Разнородност ретких презимена, на примеру Ђиласа

18. октобар 2020.

коментара: 0

Познато је да код честих презимена (нпр. Јовановић, Николић, Марковић, Тодоровић) не можемо тражити неког заједничког мушког претка, јер је евидентно да је било више особа са истим именом, од којих су настала данашња презимена.

Међутим, генетичким испитавањем по директној мушкој линији (Y хромозом), које је једно од најзначајнијих подухвата Друштва српских родословаца “Порекло”, дошло се до много открића која одбацују и заједничко порекло особа са врло ретким презименима. Једино можемо поузданије очекивати заједничког претка, ако је у питању иста крсна слава.

Као пример могу послужити Ђиласи, којих има у више насеља на подручју Лике, Далмације, Босне и Црне Горе. Генетички резултати показују да заједничког претка имају Ђиласи из Лике (Крчко Брдо код Доњег Лапца) и Босанске Крајине (Очигрије код Дрвара).

Њима је заједничка слава Никољдан и припадају хаплогрупи I1-Y7627. Тестирани Ђилас из Далмације (Сонковић код Скрадина) слави Аранђеловдан и припада хаплогрупи I2-Y3120, док је за Ђиласа из Семберије (Балатун код Бијељине), са славом Стевањдан, установљена хаплогрупа N-FGC28435. Дакле, за сада постоје три различите хаплогрупе код овог презимена.

Ђилас је турцизам (скакач, тркач; распусник), који је као надимак, прерастао у презиме, али такав се надимак могао појавити у различитим крајевима који су били под турском влашћу. Закључак би био, да је постојало више мушкараца из различитих крајева, са овим надимком и будућим презименом.

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.