Порекло становништва, село Дуга Пољана, општина Гаџин Хан – Нишавски округ. Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Заплања“ на основу испитивања тог подручје од 2005. до 2010. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај насеља и главне географске одлике.
Дуга Пољана је лоцирана у Горњем Заплању. Смештена је на долинским странама (већи део на десној) Буча потока, десне притоке Кутинске реке, и на западним падинама Суве планине (1.810 m), с обе стране пута Гаџин Хан – Миљковац — Доњи Душник – Равна Дубрава. Удаљена је 5,5 km југоисточно од Гаџиног Хана и 27,5 km југоисточно од Ниша. Просторно се развија у висинском појасу од 400 до 480 m.
Воде.
Најиздашнији извори су Чукар и Бучан. У атару су откривена лежишта грађевинског песка. Обрадива земља се налази на местима Лалошев дел, Слатиње, Голка, Селиште, Старо село, Облаков кладенац, Чукарје, Бучар, Облеговица, Јовкина бара, Дубац, Арничје, Шевар, Лепа падина, Дел, Нарутавица, Тршевина, Дојкинац, Кални дол и др., која су данас слабо искоришћена.
Земље и шуме.
Пашњаци и ливаде су на потесима Остра глава, Чукарје, Дубац, Цацарев дел итд., с тим што је последњи данас обрастао шумом. Винограда је било на потесу Старо село. Сеоска утрина се налази на местима Цацарев дел и Лалашев дел.
Тип села (Облик и физиономија).
Дуга Пољана је издуженог облика, по чему је добила географски назив. Развије се дуж наведеног регионалног и прикључних (сеоских) путева. Просторно повезује три физиономска дела са 25 група сродничких кућа: Арничје (Милојковићи, Пешићи и Живадиновићи), Бучан (Николићи, Живковци, Митићи, Младеновци, Златковићи, Петковци, Јанковци, Соколовци и Ђуровци) и Дел (Пешинци, Шукаци, Пачузи, Петковци, Симоновићи, Голубовци, Стевановци, Живковићи, Митићи, Милосављевићи, Марјановци, Мишинци и Кечкини).
Старине у селу.
Материјални остаци (темељи и др.) цркве непознате старости налазе се на сеоском гробљу. Из периода турске владавине постоје трагови друма ка Гаџином Хану (данас траса колског пута), као и камени мост изграђен 1878. године.
Порекло становништва.
У Дугој Пољани данас живе припадници 17 фамилија, који поуздано не памте своје миграционо порекло и себе сматрају староседеоцима.
То су:
-Николићи (4 куће, славе Св. Николу),
-Живковци (3 куће, славе Св. Николу),
-Соколовци (3 куће, славе Св. Николу),
-Јанковци (3 куће, славе Св. Николу),
-Пешинци (2 куће, славе Cв. Николу),
-Марјановци (2 куће, славе Св. Николу),
-Петковци (2 куће, славе Св. Николу),
-Стевановци (1 кућа, слави Св. Николу),
-Голубовци (1 кућа, слави Св. Николу),
-Пачузи (1 кућа, слави Св. Николу),
-Ђурићи (1 кућа, слави Св. Николу),
-Милојковићи (1 кућа, слави Св. Николу),
-Шукаци (1 кућа, слави Св. Николу),
-Стојановићи (1 кућа, слави Св. Николу),
-Златковићи (1 кућа, слави Св. Николу),
-Динићи (1 кућа, слави Cв. Николу) и:
-Митићи (2 куће, славе Св. Луку), досељени из Сопотнице.
До 70-их година ХХ века у селу су живели Роми (постоји и „циганско“ гробље), који су се одселили у Прву Кутину, Брзи Брод и Доњу Врежину.
Фамилије:
-Мишинци, Кечкини, Симоновићи, Живадиновићи и Милосављевићи су исељене после Другог светског рата.
Сеоска слава – „литије“, је летњи Св. Никола. Дрвени крст се налазио на месту Цацарев дел до 1968. године.
Од пет записа – „мира“, данас постоји само један цер, старости око 300 година, док су остали записи посечени.
Новија исељавања становништва
У савременом периоду исељене су (већином y Ниш и приградска насеља) и „угашене“ (смрћу домаћина) 55 куће: 8 кућа фамилије:
-Живковци, 7 кућа фамилије
-Пешинци, 6 кућа фамилије:
-Соколовци, 4 куће фамилије:
-Петковци, по 3 куће фамилија:
-Николићи, Голубовци и Митићи, по 2 куће фамилија:
-Милојковићи, Стевановци и Јанковци, по 1 кућа фамилија:
-Младеновци, Ђурићи и Шукаци, као и куће фамилија чији припадници више не живе у селу:
-Мишинци (4 куће), Кечкини (4 куће), Симоновићи (2 куће), Живадиновићи (1 кућа) и Милосављевићи (1 кућа).
Функције села.
Дуга Пољана је ратарско–сточарско село. Ратарство (поготово узгој пшенице и кукуруза) је традиционално најзначајнија грана руралног привређивања.
Сточарство је имало мањи привредни значај и углавном је задовољавало сопствене потребе руралних домаћинстава. Значајни додатни извор прихода мештана било је кречарство. На бази заступљености основних функција Дуга Пољана припада примарним сеоским насељима. Четвороразредна школа, основана 1939/40, престала је са радом почетком 70-их година ХХ века због мањка ученика.
Уређење насеља.
Мештани су се раније снабдевали водом са три јавне чесме из 1934, за чије потребе је каптиран извор Чукар. Тада је спроведена и прва водоводна мрежа, чију је изградњу финансирао мештанин Сотир Живковић, директор Хипотекарне банке у Нишу. Савремени водовод је изграђен 1948, а реконструисан 2002. године. За напајање стоке углавном се користио извор Бучан.
Село је електрифицирано 1958, асфалтни пут добија 1973/74, а телефонске везе 1988. године.
ИЗВОР: Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Заплања“ на основу испитивања тог подручје од 2005. до 2010. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)