Порекло презимена, село Горњи Ливоч (Гњилане)

1. октобра 2020.

коментара: 0

Порекло становништва села Горњи Ливоч, општина Гњилане – Косовскопоморавски округ. Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села и воде.

Село је у долини Ливочке Реке. Главни део села је на реци, с обе њене стране. Вода за пиће добија се из извора и бунара.

Земље и шуме.

Топографски су називи, за њиве: Горњо Селиште, Калило, Црвенице, Јаруге и Шеов Поток или Бел Камен; за шуму: Кобилина Глава, Црвени Брег и Големи Рид.

Тип села.

Главни део села, који се зове Горњи Ливоч, збијеног је типа., али селу припадају још три махале: Маљочка, Јабучанска и Муаџери. Прва је на 150 метара од села на левој страни долине, а друге две на читав сат ходи уз долину (с леве стране Јабучани, а с десне – Муаџери).

Постанак села.

У општем делу код постанка насеља је изнето, да се Ливоч помиње y доба деспота Стевана и доцније y 1530. години. Најстарији родови (Рајкови и Тутини) приликом насељавања су затекли село на месту садашње Маљочке Махале.

Ти су се родови доцније раселили, а село преместило поред реке. Село је расло прираштајем и досељавањем. Маљочка Махала је постала пре 100 година, Мухаџирска пре 50 а Јабучанска пре 35 година.

Порекло становништва.

У селу живе Срби, Арбанаси и православни Цигани.

Родови у главном делу села:

-Баба-Јањићи (З к., св. Никола). Старином су из Кичева у „Македонији“ а живели су у Мешини и Горњем Макрешу (Крива Река), одакле су пре 47 година купили земљу у Ливочу и на њу се доселили.

-Ђорђијини (1 к., св. Арханђео); досељени давно и порекло им се не памти.

-Жеграни (2 к., св. Арханђео). Старином су из Жегре, одакле су због зулума избегли y Гњилане; y Горњи Ливоч досељени пре 35 година.

-Прокишићи (1 к., св. Ђорђе). Старином су из Жеговца, одакле су од зулума прешли у суседно село Понеш (Крива Река), па пре 70 година досељени у Ливоч.

-Антићи (1 к., св. ‘Борђе) ; исељени пре 200 година из пећског краја, јер су тамо Читаци завели одржавање права на прву ноћ. Прво се настанили у Велекинцу, па прешли у Горњи Ливоч, где су већ били Рајкови и Тутини.

-Копиљ (1 к., св. Никола); „довеђен“ из Могиле пре 30 година.

-Максимовић (1 к., св. Никола); пресељен из Доњег Ливоча пре 25 година као чифчија.

-Чикић (1 к., св. Ђорђе Алимпије), из Цернице пре 20 година.

-Качарци (3 к., св. Ђорђе). Старином из Ниша, живели у криворечким селима Паралову и Понешу, затим y Гњилану, најзад пре 60 година прешли у Горњи Ливоч.

-Миленковци (1 к., св. Никола); пресељени из Пасјана пре 100 година.

-Менковци (3 к., раније св. Василије, сада св. Јован), православни Цигани који су живели по многим селима у Горњој Морави као чифчије; у Ливочу се настанили пре 25 година.

-Рецини (2 к., св. Василије), православни Цигани пресељени из Могиле пре 25 година као чифчије.

-Куртешови (4 к.), Арбанаси муслимани, од фиса Битић; досељени из Киштанпоља (Жеговац) пре 8 година на купљено имање.

-Лукићи (2 к.), Арбанаси муслимани, од фиса Битић, из Гадиша пре 10 година дошли на купљено имање.

У Маљочкој Махали живи арбанашки род:

-Маљок (10 к.), од фиса Гаш; досељени из Злокућана (Куманово) пре 100 година. Даља старина из околине Ђаковице.

У мухаџирској махали cy:

-Бусца (2 к.), Арбанаси муслимани, од фиса Краснић, мухаџири из Бусца (Топлица);

-Дубов (1 к.), Арбанаси муслимани, од фиса Краснић, мухаџири из Дубова (Топлица);

-Брестовц (1 к.), Арбанаси муслимани, од фиса Гаш, мухаџири из Брестовца (Јабланица);

-Кривача (l к.), од фиса Гаш, мухаџири из Криваче (Јабланица);

-Власак (1 к.), од фиса Краснић, мухаџир из Власа (Лесковац);

-Дедовић (1 к.), од фиса Краснић, пресељен из Гњилана пре 15 година а старином из Малесије;

-Зећировић (1 к.), Турци из Добрчана; пресељени пре 20 година, а старином из Токата у Малој Азији;

-Трајковић (1 к., св. Ђорђе), досељен из Давидовца (Пчињаг) 1925 год.

ИЗВОР: Према књизи Атанасија Урошевића „Горња Морава и Изморник“, издање Београд 1935. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.