Порекло становништва села Добрчане, општина Гњилане – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село је у Добрчанској Клисури при њеном излазу у изморничку равницу.
Земље и шуме.
Топографски су називи за њиве: Мацина, Мимића Баре. Испод Село, Пађок, Ушевци, Луке, Погрбине и Селиште; за шуму: Рамни Дел, Дуги Дел, Мећава, Ашани, Осоје и Сапарски Рид.
Тип села.
Село је збијеног типа и издуженог облика y правцу клисуре. Дели се у три махале. У средини је Токат-махала названа по Турцима из Токата у Малој Азији; западно од ње, дубље y клисури је Ашан-махала, у којој живе потурчени Арбанаси, а при излазу из клисуре је Ђорговска Махала, у којој живе православни Цигани. Махале се додирују.
Постанак и исоријат села.
Село је старо и у њему је било Срба, који су се до пре 20 година расељавали и којих има много по изморничким селима. Старинаца има и то су само православни Цигани. Турци су се доселили пре 210, а муслимани Цигани пре 80 година.
Порекло становништва.
Турски родови:
-Диндар (18 к.), досељени пре 210 година из Токата y Малој Азији. Њихов предак је добио овде земљу као ислужен и заслужан војник. Ово је најстарији род.
-Суљче (6 к.), такође из Токата, само досељен нешто доцније.
-Починка, (7 к.) и:
-Казас (2. к.), досељени из Токата после рода Суљче.
-Грџа (5 к.), досељени из Видина пре 190 година.
-Џиркља (10 к.). Предак овог рода, Хаџи Абдула, био је трговац у Скопљу; у Добрчане досељен пре 120 година. Старином је из Токата.
-Новобрдали (1 к.). Предак овог рода, Хаџи Исмаил, је био бојаџија y Новом Брду, одакле се преселио пре 70 година.
-Јањевали (1 к.), досељени из Јањева пре 60 година.
Потурчени Арбанаси:
-Ашани (15 к.), од фиса Круја Зи, братства Мурина: досељени као „ашани“ (пастири) кад и турски род Грџа. Прво се настанили на земљи села Кормињана, па их је власт дигла одатле, пошто се ово село жалило и они се потом настанили y Добрчану.
Поарбанашени Срби:
-Лимоновит (1 к.), пресељени пре 20 година из Ловца, из истоименог рода.
Родови православних Цигана:
-Чунгуровци (8 к.),
-Минић (3 к.),
-Булић (5 к.),
-Тричковић (4 к.),
-Kaче (5 к.),
-Тепеђуз (4 к.),
-Нићић (3 к.) и:
-Бинишовић (7 к.). Сви славе св. Василија. Старинци су.
-Карачевац (1 к., св. Василије), досељен из Карачева (Крива Река) пре 10 година.
-Неловац (2 к., св. Василије). Старином из Носаља y Горњој Морави; као чифчија живео по многим селима, у Добрчану настањен пре 8 година.
Родови муслиманских Цигана:
-Маиановии (6 к.), и:
-Шеминци (3 к.), досељени из Масурице 1878 год. као мухаџири.
-Ибини (3 к.), пресељени из Прилепнице пре 20 година.
Из Криве Реке су досељени:
-Пудинци (1 к.), из Одановца;
-Максут (1 к.), из Шипашнице;
-Љаини (2 к.), из Беривојца и:
-Демирови (1 к.), из Рогачице. Досељени су пре 30–40 година.
И они из Масурице и ови остали су момци код Турака.
ИЗВОР: Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)