Порекло презимена, село Мали Крчимир (Гаџин Хан)

Порекло становништва, село Мали Крчимир, општина Гаџин Хан – Нишавски округ. Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Заплања“ на основу испитивања тог подручје од 2005. до 2010. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља и главне географске одлике.

Мали Крчимир се налази у Горњем Заплању. Смештен је на западним падинама Суве планине (1.810 m), y окружењу њених врхова – Големи (1.579 m) и Шангајски врх (1.508 m), Чекан (1.081 m) и Попова глава (792 m).

Лоциран је у изворишном делу једне од саставница Пусте реке, 6,5 km источно од регионалног пута Никола Тесла – Гаџин Хан – Краставче – Доњи Душник — Равна Дубрава. Удаљен је 28 km југоисточно од Гаџиног Хана и 50 km југоисточно од Ниша. Простире се у висинском појасу од 580 до 660 m.

Воде.

Најзначајнији извори су Зукар, Кладенци, Шоборка, Габар, Потпеч, Корита и др. У атару се налази пећина Подпеч и леденица у Ждребици.

Земље и шуме.

Обрадива земља се налази на потесима Родиње, Попова глава, Царина, Тепавица, Росуље, Забел и Драгилнац. Пашњаци се налазе на местима Врело, Потпеч и Церак, а ливаде на Ливађу, Бождевцу, Лули, Ребрини, Чардачини и Балванским ливадама.

Шума је лоцирана на местима Братаница, Лече, Габар и Мртвина.

Сеоска утрина (пашњаци), која је припала селу у турско време (сачувана је тапија), налази се на потесу Рије.

Тип села (Облик и физиономија).

Мали Крчимир је сеоско насеље збијеног типа. Неправилног је лучног облика, са кућама распоређеним дуж сеоских путева које углавном прате изохипсу од 620 m. Сеоски поток Попречина дели га на два готово једнака дела.

Насеобинском композицијом повезује шест махала – група родовских кућа: Нешиће, Петковце, Шиндарце, Масларце, Жутајце и Јанковце.

Старине у селу.

Из античког периода датирају остаци римског насеља и локалитет Латинско гробље, чији трагови више нису видљиви (на овом месту је данас сеоска продавница).

Од трагова раније насељености постоје на месту Јасен остаци цркве (камени олтар), које су мештани посећивали за време „литија“. Налазе се у близини средишњег и најстаријег дела села (место Селиште), који потиче из раног периода турске окупације.

Порекло становништва.

Иако постоје предања о досељавању појединих родова (нпр. Жутајци са Косова и сл.), као и подели неких старих фамилија на данашње родове, ови подаци нису поуздано сачувани у народном сећању. Данас се све сеоске фамилије углавном сматрају староседеоцима.

У Малом Крчимиру данас постоје следеће фамилије:

-Петковци (16 кућа, славе Св. Николу),

-Жутајци (11 кућа, славе Св. Ранђела),

-Јанковци (7 кућа, славе Св. Николу),

-Нешићи (7 кућа, славе Св. Николу),

-Паљкаци (5 кућа, славе Св. Николу),

-Каваљерци (5 кућа, славе Св. Николу),

-Миљковићи (4 кућа, славе Св. Николу),

-Масларци (4 куће, славе Св. Ранђела),

-Шиндарци (4 куће, славе Св. Николу),

-Шакарци (3 куће, славе Св. Николу),

-Савићи (3 куће, славе Св. Николу),

-Симонци (2 куће, славе Св. Николу),

-Тавакунци (2 куће, славе Св. Николу),

-Динићи (4 куће, славе Св. Николу),

-Трдишовци (2 куће, славе Св. Николу),

-Крстићи (2 куће, славе Св. Николу),

-Курџонци (1 кућа, славе Св. Николу) и:

-Ђорђевићи (1 кућа, славе Св. Николу).

Сеоска слава – „литије“, је Спасовдан. У новије време је обновљено њено прослављање и постављен је дрвени крст код школе. Сви записи – „мира“, су осушени и посечени.

Новија исељавања становништва.

У савременом периоду исељено је (већином у Ниш, Николу Теслу и Гаџин Хан) и „угашено“ (смрћу домаћина) 13 кућа: 5 кућа фамилије:

-Масларци, по 2 куће фамилија:

-Жутајци, Миљковићи и Шакарци и по 1 кућа фамилија:

-Трдишовци и Петковци.

Функције у селу.

Мали Крчимир је традиционално сточарско село. Велики економски значај у прошлости је имало бачијско сточарење. Ратарство је било слабије развијена грана руралног привређивања. Поред одласка у печалбу, традиционално најзначајнији додатни извор прихода је кречарство. Раније је скоро свако домаћинство имало кречану. Данас годишње ради 15–ак кречана (капацитет 3–10 t).

До средине 40-их година XX века креч је углавном продаван у моравским селима, а данас се ради по поруџбини. Мали Крчимир припада функционалној групи примарних села. У насељу се налази четвороразредна школа, спомен–плоча палим борцима у Првом и Другом светском рату, постављена на сеоској чесми, и две продавнице (приватна и државна).

Уређење насеља.

До изградње сеоског водовода 1983, за чије потребе су каптирани извори Зукар и Кладенци, мештани су се снабдевали водом са јавне чесме. Уз то, коришћени су и индивидуални бунари, а касније преко локалних (махалских) водовода за чије потребе су каптирани извори Шоборка, Габар, Потпеч, Корита и др.

Стока се напајала са појила на јавним чесмама, сеоског потока, бара које су се пуниле кишницом, а вођена је и на чесму на Ракошу.

Електрификација села је извршена 1961. године. Асфалтни пут село добија почетком 80-их година ХХ века, а телефонску мрежу 2000. године.

ИЗВОР: Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Заплања“ на основу испитивања тог подручје од 2005. до 2010. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.