Порекло презимена, село Марина Кутина (Гаџин Хан)

20. новембра 2020.

коментара: 0

Порекло становништва, село Марина Кутина, општина Гаџин Хан – Нишавски округ. Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Заплања“ на основу испитивања тог подручје од 2005. до 2010. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља и главне географске одлике.

Марина Кутина је смештена у Доњем Заплању Налази се на долинским странама Кутинске реке и североисточним падинама Бабичке горе (1.059 m), y западном подножју Тумбе (582 m). Просторно се развија са обе стране регионалног пута Никола Тесла – Гаџин Хан – Краставче – Доњи Душник – Равна Дубрава. Удаљена је 3 km јужно од Г аџиног Хана и 25 km југоисточно од Ниша. Простире се у висинском појасу од 280 до 360 m.

Воде.

Најзначајнији извори су Алуга, Привни поток, Липо падина, Мачо крајиште, Рудина, Богдановица, Тршевина, Гложак, Конопљиште и др. У атару су регистрована мања лежишта калцита.

Земље и шуме.

Обрадива земља се налази на местима Милкин дел, Дубрава, Крушавица, Степановица, Коштан, Дулан, Сипар, Попова чука, Манастириште и др. Ливаде се налазе поред реке – Шиндарка, Бресје и др., а шуме на потесима Глождак, Конопљиште, Богдановица итд.

Сеоске шуме одузете од стране шумске секције су искрчене, а потом су посађене саднице бора. Ловачко друштво је сада формирало резерват и пустило дивље свиње. Виногради и воћњаци се налазе на малим парцелама раштрканим по атару. Пашњаци се налазе на Риду, а представљају сеоску утрину, коју су мештани својевремено откупили од Турака.

Тип села (Облик и физиономија).

Марина Кутина је сеоско насеље збијеног типа. Просторно повезује седам физиономских делова – „махала“: Село или Центар (најстарији део насеља), Дубраву, Рије, Ћерену, Пешинску, Николинску и Врапску махалу.

Старине у селу.

Трагови старих насеобина (грнчарија ручне израде, земљани чунци и др.) налазе се на платоу од села ка Кривим долинама (теренски подаци Јованчић Новице), на Јанковским појатама и др. Од трагова раније насељености значајни су остаци манастира (темељи, олтарски стуб и др.) непознате старости на локалитету Манастириште.

Стари православни храм Св. Петке који се налазио на потесу Милкин дел је срушен, највероватније у време турске окупације, а од његових остатака искоришћена су три камена, која су постављена у темељ 2004, када је почела изградња сеоске цркве (на месту некадашњег турског гумна).

Порекло становништва.

У Мариној Кутини данас живе припадници 16 фамилија, које себе сматрају староседелачким. У народном сећању се нису очувале приче („предања“) о миграционом пореклу родова, као ни о времену њиховог досељавања.

У селу живе следеће фамилије:

-Стојковци (7 кућа, славе Св. Николу),

-Николинци (4 куће, славе Св. Николу),

-Миљковци (26 кућа, славе Св. Ђорђа),

-Томинци (12 кућа, славе Св. Враче),

-Гарци (4 куће, славе Св. Петку),

-Пујкинци (4 куће, славе Св. Враче),

-Ђорђинци (4 куће, славе Св. Враче),

-Џилинци (3 куће, славе Св. Враче),

-Милојчинци (3 куће, славе Св. Враче),

-Врапска фамилија (2 куће),

-Милосовци (6 кућа, славе Св. Враче),

-Јеринци (8 кућа, славе Власуљицу),

-Радојчинци (2 куће, славе Св. Николу),

-Белкинци (2 куће, славе Св. Николу),

-Млаџинци (1 кућа, славе Св. Николу) и:

-Босиљкинци (1 кућа, славе Митровдан).

У селу живи једна староседелачка породица Рома:

-Томићи и једна породица:

-Алексића (славе Св. Николу), досељена 90-их година ХХ века са Косова.

Сеоска слава – „литије“, чија је прослава обновљена почетком 90–их година ХХ века, је Св. Јеремија, а црквена слава Св. Петка.

Поред нове цркве налази се дрвени крст. У атару постоје два изузетно стара записна дрва (храст и крушка) на потесима Милкин дел и Дулан.

Новија исељавања становништва.

У савременом периоду исељено је (већином у Ниш) и „угашено“ (смрћу домаћина) 29 кућа: 10 кућа фамилије:

-Николинци, 6 кућа фамилије:

-Стојковци, 5 кућа фамилије:

-Миљковци, 3 куће фамилије:

-Гарци, по 2 куће фамилија:

-Пујкинци и Радојичинци и 1 кућа фамилије:

-Белкинци.

Уз то, бројне су сеоске куће са старачким становништвом из којих су одсељени (углавном у Ниш и Брзи Брод) млађи чланови домаћинства са својим породицама (10-ак породица из Милосовске, по 3 породице Ђорђинске и Јеринске фамилије, 2 породице Милојчинске фамилије итд.).

Функције у селу.

Марина Кутина је сточарско-ратарско село. Сточарство је традиционално развијено, а тржишни значај имао је узгој јагњади и јарића, продаваних на нишкој пијаци. Вршена је и „замена“ сточарских за ратарске производе са моравским селима.

Воденичарство је у прошлости имало важан економски значај и представљало је традиционални занат мештана. На Кутинској реци је радило 11 воденица, које датирају из турског периода. На бази заступљености основних функција Марина Кутина припада категорији примарних села.

У насељу постоји четвороразредна школа (од 1936), споменик палим борцима у Другом светском рату (1957), сеоска зграда, која се користи за одржавање зборова, три продавнице итд.

Уређење насеља.

До прикључивања на водовод Гаџиног Хана 1984, мештани су се снабдевали водом преко пет локалних (махалских) водовода (изграђени 1972/73), за чије потребе су каптирани извори Алуга, Привни поток, Липо падина, Мачо крајиште и Рудина, и из копаних бунара. За напајање стоке користили су се извори Мачо крајиште, Богдановица, Тршевина, Гложак и Конопљиште (последња два пресушују у летњем делу године), Кутинска река и бунар на Баба-Векиној њиви, у граничном делу са чагровачким атаром.

Насеље је електрифицирано 1964, а телефонске везе добија почетком 90-их година ХХ века.

ИЗВОР: Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Заплања“ на основу испитивања тог подручје од 2005. до 2010. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.