Порекло презимена, село Ново Село (Гаџин Хан)

22. новембра 2020.

коментара: 0

Порекло становништва, село Ново Село, општина Гаџин Хан – Нишавски округ. Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Заплања“ на основу испитивања тог подручје од 2005. до 2010. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља и главне географске одлике.

Ново Село се налази у Доњем Заплању. Смештено је на северозападним падинама Бабичке горе (1.059 m), y изворишном делу Мастине реке и на њеном развођу са Барбешком реком. Лоцирано је 4 km јужно од регионалног пута Гаџин Хан — Топоница. Удаљено је 19 km југозападно од Гаџиног Хана и 41 km југоисточно од Ниша. Простире се у висинском појасу од 420 до 460 m.

Воде.

У атару се налазе извори Милетин кладенац, Рамљак, Лазарова бача, Сечовина, Лештар, Коларка, Церовац и др.

Земље и шуме.

Обрадива земља, данас изузетно слабо искоришћена, је на потесима Ораовица, Орница, Големи чукар, Црквиште, Градиште, Ђокински кладенац и др., а последња два имају и значајне површине под пашњацима. Засади винограда су се налазили на месту Колиште.

Шума је лоцирана на местима Коларка, Рамњак, Осоје, Жезнице, Танки дел, Присаче, Дрнова падина, Милентин кладенац, Церовац и др. Сеоска утрина се налази на месту Зеленика. Раније је служила за испашу, а данас је под засадима бора.

Облик и физиономија.

Ново Село је збијеног типа и неправилног округластог облика. Физиономски повезује седам махала – група сродничких кућа: Петровце, Мутавџије, Ђокинце, Милековиће, Митиће, Савиће и Ђорђинце, од којих је последња у савременом периоду расељена.

Старине у селу.

Иако и сам назив насеља упућује на чињеницу да је, за разлику од већине заплањских села, новијег датума, трагови раније насељености у новоселском атару су бројни и значајни. Поред локалитета Танки дел и Вучјаница, значајем се истиче узвишење Градиште (503 m). Ty се налазе материјални трагови за које се сматра да представљају остатке некадашњег римског утврђења (у народу  „града“), окруженог јаким зидинама са кулама и двема улазним капијама. Са обзиром на то да је камен са овог Градишта коришћен за изградњу кућа, његови остаци су у великој мери уништени, а поготово у савременом периоду ископавањима „трагача злата“.

У непосредној близини налазе се темељи латинске цркве коју су мештани посећивали на дан празновања Св. Петке и Св. Тројице.

Остаци латинског гробља су на месту Големи чукар. На потесу Црквиште се, по предању, налазила још једна црква, али њени трагови нису видљиви. Из турског периода очувано је сећање да се на месту Равниште налазило турско гумно.

Порекло становништва.

Све фамилије су досељене током турског периода, у приближно исто време и из истог разлога – убиства Турчина.

-Петровци су досељени из Пуковца,

-Мутавџици из Копривнице,

-Ђокинци из Чекмина,

-Миленковићи из Ћурлине,

-Митићи из Малошишта,

-Савићи из Липовице а:

-Ђорђинци не памте миграционо порекло.

У Новом Селу данас живе припадници фамилија:

-Петровци (5 кућа, славе Св. Ранђела),

-Мутавџици (4 куће, славе Св. Ранђела),

-Ђокинци (3 куће, славе Св. Враче),

-Миленковићи (3 куће, славе Св. Враче),

-Митићи (3 куће, славе Св. Враче) и:

-Савићи (3 куће, славе Св. Ранђела). Фамилија:

-Ђорђинци (славе Св. Јована) је у савременом периоду расељена.

Сеоска слава – „литије“, ја први дан Духова, а сабор Св. Петка. Код школе се налази дрвени крст из 1707. ијош један новијег датума, а у близини је и вишевековно стабло храста („миро“), једно од највећих (пречник око 2 m) и најстаријих у Заплању.

Новија исељавања становништва.

У савременом периоду исељено је и „угашено“ (смрћу домаћина) 18 кућа: по

5 кућа фамилија:

-Петровци (у Ниш) и Мутавџије (у Ниш и Брестовац), 4 куће фамилије:

-Ђорђинци (у Топоницу и Паси Пољану), 3 куће фамилије:

-Савићи (у Топоницу и Брестовац) и 1 кућа фамилије:

-Ђокинци (у Ниш).

Функције у селу.

Ново Село је традиционално сточарско насеље. Тржишни значај имала је продаја оваца, крава, телади, јагњади и јарића на пуковачкој и лесковачкој пијаци. Ратарство је одувек задовољавало само сопствене потребе руралних домаћинстава. У новије време је био присутан тржишни узгој дувана и јагодичастог воћа.

На бази заступљености основних функција Ново Село припада примарним сеоским насељима. У селу се налази зграда четвороразредне школе, која је због мањка ученика престала са радом почетком 70-их година ХХ века, а задружни дом (изграђен 1950) и продавница су руинирани.

Уређење насеља.

Мештани су се до изградње сеоског водовода 1973/74, када су каптирана два извора – Баре, у атару суседног села Бабичко, снабдевали водом са јавне чесме. Она је изграђена 1928. каптажом Милентиног кладенца, најиздашнијег извора у новоселском атару. Стока се напајала из корита постављених уз јавну чесму и са извора Рамљак, Лазарова бача, Сечовина, Лештар, Коларка, Церовац и др., који су коришћени и за наводњавање башти.

Ново Село је електрифицирано 1966, а асфалтни пут добија крајем 80–их година ХХ века.

ИЗВОР: Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Заплања“ на основу испитивања тог подручје од 2005. до 2010. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.