Порекло презимена, село Островица (Нишка Бања)

7. новембар 2020.

коментара: 2

Порекло становништва села Островица, Градска општина Нишка Бања, Град Ниш – Нишавски округ. Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Сићевачке клисуре“ на основу проучавања тог подручје 2001. и 2002. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и главне географске одлике.

Островица се налази на дну истоимене котлине, којом је композитна Сићевачка клисура подељена на два дела, и долинским странама периодичног Потока (Островичка река), леве притоке Нишаве, између Мандаша (578 m), на западу, и Облика (901 m), на истоку, 3 km jужно од железничке пруге и магистралног пута Ниш—Димитровград. Лоцирана је 16 km североисточно од Нишке Бање (општински центар) и 22 km источно од Ниша. Простире се у висинском појасу од 240 (Насеље Островица) до 400 m.

Ha Мандашу се налази Велика пећина, а на Облику: Врановица, Ладарова дупка, Ћевански пропаст и Дупка римске три десетке. У атару постоје Гужвинске и Дејанове вртаче, које су обрадиве, као и више извора (Грабоде, Лечница, Кладанчић, Пећник, Појса клада, Врело, Стојница и Маринско).

Воде.

Островичке терме или Бањица (у народу Топлик врело) представљене су са пет главних и више мањих топлих извора (Т – 16–22° С; издашност 14,7–28,2 l/s) распоређених на сектору бањичког раседа? Према предању, на овај извор је долазио неки „цар“ на купање. Поред мештана, користе га житељи околних села, као и Ниша и околине за лечење стомачних тегоба и реуме.

У цркви Св. Ранђела налази се истоимени извор „извире а никад не отиче, који мештани сматрају лековитим (лечи главобољу и несаницу).

Земље и шуме.

Обрадиве површине се налазе на местима: Бањица, Окол, Градац, Поткамен, Зарудиње, Ласа, Бели пут и Паланка. Шуме су на местима Г ариње, Локвица, Мали и Велики вр„ Бајин кладенац, Бабин дол, Засечка долина, Кусача и Горуње, а заједно са пашњацима на местима Дубрава (према Облику),

Дубрава (ка Гарињу) и Дубрава (ка селу Куновици). Пашњаци и ливаде обухватају Барје и Дрење, а на местима Василовица и Подкрајиште су ливаде и обрадиве површине. Утрине обухватају мање делове Лисине и места Мали вр’ и једну парцелу у Бабином долу. Виногради су на местима Бели пут, Грабода, Лечница, Равниште, Мумала, Стоњица, Под, Ладина бара, Биглица (Огорелица), Царина, Капак, Барје и Дрење. Жалфија углавном расте на Рамадолском врху и Мандашу, где успева и ртањски чај, бели слез, хајдучка трава, црновршка трава, кантарион, камилица, мајчина душица и др.

Тип села (Облик и физиономија).

Островица је неправилног облика. Стари део села је издужен у правцу југоисток–северозапад, дуж пута ка Насељу Островица и друма који се од поменутог одваја у центру села, па спаја с њим у Доњој мали. Новоформирани део села издужен је у правду југозапад–североисток.

Островица је била збијеног физиономског типа до формирања Насеља Островице, када је трансформисана у разбијени. Од главног дела насеља – Село који обједињује три физиономска дела („мале“), Овамњу, Онамњу и Доњу малу, у правцу југа (0,4 km) налази се новоформирано Насеље Островица, смештено на левој долинској страни Нишаве, с обе стране пута ка Селу. Његов насеобински нуклеус је представљен простором око железничке станице, где су се из Села најпре преселила три домаћинства (1934. Раденковић Веселин, 1937. Тодоровић Душан и Дејановић Влада). Пресељавање мештана у физиономски део Насеље Островица било је најинтензивније током 60-их и 70-их година. Овде се данас налазе 7 кућа фамилије Дејанови, 4 куће фамилије Крсјанинци, по 3 куће налазе 7 кућа фамилије Дејанови, 4 куће фамилије Крсјанинци, по 3 куће фамилија Шуманковци и Ћесарци, по 2 куће фамилија Лукинци, Пуринди, Бранковци, Гужвинци и Ђуринци , и по 2 кућа фамилија Николчини, Игњатовци, Радоњинци, Трџоманци, Лукинци, Гаркини, Караџини и Рожинци, као 3 куће досељене из Равног Дола и 2 куће из Сићева. Насељавање је праћено викенд изградњом, а 2001. године у Насељу Островица је било 49 викендица.

Старине у селу.

На праисторијску насељеност овог простора указује археолошко налазиште Градац (аскос, суд од печене глине у облику мешине са косим вратом и дршком), које датира из прелаза неолита у метално доба. По народном предању, Градац је у минулим временима био „царска ризница“. У његовој близини се налази Коњско гробље, по причи мештана „велике старости“, које није научно истражено (има индиција да је у вези са поменутим праисторијским налазиштем). На падинама Облика је црквиште Св. Арханђела Гаврила (у народу Св. Ранђела) византијске старости. По предању, у његовој близини постојале су још две цркве посвећене истом свецу, поређане у облику полумесеца, порушене у време турске окупације.

У близини Островичких терми налазе се остаци старог гробља (археолошки неиспитано) за које мештани верују да је „Јуручко“ (налазили су костуре „крупних и снажних људи“).

Порекло становништва.

У Островици се у народном сећању слабо сачувало порекло њихових предака и време досељавања. Мештани данас скоро све фамилије сматрају староседелачким.

Оне, по народном веровању, представљају потомке породица које су формирале село од „збега“ крајем XVIII века. Групи староседелачких фамилија сматрају се и старији досељеници, досељени до краја XIX века, при чему су само поједини родови запамтили своје миграционо порекло. Од почетка XX века досељавање становништва је присутно у мањем обиму (3 куће из Равног Дола, 2 куће из Сићева, 1 кућа из Куновице итд.), рачунајући и становништво које се након исељавања из Островице вратило у село (углавном по одласку у пензију).

Једна од најстаријих фамилија су, по предању:

-Трџоманци (Марковићи и Дејановићи, 8 кућа; славе Св. Николу), насељени после Друге сеобе Срба (1737) из околине Новог Брда (преко Грамаде), на место данашњег Насеља Островице, да би се касније, по формирању данашњег насеља, преселили у физиономски део Село.

Староседелачким фамилијама припадају и:

-Минкинци (Минкићи, 3 куће; славе Cв. Николу) досељени „у турско“ из Куновице на место данашње Доње махале,

-Баклини (Вукадиновићи, 2 куће; славе Св. Ранђела), Ђуринци (Ђурићи, 4 куће; славе Св. Николу),

-Кајкарци (Јовићи, 3 куће; славе Св. Ранђела),

-Шуманковци или Булчини (Миленковићи, Војиновићи, Петровићи, Стефановићи, Станковићи, Тодоровићи и Крстићи, 16 кућа; славе Св. Николу),

-Радичевци (Радојковићи, 3 куће; славе Cв. Николу), досељени из Црне Горе „у турско“,

-Гужвинци (Поповићи, 4 куће; славе Св. Ранђела),

-Игњатовци (Вељковићи, 6 кућа; славе Св. Николу),

-Бранковци (Тодоровићи, Мишићи, Раденковићи и Павловићи, 6 кућа; славе Св. Лазара),

-Ковачевци (Милановићи, Николићи и Поповићи, 6 кућа; славе Св. Лазара),

-Вишњинци (Нешићи и Младеновићи, 2 куће; славе Св. Ранђела),

-Дејанови (Дејановићи и Петровићи, 22 куће; славе Св. Стевана),

-Николчини (Мишићи, 4 куће; славе Св. Николу),

-Ранчини (Петровићи, 1 кућа; славе Св. Николу),

-Милошевци (Станојићи, Петровићи, Живковићи и Петковићи, 8 кућа; славе Св. Николу),

-Радоњинци (Живковићи, 2 куће; славе Св. Петку),

-Рожинци (Живковићи и Павловићи, 2 куће; славе Св. Петку),

-Лукинци (Војиновићи, Марковићи и Игњатовићи, 7 кућа; славе Св. Николу),

-Јоцићи (Јоцићи, 1 кућа; слави Св. Николу),

-Џањинци (Славковићи и Рајковићи, 4 куће; славе Св. Лазара),

-Голанџини (Митровићи, Пешићи и Вујићи, 5 кућа; славе Св. Лазара),

-Милчинци (Павловићи и Раденковићи, 2 куће; славе Св. Лазара и Св. Николу),

-Лујчовци (Стевановићи, 1 кућа; слави Св. Јована),

-Крсјанинци (Стојановићи, Ђорђевићи, Богдановићи и Тодоровићи, 6 кућа; славе Св. Николу),

-Бусини (Илићи, 2 куће; славе Св. Николу),

-Ћашкалови (Живковићи, 5 кућа; славе Св. Ранђела),

-Цвајтери (Јовановићи, 3 куће, славе Св. Лазара и Св. Ранђела),

-Ћеванци (Стојановићи и Вукадиновићи, 4 куће; славе Св. Лазара),

-Паргини (Војиновићи, 1 кућа; слави Св. Николу),

-Пуринци (Стојановићи и Николићи, 5 кућа; славе Св. Лазара, Св. Ранђела и Св. Николу),

-Лујковци (Раденковићи, 1 кућа; слави Св. Николу),

-Куријаци (Николићи, 3 куће; славе Св. Лазара),

-Пурјари (Миленковићи, 1 кућа; слави Св. Николу),

-Рашини (Мишићи, 2 куће; славе Св. Лазара),

-Кинини (Вучићи, 2 куће; славе Св. Николу),

-Мрсини (Раденковићи, 1 кућа, слави Св. Лазара),

-Чалавејци (Илићи, 2 куће; славе Св. Николу),

-Шарковци (Цветковићи, 1 кућа; слави Cв. Николу),

-Дрндарци (Павловићи, 1 кућа; слави Св. Јована),

-Урошови (Симоновићи, 1 кућа; слави Св. Николу),

-Тричковци (Раденковићи, 3 куће; славе Св. Николу),

-Ћесарци (Јовановићи, 7 кућа; славе Св. Николу),

-Корубанци (Крстићи, 3 куће; славе Св. Лазара),

-Лућинци (Радојковићи, 1 кућа; слави Св. Николу),

-Јажинци (Јанковићи, 1 кућа; слави Митровдан),

-Гаљини (Митровићи, 2 куће; славе Св. Николу),

-Живинци или Собуњини (Стојановићи и Илићи, 2 куће; славе Св. Николу),

-Барчини (Павловићи, 1 кућа; слави Св. Лазара),

Вучковци (Јовановићи, 1 кућа; слави Митровдан),

-Гаркини (Мишићи, 1 кућа; слави Св. Лазара),

-Караџини (Мишићи, 1 кућа),

-Мијајлови (Мишићи и Здравковићи, 2 куће; славе Св. Лазара) и:

-Лачини (Милановићи, 2 куће; славе Св. Лазара).

У селу живи и једна стариначка фамилија Рома:

-Мусићи (7 кућа; славе Василицу).

Сеоска слава Островице је Велигден (Ускрс), а „литије“ се празнује (после прекида у периоду након Другог светског рата) на Петровдан и Св. Јована.

Новија исељавања становништва.

Од 60-их година XX века присутно је исељавање мештана углавном у Ниш и његова приградска насеља (Брзи Брод и др.), али и друге градске центре.

Из тог разлога су миграције становништва знатно партиципирале у опадању укупне популације Островице, којаје од 1961. до 2011. смањена за 60,7%.

Према попису становништва и станова 2011. године и у Островици је било 27 напуштених (ненастањених) стамбених јединица (31 стамбена јединица је регистрована као привремено ненастањена).

Функције насеља.

Островица је виноградарске–воћарске и сточарско-ратарско сеоско насеље. Према заступљености основних функција Островица припада функционалној категорији села са сеоским центром. Од основних функција у насељу се налазе осморазредна и четвороразредан основна школа, месна канцеларија (за Островицу и Равни До), здравствена амбуланта, каменолом у оквиру предузећа „Партизански пут“, Хидроелектрана „Света Петка“, дом културе са библиотеком, три драгстора, продавница земљорадничке задруге из Сићева, кафана, бифе, железничка станица и четири аутобуске станице.

Уређење насеља.

Становништво Островице се раније снабдевало водом са сеоских чесми Пура, Свињарник и Дејанова чесма. Од 1976. године водоснабдевање је организовано преко сеоског водовода за чије потребе су каптирани извори Врело (за каменолом), Лечница, Кладанчић и Пећник. У новије време изграђене су још две јавне чесме, поред школе и здравствене амбуланте.

Островица електричну енергију добија 1948, асфалтни пут 1974. (крак кроз Доњу малу је асфалтиран 1978), а телефонске везе 1984. године.

ИЗВОР: Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Сићевачке клисуре“ на основу проучавања тог подручје 2001. и 2002. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Милан

    Поштовани,

    Да ли имате још неке информације везане за презиме и породице Станојић из села Островица?

    Поздрав

  2. Зоки Џања

    За Џањинци се обрука…