилци, Кршојинци, Поповци, Гарци, Цицијци и Шулкини.

Функције у селу.

Традиционално најзначајнија грана руралног привређивања је ратарство.

Шљиварство је било традиционално развијено, а сточарство је нешто већи економски значај имало у прошлости. Мештани су гравитирали ка пијаци у Власотинцу, где су продавали тржишне вишкове (ракија, сир и др.). И поред тога, пољопривредна производња је углавном задовољавала само сопствене потребе руралних домаћинстава, а мештани су најпре одлазили у печалбу (као циглари и црепари углавном у Шумадију), а од 70-их година ХХ века масовно одлазе на привремени рад у Аустрију, Немачку, Америку и др.

Данас у Равној Дубрави живи 50-ак људи који су пензију стекли у иностранству, а 83 мештана пореклом из села се тренутно налази на привременом раду у иностранству (углавном у Аустрији).

На бази заступљености основних функција Равна Дубрава припада селима са сеоским центром. У насељу постоји четвороразредна школа (нова зграда из 1998), месна канцеларија за три села — Равна Дубрава, Велики и Мали Крчимир (до 1956. и за део Комарице), здравствена амбуланта, пошта, задружни дом, споменик палим борцима у Првом и Другом светском рату (подигнут у част Јовану Живковићу, партизану из Лесковца који је погинуо бранећи сеоску школу) и др.

Уређење насеља.

Мештани су се раније снабдевали водом из бунара и са три јавне чесме (каптажа извора Преод) — у центру, Млаџинцима и поред школе. Сеоски водовод је изграђен непосредно пре Другог светског рата. Касније је неколико пута реконструисан, а последњи пут 1988. (каптажа извора Предел), када су укинуте јавне чесме. Уз њега постоји још шест локалних водовода (каптирани извори Шопа, Вучетина и Бели камен). За напајање стоке коришћен је сеоски поток и три кладенца (Баба–Недељин, Бачкољак и извор у Село), где се 10–15 m ниже формирала бара (у новије време је на Бачкољаку постављено корито).

Насеље је електрифицирано 1962, а телефонске везе добија 1992. године.

ИЗВОР: Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Заплања“ на основу испитивања тог подручје од 2005. до 2010. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.