Порекло становништва села Доњи Ливоч, општина Гњилане – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села и воде.
Село је на друму Гњилане–Урошевац, на Ливочкој Реци, при њеном излазу у горњоморавску равницу. Село је већим делом у равници, а један се његов део пење уз косу на десној страни реке. Река понекад плави село. Вода за пиће добија се из бунара.
Земље и шуме.
Топографски су називи за њиве: Завине, Смонице, Росуље и Рајићи.
Тип села.
Село је збијеног типа. Дели се на четири махале: Битић, Горан, Сеник и Ашан-махала, које се зову по најјачим арбанашким родовима.
Постанак села.
Преци Арбанаса из села Велекинца су приликом досељавања мало живели у овом селу. Од њих је једна кућа остала и даље и умножила се. Не зна се само да ли су ти Арбанаси затекли тада село или не. Село је доцније расло прираштајем и досељавањем. Око 1860 у селу се настањују и Черкези са Кавказа.
Порекло становништва.
У Доњем Ливочу сада живе Арбанаси, православни Цигани и Срби који су се почели насељавати после 1912 године.
Арбанашки родови:
-Битић (15 к.), од фиса Битић, по чему им је и презиме. Ово је најстарији род у селу (око 240 година). Даља старина као код арбанашких родова у Велекинцу.
-Горан (24 к.), од фиса Краснић. Старином су из Штишне (Љума), али да би затрли траг, јер су избегли од крви, назвали су се горанима иако нису из Горе (призренске).
-Сеник (15 к.), од фиса Тсач. Старином из Арбаније. Горан и Сеник су млађи од Битића. Прво су били настањени у Гумништу; у Доњи Ливоч су пресељени по позиву Битића које је „муртаја“ (чума) страшно уништила.
-Ашан (11 к.), од фиса Гаш; досељени пре 150 година из Љуме.
-Крљаџија (1 к.), поарбанашени Срби муслимани из Златара; пресељени на наслеђено имање пре 25 година.
-Брестови (1 к.), од фиса Краснић, мухаџир из Брестовца (Лесковац); досељен 1878 год.
-Стубљан (2 к.), од фиса Гаш; пресељен 1917 год. из Доње Стубле.
Родови православних Цигана:
-Аврам (2 к., раније св. Василије, сада св. Јован); пресељен пре 40 година из Горње Слатине као момак.
-Жеграни (4 к., раније св. Василије, сада св. Јован), пресељени пре 30 година из Жегре као момци.
-Ракини (2 к., раније св. Василије, сада св. Јован), као момци живели по многим селима Г. Мораве; у Ливочу настањени пре 45 година; старином су из Рибника, из рода Јанчуљци.
-Тотићи (1 к., раније св. Василије, сада св. Јован); живели по многим селима Г. Мораве; у Ливоч досељени као момци пре 15 година.
Српски родови:
-Барборци (2 к., св. Никола); досељени 1914 год. из Давидовца (Пчиња) на купљено имање.
-Ђорђевићи (4 к., св. Арханђео) дошли 1923 год. из Калабовца (Масурица) на утрину.
-Симић (1 к., св. Јован Главосек) дошао 1921 год. из Калудре (Јагодина) на утрину.
-Стајковићи (3 к., Митровдан) дошли 1925 године из Кршовице (Пчиња) на утрину.
-Дафина (1 к.) дошао 1925 год. из Давидовца (Пчиња) на утрину.
-Миленковићи (3 к., Пегковдан) из Дањиног Села (Масурица) 1924 год. досељени у Гњилане а 1925 год. у Доњи Ливоч на утрину.
-Филиповићи (2 к., св. Јован) дошли 1923 год. из Кијева (Масурица) на утрину.
У унутрашњост Турске се 1878 год. иселило око 45 черкеских кућа, а после Балканског рата у Турску се иселило 6 арбанашких кућа.
ИЗВОР: Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Коментари (0)