Порекло презимена, село Коретиште (Гњилане)

3. октобра 2020.

коментара: 1

Порекло становништва села Коретиште (по књизи Куретиште), општина Гњилане – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и воде.

Село је на западној страни брда Гламе. Вода за пиће добија се са пет чесама и два извора у селу, а и из многих бунара.

Земље и шуме.

Топографски су називи за њиве: Босотинце, Пасјак, Селиште и Глама; за шуму: Курина, Река и Слана Вода.

Тип села.

Село је збијеног типа. Дели се на пет махала, које се зову по најјачим родовима у њима. То су: Пејинска, Ковачова, Ђуринска, Трпковска и Шопрића Махала.

Постанак села.

Најстарији род у селу, Ковачови, приликом досељавања није затекао село, већ га је наново подигао, мада је на „Селишту“ пре тога постојало неко насеље. Садашње село основано је када у околини није никако било Турака и Арбанаса.

Порекло становништва.

У селу живе само Срби.

Родови:

-Ковачови (17 к., св. Никола); досељени из прилепског краја, где су били врло богати и имали воденицу „од девет витла“. Турци им дођу по женскиње, ови их опију и побију, па с магарцима побегну. Прво се настанили у Кметовцу па прешли у Станишор и најзад наиђу овде на добру воду и оснују ово село пре 250 и више година. Презиме им је по томе што су до пре 40 година били ковачи.

-Пејинци или Кусостајковци (17 к.),

-Ђуринци (12 к.) и:

-Ђокинци (6 к.), сви славе св. Николу. Ова су три рода постала од једног пасторка у роду Ковачових, кога је као сина довела нека жена „вртенарка“, „бугарка“, „мечкарка“ из Македоније.

-Трпковци (11 к.) од којих су постали и:

-Огњанци (З к.) славе св. Враче, досељени пре 180 година али се не зна одакле.

-Шоприћи или Шоприћови (6 к., св. Никола). Старином су из Шапранца (Прешево) одакле се преселили у Криву Реку и живели у селима Срезовцу и Трнићевцу, па пре 140 година досељени у Куретиште.

-Отићови (5 к., св. Димитрије); пресељени из Жегре пре 110 година.

-Шумаци (3 к., св. Арханђео); пресељени као чифчије из Бостана (Крива Река) пре 100 година.

-Свиркови (2 к., св. Арханђео); досељени из Лабљана (Косово) пре 80 година као чифчије.

-Бушинчани (2 к., св. Joван); досељени пре 50 година из Бушинца (Крива Река) за чифчије, јер нису имали земље, а ковачки занат којим су се занимали већ је прешао у руке Цигана којих је тада много дошло из Масурице.

Зна се, да су одавно y селу живели и неки Ивинци, који су се раселили. Порекло им се не памти.

ИЗВОР: Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. N.N.

    Исправан назив за најстарији род у селу је “Ковачеви”, а не “Ковачови”