Порекло презимена, село Горње Драговље (Гаџин Хан)

13. новембра 2020.

коментара: 0

Порекло становништва, село Горње Драговље, општина Гаџин Хан – Нишавски округ. Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Заплања“ на основу испитивања тог подручје од 2005. до 2010. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај насеља и главне географске одлике.

Горње Драговље је смештено у Горњем Заплању. Налази се на југоисточним падинама Бабичке горе (1.059 m), y окружењу њених врхова Оштра глава (683 m), Бели камен (836 m) и Градиште (782 m), y долини Горњедраговског (Сливничког) потока, једне од саставница Кутинске реке. Смештено је 2,5 km западно од регионалног пута Никола Тесла – Гаџин Хан – Краставче – Доњи Душник – Равна Дубрава. Удаљено је 22 km југоисточно од Гаџиног Хана и 44 km југоисточно од Ниша. Простире се у висинској зони од 480 до 600 m.

Воде.

У атару се налазе бројни извори: Хајдучки кладенац, Гушави кладенац, Вуча ливада, Доњи Жил; Завратушка, Кривуље и др.

Земље и шуме.

Обрадива земља се налази на местима Река, Црквењак, Буљава, Росуља, Сланиште, Којино, Ђокино, Дубрава, Међак, Смрдан, Поље, Г ложје, Миленово арничје, Мала и Велика турија, Грнчарев до, Остра глава, Ливађе и др.

Пашњаци су на потесима Божина падина, Тршевина, Чукар, Знак, Врања глава, Колчест арница, Големи рид, Жил Говедарско пландиште, Вуча ливада и др.

Шуме се налазе на местима Дел, Мало бучје, Маркова падина, Врања глава, Знак, Широка падина, Гушави кладенац, Колча сторница, Нарће, Големи рид, Пландиште, Говедарско пландиште, Смраке, Хајдучки кладенац, Миљков и Новков говедарник и др.

На овим местима је раније углавном била сеоска утрина. Некада турска имовина, по ослобођењу је припала држави, потом додељена селима Сопотница, Горње и Доње Драговље, а касније издељена. Ливада има на мањим парцелама унутар наведених потеса, а винограда на Смрдану и Рајковом делу.

Тип села (Облик и физиономија).

Горње Драговље је (разређено) збијеног типа, неправилног округластог облика. Састоји се од три физиономска дела са више група родовских кућа: Овамња (Прва) мала — Грци, Златковци, Стојаци, Дамњановци, Видоњци, Сорољци, Туловци, Миладиновци и Џигини, Средња (Друга) мала – Жабоци, Стојанчини, Маринковци, Павловци, Цоломанци, Бараци, Миленовци, Џомари, Гуљаци, Билци, Седрезанци и Барјанци, и Онамња (Трећа) мала – Илијинци, Дудуљци, Милошовци, Јовановци, Марковци, Степановци, Рапини, Цакини и Симиџијини.

Старине у селу.

Сматра се да је Горње Драговље формирано на месту античке насељености. У близини села постојали су трагови римске насељености који су временом у потпуности уништени. На месту Рамничиште (потес Црквењак) постојала је православна црква, чији су остаци још увек видљиви – ћерамида, цигле и др. Мештани сматрају да је порушена у турском периоду.

Порекло становништва.

Већина фамилија у Горњем Драговљу се сматра староседелачким, а само поједине памте своје миграционо порекло. Тако је фамилија Грци старином из села Грајевца код Лесковца, одакле је њихов родоначелник пребегао због убиства Турчина. Са обзиром на то да је био са Ашанима, да га Турци не би узнемиравали, говорило се да је Грк, па је род по томе добио назив.

У селу данас живе следеће фамилије:

-Златковци (7 кућа, славе Св. Николу),

-Миладиновци (4 куће, славе Св. Луку) и њихови поделци:

-Писуљци (5 кућа, славе Св. Луку), Стојаци (8 кућа, славе CB. Луку),

-Дамњановци (6 кућа, славе Cв. Ранђела),

-Сорољци (4 куће, славе Гмитровдан),

-Грци (10 кућа, славе Св. Николу),

-Џигини (2 куће, славе Гмитровдан),

-Видоњци (4 куће, славе Гмитровдан), чији је надимак Турци (рурална кућишта су им ограђена високим зиданим оградама),

-Туловци (7 кућа, славе Св. Ранђела),

-Жабоци (11 кућа, славе Св. Ђорђа),

-Стојанчини (6 кућа, славе Св. Николу),

-Маринковци (6 кућа, славе Св. Николу),

-Павловци (12 кућа, славе Св. Николу и Пејчиндан),

-Цоломанци (7 кућа, славе Cв. Николу),

-Бараци (3 куће, славе Св. Николу),

-Миленовци (3 куће, славе Св. Луку),

-Џомари (5 кућа, славе Cв. Николу),

-Гуљаци (8 кућа, славе Св. Николу),

-Билци (3 куће, славе Cв. Николу),

-Седрезанци (3 куће, славе Св. Николу),

-Барјанци (3 куће, славе Св. Луку),

-Илијинци (5 кућа, славе Св. Николу),

-Дудуљци (2 куће, славе Св. Јована),

-Милошовци (8 кућа, славе Св. Николу),

-Јовановци (6 кућа, славе Св. Николу),

-Марковци (2 куће, славе Св. Николу),

-Степановци (5 кућа, славе Св. Луку),

-Симиџијини (3 куће, славе Св. Николу),

-Рапини (4 куће, славе Св. Николу),

-Цакини (4 куће, славе Св. Николу) и:

-Роми (3 куће, славе Св. Јована).

Сеоска слава – „литије“,  је Спасовдан, а преслава Мали Спасовдан. Прославља се и Св. Тома, на чији дан је почела са радом сеоска школа. У центру села се налази дрвени крст и записно дрво – „миро“.

Новија исељавања становништва.

У савременом периоду исељено је (већином у Ниш) и „угашено“ (смрћу домаћина) 76 кућа: 7 кућа фамилије:

-Милошовци, 6 кућа фамилије:

-Жабоци, по 5 кућа фамилија:

-Грци, Златковци, Павловци, Седрезанци и Дудуљци, 4 куће фамилије:

-Сорољци, по 3 куће фамилија:

-Јовановци и Марковци, по 2 куће фамилија:

-Стојаци, Дамњановци, Видоњци, Туловци, Маринковци, Бараци, Миленовци, Гуљаци, Барјанци, Степановци, Рапини и Цакини и по 1 кућа фамилија:

-Стојанчини, Цоломанци, Џомари и Илијинци.

Функције села.

Горње Драговље је традиционално сточарско село. Из тог разлога су у прошлости постојале бројне појате. Тржишни значај имао је узгој телади и јагњади, чији је откуп био организован у Личју, као и производња ракије, која се продавала на пијаци у Лесковцу. Ратарство је задовољавало само сопствене потребе домаћинстава. Пошто је то често било недовољно, мештани су одлазили у печалбу као Циглари и црепари углавном у Мачву, Славонију и Семберију, а после Другог светског рата у бербу кукуруза у Војводину.

У савременом периоду је у значајном обиму био присутан одлазак на привремени рад у иностранство. Од 60–их година XX века узгајао се дуван, чији је откуп био организован у Личју, а у новије време јагодичасто воће. На бази заступљености основних функција Горње Драговље припада примарним сеоским насељима. У центру насеља (Средња мала) се налази четвороразредна школа, основана 1934, и две приватне продавнице.

Уређење насеља.

Мештани су се раније снабдевали водом из индивидуалних бунара. Водоснабдевање је колективно од 1972, када су изграђена два локална водовода (146 прикључака), за чије потребе су каптирани извори Хајдучки кладенац, Гушави кладенац, Вуча ливада, Доњи Жиг, Завратушка, Кривуље и др. Уз то, постоји још 10-ак локалних водовода мањег капацитета. Стока се раније напајала из Јанковог бунара, као и са сеоских потока – Свињарница и Преод и Јовановске (Драговске) реке.

Горње Драговље је електрифицирано почетком 60-их година ХХ века, а телефонске везе добија 2000. године.

ИЗВОР: Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Заплања“ на основу испитивања тог подручје од 2005. до 2010. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.