Порекло презимена, село Куновица (Нишка Бања)

Порекло становништва села Куновица, Градска општина Нишка Бања, Град Ниш – Нишавски округ. Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Сићевачке клисуре“ на основу проучавања тог подручје 2001. и 2002. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Микроположај и главне географске одлике Куновица се налази на падинама Суве планине (1810 m), између Куновичког врха (749 т), на истоку, Страже (618 m), на северозападу, Коњарника, на северу, и висоравни Плоча (590 m), на југоистоку, у долини Куновичке реке, десне притоке Јелашничке реке, и на развођу Куновичке реке и Нишаве, 2 km северно од нове трасе магистралног пута Ниш—Димитровград (преко Плоче). Лоциранаје 9 km источно од Нишке Бање (општински центар) и 17 km источно од Ниша. Просторно се развија у висинском појасу од 520 до 600 m.

Топоними.

У атару се налази западни део висоравни Плоча (590 m), познате по крашким, претежно вртачастим облицима рељефа. На Кусачи, 1 km северно од села, постоје три вртаче са родовским називима: Цекинска вртача, на чијем заравњеном дну је плодно земљиште, Ђорина и Рајковска вртача, које су мање плодне из разлога што је земљиште на њиховом дну изложено ерозији због већег нагиба терена.

Воде.

У атару постоји више извора: Бара, Јарковац, Јаблан, Арнаутовица, Петков кладенац, Селиште, Сува чесма, Бела вода и др.

Јужно од села се налази извор Вирови, који, по предању, лечи болести очију. Између места Равно и Биљавиште је Пропус, за који мештани верују да је хидрографски подземно повезан са Нишавом — „бистри Нишаву“.

Земље и шуме.

Обрадиве површине налазе се на местима Церје, Биљавиште, Магденица, Коло камено и Осретак (Кусача), Дервиш, Коњска падина, Врли камен, Равниште и на Плочи. Пашњаци су на Кусачи и Плочи, где мештани данас не воде стоку на испашу због опасности од вукова, и испод села, дуж Куновичке реке.

Шуме и ливаде су лоциране на местима Задеља, Врла страна, Горуње, Чука, Минкин осој, Јевац, Бабин дол, Бучје и Дубока падина. Утрина обухвата места Вис (Кусача), Равно, Горуње, Голи дел и Куновички врх. Виногради су на месту Шумје, а на месту Голи вр’ су напуштени и обрасли младом багремовом шумом. Северно од села, на месту Равно — Кичер расте жалфија (Salvia officinalis).

Тип села (Облик и физиономија).

Куновица је сеоско насеље неправилног елипсоидног облика, издуженог у правцу северозапад-југоисток. Збијеног је физиономског типа. Обједињује 21 групу сродничких кућа, са родовским називима: Паунковци, Ристинци, Грци, Кенџаци, Рајковци, Стојанчини, Вукинци, Цекинци, Милинци, Стојковци, Паљини, Јанковци, Марјанови, Ђорини, Жикинци (Спасинци), Николчини, Чабуци, Пејчаци (Тодорови), Мањини (Ђошини), Брбинци и Чадини.

Старине.

Према народном предању, стара локација Куновице је на месту Црквиште, где се данас налази црквица Св. Илије, одакле је село због опасности од Tyрака и близине пута премештено на данашње место. У Куновици се налази камени крст велике старости – „постоји од вајкада“ (обновљен 22. Априла 1989). По предању, постављен је на месту некадашње цркве (за њу се везују и лековита својства оближњег извора Вирови).

Порекло становништва.

Стариначке фамилије су:

-Цекинци (Цветковићи и Николићи, 2 куће; славе Св. Николу) који, по предању, воде порекло од преживелих житеља татарског покоља у старом селу на Црквишту;

-Грци (Динићи, 3 куће; славе Св. Спиридона), по предању, пореклом из Грчке;

-Паунковци (Пауновићи, Петровићи, Стаменковићи и Видојковићи, 6 кућа; славе Св. Николу),

-Ристинци (Мишићи, 8 кућа; славе Св. Николу),

-Кенџаци (Крстићи, 4 куће; славе Св. Николу),

-Рајковци (Дамјановићи, Богдановићи и Миленковићи, 4 куће; славе Св. Ђорђа),

-Стојанчини (Стаменковићи, 2 куће; славе Св. Николу),

-Вукинци (Миленовићи, 3 куће; славе Св. Николу),

-Милинци (Петровићи и Раденковићи, 2 куће; славе Св. Николу),

-Стојковци (Стојановићи, 1 кућа; слави Св. Николу),

-Паљини (Павловићи, 1 кућа; слави Св. Николу),

-Јанковци (Јанковићи, 2 куће; славе Св. Николу),

-Марјанови (Марјановићи, 2 куће; славе Св. Николу),

-Ђорини (Ђорђевићи, 1 кућа; слави Св. Николу),

-Жикинци – Спасинци (Спасићи, 2 куће; славе Св. Николу),

-Чабуци (Мишићи, 3 куће; славе Св. Николу),

-Пејчаци – Тодорови (Мишићи, 2 куће; славе Св. Николу),

-Мањини – Ђошини (Коцићи и Ђорђевићи, 2куће; славе Св. Николу),

-Брбинци (Китићи, 2 куће; славе Св. Ђорђа) и:

-Чадини (Станковићи, 1 кућа; слави Св. Николу), које су, по предању, заједничког порекла („из исте лозе“) са Косова и Метохије, као и фамилија:

-Бонџини (Милићи) чија је последња кућа исељена 1992. године у Јелашницу (Ханови).

Досељеничка фамилија су:

-Николинчини (Младеновићи, 1 кућа; слави Св. Мрату), досељени почетком ХХ века из Чукљеника.

Сеоска слава — „литије“, је Ђурђевдан (празнује се поред сеоског крста), а сабори су на Св. Илију и Духове.

Новија исељавања становништва.

У савременом периоду је исељено (углавном у Јелашницу, Просек, Ниш, Нишку Бању и друге градове) и „угашено“ (смрћу домаћина) 61 домаћинство: 7 кућа фамилије:

-Стојанчини, по 5 кућа фамилије:

-Стојковци, Рајковци и Пејчаци – Тодорови, по 4 куће фамилија:

-Паунковци, Кенџаци и Грци, по 3 куће фамилије:

-Паљини, Марјанови, Ђорини, Чабуци и Јанковци, по 2 куће фамилија:

-Милинци, Вукинци, Жикинци, Мањини и Ристинци и по 1 кућа фамилије:

-Николинчини и Брбинци.

Према попису становништва и станова 2011. године, у Куновици је било 22 напуштених (ненастањених) стамбених јединица.

Функције насеља.

Куновица је традиционално сточарско село, а мештани знатне приходе остварују и од производње креча. По развијености основних функција спада у групу примарних села. Од основних функција у селу данас постоји једино продавница смештена у просторијама месне заједнице и аутобуска станица.

Четвороразредна основна школа, почела са радом 1927, затворена је школске 1990/91. године због мањка ученика.

Уређење насеља.

Мештани се снабдевају водом преко сеоске чесме Кладенац и из 15 бунара, а сеоски водовод, за чије потребе су каптирани извори Врело и Бојана, је у изградњи. За напајање стоке користи се извор Корубица.

Историјским значајем истиче се Моралијска чесма, поред трасе старог Цариградског друма, названа по буљбаши Мехмед Моралији из Морене, коју су до недавно, поред путника, користили и житељи Куновице.

Западно од сеоског насеља налази се чесма Смрденац, коју је 1931. године подигао др Ђока Михајловић, срески лекар из Ниша.

Електрификација је извршена почетком 50-их година ХХ века, а пут до села је асфалтиран 1976. године.

ИЗВОР: Према књизи Марије Антић „Антропогеографска проучавања насеља Сићевачке клисуре“ на основу проучавања тог подручје 2001. и 2002. године, едиција Корени – Службени гласник, Београд. Приредио сарадник Порекла Милодан.