Порекло презимена, село Доње Драговље (Гаџин Хан)

14. новембра 2020.

коментара: 0

Порекло становништва, село Доње Драговље, општина Гаџин Хан – Нишавски округ. Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Заплања“ на основу испитивања тог подручје од 2005. до 2010. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља и главне географске одлике.

Доње Драговље је смештено у Горњем Заплању. Налази се на источним падинама Бабичке горе (1.059 m), y окружењу њених врхова Китка (897 m), Рамниште (516 m) и Градиште (782 m), y долини Доњодраговског потока.

Смештено је 1 km западно од регионалног пута Никола Тесла – Гаџин Хан – Краставче – Доњи Душник – Равна Дубрава. Доње Драговље је удаљено 16,5 km југоисточно од Гаџиног Хана и 38,5 km југоисточно од Ниша. Простире се у висинској зони од 440 до 540 m.

Воде.

У атару се налазе извори Стублина, Павлов, Ђорин, Станчин, Новков и Цигански кладенац, затим Шопа, Миљков, Голи дел, Пажар, Бачинско ливађе, Челин, Млака, Блатушевачка шопа, Смлака, Врло огњиште и др. Извор Шопа је, по предању, лековит (лечи дијабетес).

Земље и шуме.

Обрадива земља се налази на местима Млака, Ћосино, Лупач, Врла страна, Трла, Сави рид, Гложје, Росуља, Равниште, Чука, Лешје, Горњо Ливађе, Малчевица, Тупавица, Јања чука, Ливађе, Дубрава, Јазбина, Стари (х)ан, Дамњанова долина, Равниште, Њивје, Барје, Лозја, Голи дел, Китка и Село.

Пашњаци су на потесима Нарће, Голема страна, Големи Камен, Блетешевац, Копотине, Смилов камен, Мало градиште и др.

Шуме су лоциране на потесима Велико градиште, Голиделска река, Копотина, Врло огњиште, Ћутино, Коњарник, Новков говедарник, Миљков говедарник, Дивљачко и др.

Сеоска утрина, некада турска имовина, је по ослобођењу припала држави, потом је додељена селима Сопотница, Горње и Доње Драговље, а касније је издељена. Налазила се на Блетешевцу и Дивљачком, као и на местима која су под пашњацима и шумама (Куси дел, Наблато, Базје, Чука, Челин, Винско коло, Јованова њива и Големи камен). Ливада се налазе на мањим парцелама у атару, виногради на потесу Лозјак, а воћњаци на Дубрави.

Тип села (Облик и физиономија).

Доње Драговље је сеоско насеље збијеног типа. Неправилног је квадратног облика. обједињује два физиономска дела са више група родовских кућа: Дубрава (Вукљаци, Баба–Китинци, Лилинци, Пршљаци, Урошови), Доња мала – (Тричковићи и Шиљци, Рид — Цветановци, Дигијаши и Циганска мала) и Росуља (Докрстинска, Новковска, Миленковска, Станковска, Станчинска, Миљковска и Обредковска махала).

Старине у селу.

Сматра се да материјални трагови (керамика и сл.) у Росуљи и на Рамништу датирају из праисторије (теренски подаци Јованчић Новице). На Великом градишту постоје слабо очувани остаци римског кастела, на Малом градишту (зидине, цигле, малтер, подземни канали, накит и др.) римске куле (осматрачнице), а код извора Млака остаци римског водовода.

Стара црква, која највероватније датира из доба Византије (ту се и данас налази 10 ха црквене шуме), порушена је, по предању, због убиства Турчина. По несигурном народном веровању, њен материјал је искоришћен за изградњу цркве у Горњем Душнику. Према предању, након одобрења за изградњу православног храма на месту Црквиште (Миљковска махала), где је првобитно постављен крст из старе порушене цркве, неки мештани су, преко ноћи, пренели крст на место где се и данас налази црква Св. Луке. Сматра се да је ова црква саграђена у XVII веку (реновирана 1848).

Остаци још једног православног храма евидентирани су на потесу Црквиште. Из периода турске окупације је на месту Мала постојао до 1941/42. „салош“ (магацин, амбар за кукуруз; висине 4 m, пречника 1 m). Био је изграђен од дрвета, на каменој основи и покривен ћерамидом.

На месту Стари (х)ан постојао је један од значајнијих ханова у Заплању. На Каменитој ћуприји налазе се остаци гробља из времена када је Драговље било на Селишту, а у близини сеоске цркве су до скора постојали изузетно стари надгробни споменици из турског периода када се насеље налазило на месту Село.

Порекло становништва.

У Доњем Драговљу данас живи 28 фамилија, које се сматрају староседелачким. Уз то, поједине фамилије памте своје миграционо порекло, као и време досељавања (период турске окупације), али се и они у селу сматрају старинцима.

То су:

-Новкови (8 кућа, славе Cв. Ранђела) са својим поделцима;

-Шиљци (3 куће, славе Св. Николу) и:

-Станчини (5 кућа, славе Св. Ранђела);

-Бабакитинци (5 кућа, славе Св. Николу) и њихови поделци:

-Дигијаши (2 куће, славе Cв. Николу), чији је родоначелник призећен из Црковнице код Лесковца и:

Цанини (3 куће, славе Св. Николу);

-Докрстинци (12 кућа, славе Св. Ранђела), за које неки сматрају да имају заједничко порекло са Баба-Китинцима; исто порекло имају и:

-Вукљаци (6 кућа, славе Св. Ђорђа),

-Станкови (11 кућа, славе Св. Николу) и:

-Џуклини (2 куће, славе Св. Николу);

-Ћурчијини (5 кућа, славе Св. Николу) са својим поделцима:

-Баба–Гмитрини (1 кућа, слави Св. Николу),

-Васићи (3 куће, славе Cв. Николу) и:

-Млаџурци (2 куће, славе Св. Николу), чији је родоначелник посињен „доведен“ из суседног села Семче;

-Миљкови (17 кућа, славе Св. Николу) и:

-Пршини (9 кућа, славе Св. Николу), који имају заједничко порекло, а старином су из околине Црне Траве, одакле су досељени и:

-Урошови (4 куће, славе Cв. Николу),

-Миленкови (9 кућа, славе Св. Ранђела) и:

-Цветановци (6 кућа, славе CB. Николу) са свој им поделцима:

-Боријини (4 куће, славе CB. Николу) и:

-Тричковићи (2 куће, славе Св. Николу);

-Обредкови (7 кућа, славе Св. Ранђела), старином из Копашнице код Лесковца;

-Којини (1 кућа, слави Св. Николу), старином из околине Јагодине;

-Вукљини (2 куће, славе Гмитровдан) и њихови поделци (родоначелник призећен из Личја)

-Конзулаци (1 кућа), за које се сматра да воде порекло од Ашана;

-Јоргини (8 кућа, славе Св. Николу), чији је родоначелник призећен из Богујевца код Лесковца;

-Лилинци (4 куће, славе Св. Николу); и:

-Роми (18 кућа, славе Василицу), чији је родоначелник Кадрија, који је имао 25 потомака.

У Доњем Драговљу су живеле и фамилије:

-Мишини, која је нестала биолошким путем („изумрла“),

-Пећарци, одсељени у Доњи Душник, и:

-Цојићи (славе Св. Ђорђа), који су се непосредно после Другог светског рата иселили у Лесковац.

Сеоска слава – „литије“, је Пресвета Богородица, а црквена Св. Лука. На месту Лојза налази се храстово записно дрво — „миро“, старо преко пет векова (пречника око 2 m).

Новија исељавања становништва.

У савременом периоду исељено је (већином у Ниш и приградска насеља, Доњи Душник, Лесковац и др.) и „угашено“ (смрћу домаћина) 71 домаћинство: по 13 кућа фамилија:

-Миљкови и Обредкови, 10 кућа фамилије:

-Станкови, 5 кућа фамилије

-Вукљаци, 4 куће фамилије:

-Вукљини, по 3 куће фамилија:

-Цветановци, Пршини, Баба-гмитрини, Новкови, Миленкови и Јоргини, по 2 куће фамилија:

-Лилинци, Боријини и Докрстинци и по 1 кућа фамилија:

-Цанини и Конзулаци.

Функције села.

Доње Драговље је раније било сточарско село, а данас је претежно ратарскосточарске оријентације. У прошлости је било развијено бачијско сточарење.

Тржишни значај имао је узгој стоке (овце, козе и краве), која се продавала на лесковачкој пијаци, затим продаја дрвета (нишка пијаца), као и ракије и ћумура (нишка и лесковачка пијаца). И поред тога, мештани су одлазили у печалбу, као ћерамиџије, црепари и циглари, у Мачву, Срем, Шумадију, Славонију, Босну и др.

Током 60-их година масовно се гајио дуван (150 домаћинстава), а од 90–их година ХХ века јагодичасто воће (до 200 домаћинстава). На бази заступљености основних функција припада групи примарних села. Значајем се истиче православна црква Св. Николе, изграђена 1536. (под заштитом државе као историјски споменик од великог значаја).

У Доњем Драговљу постоји четвороразредна школа, споменик палим борцима у Првом и Другом светском рату (изграђен 1979), задружни дом (изграђен 1948), откупна станица за печурке и јагодичасто воће, две приватне продавнице, јавна говорница и др.

Уређење насеља.

Мештани су се раније снабдевали водом са четири јавне чесме (изграђене 30-их година ХХ века) у Дубрави, из индивидуалних бунара и са извора Стублина, Павлов и Ћорин кладенац (у Дубрави), Шопа, Миљков, Станчин, Новков и Цигански кладенац (у Росуљи). Водоснабдевање је од 1972. колективно – преко два локална водовода у Дубрави (каптирани извори Голи дел, Пажар, Бачинско ливађе, Челин и Блетушовац) и четири локална водовода у Росуљи (каптирани извори Млака, Блатушевачка шопа, Смлака и Врло огњиште).

Стока се напајала из Драгошничког потока (у народу Долина). Крајем XIX и почетком ХХ века, у време великих суша, овде су своју стоку напајали и житељи Овсињинца, Малог и Великог Вртопа.

Електрификација Доњег Драговља је извршена 1962/63, а сеоски путеви су асфалтирани 80-их година XX века.

ИЗВОР: Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Заплања“ на основу испитивања тог подручје од 2005. до 2010. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.