Poreklo stanovništva sela Gornji Livoč, opština Gnjilane – Kosovskopomoravski okrug. Prema knjizi Atanasija Uroševića „Gornja Morava i Izmornik“, izdanje Beograd 1935. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Položaj sela i vode.
Selo je u dolini Livočke Reke. Glavni deo sela je na reci, s obe njene strane. Voda za piće dobija se iz izvora i bunara.
Zemlje i šume.
Topografski su nazivi, za njive: Gornjo Selište, Kalilo, Crvenice, Jaruge i Šeov Potok ili Bel Kamen; za šumu: Kobilina Glava, Crveni Breg i Golemi Rid.
Tip sela.
Glavni deo sela, koji se zove Gornji Livoč, zbijenog je tipa., ali selu pripadaju još tri mahale: Maljočka, Jabučanska i Muadžeri. Prva je na 150 metara od sela na levoj strani doline, a druge dve na čitav sat hodi uz dolinu (s leve strane Jabučani, a s desne – Muadžeri).
Postanak sela.
U opštem delu kod postanka naselja je izneto, da se Livoč pominje y doba despota Stevana i docnije y 1530. godini. Najstariji rodovi (Rajkovi i Tutini) prilikom naseljavanja su zatekli selo na mestu sadašnje Maljočke Mahale.
Ti su se rodovi docnije raselili, a selo premestilo pored reke. Selo je raslo priraštajem i doseljavanjem. Maljočka Mahala je postala pre 100 godina, Muhadžirska pre 50 a Jabučanska pre 35 godina.
Poreklo stanovništva.
U selu žive Srbi, Arbanasi i pravoslavni Cigani.
Rodovi u glavnom delu sela:
-Baba-Janjići (Z k., sv. Nikola). Starinom su iz Kičeva u „Makedoniji“ a živeli su u Mešini i Gornjem Makrešu (Kriva Reka), odakle su pre 47 godina kupili zemlju u Livoču i na nju se doselili.
-Đorđijini (1 k., sv. Arhanđeo); doseljeni davno i poreklo im se ne pamti.
-Žegrani (2 k., sv. Arhanđeo). Starinom su iz Žegre, odakle su zbog zuluma izbegli y Gnjilane; y Gornji Livoč doseljeni pre 35 godina.
-Prokišići (1 k., sv. Đorđe). Starinom su iz Žegovca, odakle su od zuluma prešli u susedno selo Poneš (Kriva Reka), pa pre 70 godina doseljeni u Livoč.
-Antići (1 k., sv. ‘Borđe) ; iseljeni pre 200 godina iz pećskog kraja, jer su tamo Čitaci zaveli održavanje prava na prvu noć. Prvo se nastanili u Velekincu, pa prešli u Gornji Livoč, gde su već bili Rajkovi i Tutini.
-Kopilj (1 k., sv. Nikola); „doveđen“ iz Mogile pre 30 godina.
-Maksimović (1 k., sv. Nikola); preseljen iz Donjeg Livoča pre 25 godina kao čifčija.
-Čikić (1 k., sv. Đorđe Alimpije), iz Cernice pre 20 godina.
-Kačarci (3 k., sv. Đorđe). Starinom iz Niša, živeli u krivorečkim selima Paralovu i Ponešu, zatim y Gnjilanu, najzad pre 60 godina prešli u Gornji Livoč.
-Milenkovci (1 k., sv. Nikola); preseljeni iz Pasjana pre 100 godina.
-Menkovci (3 k., ranije sv. Vasilije, sada sv. Jovan), pravoslavni Cigani koji su živeli po mnogim selima u Gornjoj Moravi kao čifčije; u Livoču se nastanili pre 25 godina.
-Recini (2 k., sv. Vasilije), pravoslavni Cigani preseljeni iz Mogile pre 25 godina kao čifčije.
-Kurtešovi (4 k.), Arbanasi muslimani, od fisa Bitić; doseljeni iz Kištanpolja (Žegovac) pre 8 godina na kupljeno imanje.
-Lukići (2 k.), Arbanasi muslimani, od fisa Bitić, iz Gadiša pre 10 godina došli na kupljeno imanje.
U Maljočkoj Mahali živi arbanaški rod:
-Maljok (10 k.), od fisa Gaš; doseljeni iz Zlokućana (Kumanovo) pre 100 godina. Dalja starina iz okoline Đakovice.
U muhadžirskoj mahali cy:
-Busca (2 k.), Arbanasi muslimani, od fisa Krasnić, muhadžiri iz Busca (Toplica);
-Dubov (1 k.), Arbanasi muslimani, od fisa Krasnić, muhadžiri iz Dubova (Toplica);
-Brestovc (1 k.), Arbanasi muslimani, od fisa Gaš, muhadžiri iz Brestovca (Jablanica);
-Krivača (l k.), od fisa Gaš, muhadžiri iz Krivače (Jablanica);
-Vlasak (1 k.), od fisa Krasnić, muhadžir iz Vlasa (Leskovac);
-Dedović (1 k.), od fisa Krasnić, preseljen iz Gnjilana pre 15 godina a starinom iz Malesije;
-Zećirović (1 k.), Turci iz Dobrčana; preseljeni pre 20 godina, a starinom iz Tokata u Maloj Aziji;
-Trajković (1 k., sv. Đorđe), doseljen iz Davidovca (Pčinjag) 1925 god.
IZVOR: Prema knjizi Atanasija Uroševića „Gornja Morava i Izmornik“, izdanje Beograd 1935. godine. Priredio saradnik Porekla Milodan.
Komentari (0)