Порекло презимена, село Добрчане (Гњилане)

25. октобар 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Добрчане, општина Гњилане – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Село је у Добрчанској Клисури при њеном излазу у изморничку равницу.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Мацина, Мимића Баре. Испод Село, Пађок, Ушевци, Луке, Погрбине и Селиште; за шуму: Рамни Дел, Дуги Дел, Мећава, Ашани, Осоје и Сапарски Рид.

Тип села.

Село је збијеног типа и издуженог облика y правцу клисуре. Дели се у три махале. У средини је Токат-махала названа по Турцима из Токата у Малој Азији; западно од ње, дубље y клисури је Ашан-махала, у којој живе потурчени Арбанаси, а при излазу из клисуре је Ђорговска Махала, у којој живе православни Цигани. Махале се додирују.

Постанак и исоријат села.

Село је старо и у њему је било Срба, који су се до пре 20 година расељавали и којих има много по изморничким селима. Старинаца има и то су само православни Цигани. Турци су се доселили пре 210, а муслимани Цигани пре 80 година.

Порекло становништва.

Турски родови:

-Диндар (18 к.), досељени пре 210 година из Токата y Малој Азији. Њихов предак је добио овде земљу као ислужен и заслужан војник. Ово је најстарији род.

-Суљче (6 к.), такође из Токата, само досељен нешто доцније.

-Починка, (7 к.) и:

-Казас (2. к.), досељени из Токата после рода Суљче.

-Грџа (5 к.), досељени из Видина пре 190 година.

-Џиркља (10 к.). Предак овог рода, Хаџи Абдула, био је трговац у Скопљу; у Добрчане досељен пре 120 година. Старином је из Токата.

-Новобрдали (1 к.). Предак овог рода, Хаџи Исмаил, је био бојаџија y Новом Брду, одакле се преселио пре 70 година.

-Јањевали (1 к.), досељени из Јањева пре 60 година.

Потурчени Арбанаси:

-Ашани (15 к.), од фиса Круја Зи, братства Мурина: досељени као „ашани“ (пастири) кад и турски род Грџа. Прво се настанили на земљи села Кормињана, па их је власт дигла одатле, пошто се ово село жалило и они се потом настанили y Добрчану.

Поарбанашени Срби:

-Лимоновит (1 к.), пресељени пре 20 година из Ловца, из истоименог рода.

Родови православних Цигана:

-Чунгуровци (8 к.),

-Минић (3 к.),

-Булић (5 к.),

-Тричковић (4 к.),

-Kaче (5 к.),

-Тепеђуз (4 к.),

-Нићић (3 к.) и:

-Бинишовић (7 к.). Сви славе св. Василија. Старинци су.

-Карачевац (1 к., св. Василије), досељен из Карачева (Крива Река) пре 10 година.

-Неловац (2 к., св. Василије). Старином из Носаља y Горњој Морави; као чифчија живео по многим селима, у Добрчану настањен пре 8 година.

Родови муслиманских Цигана:

-Маиановии (6 к.), и:

-Шеминци (3 к.), досељени из Масурице 1878 год. као мухаџири.

-Ибини (3 к.), пресељени из Прилепнице пре 20 година.

Из Криве Реке су досељени:

-Пудинци (1 к.), из Одановца;

-Максут (1 к.), из Шипашнице;

-Љаини (2 к.), из Беривојца и:

-Демирови (1 к.), из Рогачице. Досељени су пре 30–40 година.

И они из Масурице и ови остали су момци код Турака.

ИЗВОР: Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.